Srbija se u zoni zajedničkog plaćanja evrom - takozvana SEPA (engl. Single Euro Payment Area) - očekuje od 22. maja. Ovaj pristup omogućiće jeftiniji promet sa Evropskom unijom, ali i niže troškove. U jeku možda najvećeg trgovinskog rata u novijoj istoriji i Trumpovih carina - svaka nova mogućnost uštede su izuzetno dobre vesti, smatraju stručnjaci govoreći za Bloomberg Adria TV.
Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Foreign Investors Councila, kaže za Bloomberg Adriju da su ovo dobre vesti za Srbiju. "Mi očekujemo da će Evropski savet za plaćanje potvrditi tu odluku - ipak, neće tog dana proces biti pokrenut. Crna Gora - koja je dobila saglasnost u decembru prošle godine - ovih dana je dobila obaveštenje da će 5. oktobra biti u tom sistemu", kaže on.
Što se Srbije tiče, ističe Ljubić, bićemo spremni mnogo brže nego što smo to ranije bili. "Od svih zemalja u regionu, mislim da je Srbija najspremnija što se tiče tog tehničkog dela - mi manje ili više već imamo sličan sistem koji funkcioniše u državi", dodaje Ljubić.
Opširnije
Srbija u zoni zajedničkog plaćanja evrom očekuje se da bude od 22. maja
Srbija bi konačno, nakon nekoliko odlaganja, trebalo uskoro da postane deo sistema SEPA.
16.05.2025
NBS: Srbija spremna za SEPA, ali je sada sve u rukama EU
NBS se nada da bi odluka mogla biti usvojena na novembarskom zasedanju evropskih investicija
22.10.2024
Tabaković - inflacija tri odsto do kraja godine, rast BDP-a 3,5 odsto
Smirivanju inflacije najviše će doprineti restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.
14.05.2025
NBS i dalje ne popušta - referentna stopa ostaje ista
Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo odluku o iznosu referentne kamatne stope.
09.05.2025
O tome je, inače, govorila i guverner NBS Jorgovanka Tabaković prošle srede, rekavši kako Srbija već šest godina primenjuje instant sistem plaćanja. "Svi drugi koji su već primljeni u SEPA imaju samo diplomu u kojoj piše da su članice, pa tek treba da rade na daljem razvoju infrastrukture, uključivanju banaka u sistem i svega što je Srbija već uradila", istakla je ona na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji.
SEPA na usluzi srpskoj privredi
Kako Aleksandar Ljubić poentira, SEPA sistem je važan za Srbiju pre svega zbog privrede. "Ti troškovi, po nekim najnovijim rezultatima, i po 12 puta su veći ovde u regionu nego što su između zemalja Unije."
Iz tog razloga, dodaje, na taj način Srbija će dobiti na brzini plaćanja, pouzdanosti i sigurnosti.
"Srbiji je Unija najveće tržište, te u ovom trenutku bez tržišta EU mi ni nemamo ekonomiju. Takođe, vidimo da i stope rasta u EU nisu na nekom zavidnom nivou, tako da svi zajedno očekujemo neki rast", smatra on.
Bloomberg Adria TV
Podsetimo, zona zajedničkog plaćanja evrom SEPA uštedeće Zapadnom Balkanu pola milijarde evra godišnje, sudeći prema navodima nekadašnjeg Olivera Varhelyja, evropskog komesara za susedstvo i proširenje na Samitu lidera ZB i EU u Kotoru.
Prema analizi Svetske banke troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između zemalja regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU. Smatra se da ukoliko se digitalizuju plaćanja za 10 odsto na nivou regiona, to će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procentna poena.
SEPA bi, takođe, trebalo da dovede do snižavanja troškova doznaka i smatra se, ako se snize za oko tri odsto, da će to dovesti do ušteda od pola milijarda evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. Inače, troškovi doznaka trenutno iznose 6,71 odsto ukupne transakcije.
Srbija ne na četiri strane sveta, već na svakoj
Slobodan Aćimović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Bloomberg Adriju ističe da je SEPA u funkcionalnom smislu dobra po državu. "Ovaj sistem može da nam nešto pojeftini, što je nesporno."
Međutim, kako kaže, ovi troškovi utiču na preduzeća u Srbiji verovatno marginalno - zbog čega ne možemo reći da će doći do enormnih promena.
Bloomberg Adria TV
"Slažem se da će plaćanje biti ubrzano, ali suštinski je problem taj da se mi, nažalost, još u velikoj meri oslanjamo na tržište Evropske unije. Znam da će nam to uvek biti glavno tržište, ali nije svejedno da li je 50 ili 70 odsto spoljne trgovine orijentisano ka Evropi. Takođe, nije svejedno o kojem vremenu pričamo", ističe.
Naime, Aćimović smatra kako se EU u poslednjih nekoliko godina bori sa stopama rasta, te se postavlja pitanje da li će zbog toga domaće firme - koje su povezane sa EU - imati problema i vući posledice. "Zbog toga ističem svuda da Srbija treba da pokuša da se 'okrene' svuda oko sebe - ne na četiri strane sveta, već na svakoj strani sveta. Dakle, s kim god možemo da sarađujemo, onda da to i probamo jer vidimo da na evropskom nivou nešto ne valja trenutno", kaže on za Bloomberg Adria.
- U pisanju pomogla Vesna Damjanić.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...