Poskupljuje srpska zemlja - Vojvodina nadilazi prosek EU, a Sombor oborio rekord

Tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u 2024. godini beleži značajan rast vrednosti u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Ukupna tržišna vrednost u 2023. iznosila je oko 238,5 miliona evra, dok je u 2024. taj broj porastao na 266,6 miliona evra, što je povećanje od gotovo 12 odsto. Broj kupoprodajnih transakcija ostao je uglavnom stabilan, ali je vrednost prometa porasla zahvaljujući većim pojedinačnim kupovinama i porastu cena po kvadratnom metru.

Rast cena je, pre svega, uočljiv na području Sombora, Vrbasa i Sente, što je i očekivano, budući da je Vojvodina godinama unazad lider po prometu poljoprivrednog zemljišta. Pojedinačne kupovine zemljišta vredne više od nekoliko miliona evra zabeležene su u 2024. S druge strane, u centralnom i južnom delu Srbije promet zemljišta je slabijeg intenziteta.

 

 

Prosečna cena (medijana) poljoprivrednog zemljišta na području Srbije je u 2024. iznosila oko 8.500 evra po hektaru. Cene se kreću od ispod 350 evra do preko 40.000 evra po hektaru, navodi RGZ. U odnosu na 2023, beleži se rast medijane cena u 2024. godini od četiri odsto.

 

 

Agroekonomista Milan Prostran za Bloomberg Adriju potvrđuje te tendencije. "Vojvodina je deo Srbije sa najplodnijom zemljom, gde se tradicionalno sprovode veliki procesi uređivanja zemljišne teritorije, a i sama infrastruktura je mnogo bolja u odnosu na ostale regione - konkretno, prilazi njivama su relativno lako dostupni. Vojvođani su, osim toga, spremniji da prodaju parcele nego žitelji centralne ili istočne Srbije."

Prostran kaže da je Vojvodina atraktivna kako iz ugla proizvodnje hrane, odnosno poljoprivrede, tako i zbog Zakona o planiranju i izgradnji koji dozvoljava prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Gradnja auto-puteva (npr. deonica Beograd-Zrenjanin-Novi Sad), železnice i strane investicije Vojvodinu čine još atraktivnijom regijom.

Najveća pojedinačna kupovina u 2024. bila je u Somboru, gde je prodato zemljište vredno 8,15 miliona evra / Depositphotos

 

"Sećam se da su svojevremeno, negde oko 2008. godine kada su se završavali procesi privatizacije, Italijani bili veoma zainteresovani za vojvođansku zemlju. Danas ona vredi deset puta više nego tada, konkretno zona oko Srbobrana i Novog Bečeja. Na primer, prošle godine je hektar zemlje kod Bačke Topole prodat za čak 120.000 evra", navodi Prostran.

Žarko Galetin, agroanalitičar, kaže za Bloomberg Adriju da je u Srbiji trenutno uočljiv zanimljiv trend, kakav ranije nismo imali.

"Potražnja za poljoprivrednim zemljištem raste, a cene u proseku nadilaze rast cena u stanogradnji. To se dešava iz više razloga, a glavni su ekonomski aspekt (ulaganje u poljoprivredu) i motivi zasnovani na izgradnji objekata i industrijskih kapaciteta. Dešava se da investitori kupuju zemlju i bez saznanja o urbanističkom potencijalu, jer pretpostavljaju, verovatno na osnovu praćenja tržišta, da će tu biti industrijska zona ili zona stanogradnje."

Ipak, Galetin kaže da je od prošle godine došlo do pada korišćenja poljoprivrednog zemljišta za više od šest odsto, što je dugoročni problem, s obzirom na to da je zemljište ograničen resurs, a da je u Srbiji 15 odsto zemlje kontaminirano. Prema rečima ovog stručnjaka, na konto izgradnje profita smanjuju se prilike za agrarnu delatnost, a samim tim za proizvodnju hrane i zadovoljenje osnovnih potreba.

"Što se tiče samog kvaliteta zemlje, Vojvodina je tu bez premca, posebno južnobački i sremski okrug. Daću vam još jedan zanimljiv podatak - hektar zemlje u ovom regionu prosečno košta 15.900 evra, dok je prosek Evropske unije 12.000 evra."

Kako je za Bloomberg Adriju prethodno rekla Ivana Stajić Panjik, agent za nekretnine u KW Serbia, lane je vladala kontinuirana tražnja za građevinskim zemljištem, dok se poljoprivredno zemljište tražilo pre svega u kontekstu prenamene u građevinsko, odnosno kao investicioni potencijal za budući razvoj.

"Vojvodina ima istorijski utemeljeno i ekonomski održivo tržište poljoprivrednog zemljišta. Ravan teren, visok kvalitet zemljišta i razvijena infrastruktura doprinose njenoj atraktivnosti. Pored domaćih kupaca, poslednjih godina prisutan je i pojačan interes investitora iz inostranstva koji prepoznaju potencijal u proizvodnji i izvozu. Takođe, administrativni okvir u mnogim vojvođanskim opštinama omogućava bržu i transparentniju proceduru kupoprodaje", navodi Stajić Panjik.

 

 

Ključni faktori za rast vrednosti

• Povećana potražnja investitora. Poljoprivredno zemljište se sve više posmatra kao sigurna investicija, posebno u uslovima ekonomske neizvesnosti i inflacije. Investitori i agrarni proizvođači kupuju veće parcele kako bi povećali proizvodnju ili zaštitili kapital.

• Podsticaji i razvojni programi. Državni programi subvencija i podsticaji za poljoprivredu utiču na jačanje sektora i povećavaju interesovanje za posedovanje kvalitetnog zemljišta.

• Razvoj infrastrukture. Poboljšanja u infrastrukturi saobraćaja i navodnjavanja u Vojvodini i drugim delovima zemlje čine ovu vrstu nepokretnosti atraktivnijom i podižu cene.

• Očekivanja rasta cena poljoprivrednih proizvoda. Sa rastućim globalnim cenama hrane i sirovina, investitori očekuju da će poljoprivreda ostati profitabilan sektor, što dodatno povećava tražnju za zemljištem.

Jedan od razloga rastuće potražnje za zemljištem je i gradnja vikendica / Depositphotos

 

Šta nam govore aktuelne tendencije

Rast vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u 2024. godini odražava širu tendenciju jačanja agrarnog sektora i povećanog interesovanja investitora za sigurnije i profitabilnije opcije ulaganja.

Rast ukupne vrednosti (11,9 odsto), i pored stabilnog broja transakcija, ukazuje da su cene porasle ili su se kupovali veći kompleksi zemljišta, dok pad maksimalne cene po kvadratu (sa 76 na 50 evra) može značiti da su najveće kupovine ostvarene u većim, ali manje ekskluzivnim parcelama.

Iako Vojvodina ostaje epicentar tržišta, sa najvećim prometom i najatraktivnijim parcelama, zahvaljujući plodnom zemljištu, razvijenoj infrastrukturi i velikim agrobiznis sistemima, ipak vidimo da je došlo do pada tržišnog udela (sa 77 na 70 odsto), što može označavati i postepeno buđenje interesovanja za druge delove Srbije, posebno za Šumadiju.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar