NBS: Srbija spremna za SEPA, ali je sada sve u rukama EU

Zvaničnici Evropske unije nedavno su najavili da bi Srbija mogla malo da zakasni sa ulaskom u Jedinstvenu zonu plaćanja u evrima (SEPA), i da datum možda neće biti 1. januar 2025, kako se ranije najavljivalo. Kako iz Narodne banke Srbije kažu za Bloomberg Adriju, brzina pristupanja ne zavisi od Srbije (koja je obavila svoj deo zadatka), već od same EU.

"Republika Srbija je sa svoje strane preduzela sve neophodne aktivnosti, te sada čekamo povratnu informaciju Evropske komisije, i očekujemo priključenje SEPA području veoma brzo. Drugim rečima, brzina priključenja Srbije zavisi prevashodno od brzine kojom budemo dobili povratne informacije od nadležnih EU tela", rekli su iz NBS u odgovorima poslatim imejlom.

SEPA je projekat koji je Evropska unija osmislila posle uvođenja evra kao zajedničke valute, sa ciljem da se prekogranična bezgotovinska plaćanja za privredu i za građane Evropske unije učine jednakim u brzini i po nižim troškovima, kao što se obavljaju unutar pojedinačnih zemalja Evropske unije.

Srbija je svoje ispunila, na potezu EU

Iz centralne banke napominju da je Srbija jedina zemlja iz regiona koja je uz nacrt aplikacije podnela i usvojene propise, a ne njihove nacrte pa organi Evropske komisije prijavu ne bi morali da razmatraju dvaput.

"S obzirom na to da su pojedine zemlje iz regiona dobile odgovore u rokovima od prosečno dva ili dva i po meseca za njihove predaplikacije, a da je u slučaju Srbije od podnošenja predaplikacije proteklo već sva meseca – nadamo se da će Evropska komisija ubrzati proces analize podnetih dokumenata. Ako bi to bio slučaj Republika Srbija, koja je, kako smo već naveli, podnela već usvojene propise i čija je predaplikacija od strane Svetske banke ocenjena na opisani način, bila bi u prilici da eventualne dopune izvrši u najkraćem roku i da naš prijem u SEPA, makar kada je reč o naporima koji bi bili uloženi s naše strane, bude na redovnom novembarskom zasedanju EPC. Ako to ne bude slučaj, bićemo prinuđeni da sačekamo neko sledeće zasedanje", kažu iz NBS.

Crna Gora prva ulazi u SEPA

Depositphotos

Podsećanja radi, Crna Gora, prema očekivanjima zvaničnika EU, prva će od zemalja Zapadnog Balkana pristupiti SEPA, 1. januara naredne godine. To je saopštio generalni direktor Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Koopman.

"Očekujem da će prva od zemalja Zapadnog Balkana pristupiti SEPA 1. januara naredne godine, a to je Crna Gora, dok će Albanija i Severna Makedonija ubrzo slediti", rekao je Koopman tokom jedne sednice Evropskog parlamenta.

On je tada saopštio da Srbija takođe pokazuje veliki interes za to, i dodao da se nada da će i Bosna i Hercegovina ubrzo krenuti tim putem.

Zašto nam je bitna SEPA?

Kako navode iz NBS, Nacrt aplikacije za priključenje Republike Srbije SEPA području zvaničnici Svetske banke su ocenili kao najdetaljniji i najkompletniji od prijava zemalja iz regiona.

"Onog momenta kada se ostvari povezivanje našeg sistema za instant plaćanja sa sistemom ECB prilikom plaćanja ka regionu i ka EU naši građani i privreda imaće isti (instant) kvalitet servisa na kakav su navikli kada je reč o plaćanjima unutar zemlje, i to i jeste suština ovih procesa, ne samo priključenje SEPA području", kažu iz NBS.

Niži troškovi, brže transakcije Izvršni direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić procenjuje da je Srbija ispunila uslove za ulazak u SEPA sistem plaćanja. "Srbije je što se tiče instant plaćanja koje mi sprovodimo i nekih zakonskih rešenja potpuno usklađena. Šta će o tome reći Evropska komisija, ostaje da vidimo", rekao je za Bloomberg Adria TV. Ljubić očekuje da će odgovor Evropske komisije biti pozitivan, a to zasniva na komentarima i pohvalama Svetske banke. Sa druge strane, neke druge zemlje pred sobom imaju lakši zadatak. Crna Gora, na primer, već koristi evro kao valutu pa je sa te strane lakše prilagoditi sistem. "Apsolutno verujemo da će Srbija postati deo SEPA sistema jer bi ostajanje van tog sistema za srpsku privredu bile ogromne", zaključio je Ljubić.

Pojeftinjenje platnog prometa

Ako bi koristi od priključenja SEPA morale da se sažmu u nekoliko reči, onda bi moglo da se kaže da ono znači jeftiniji platni promet, što je za Srbiju značajno kako u pogledu fizičkih lica (doznake), tako i u pogledu spoljne trgovine.

"Ovo će stvoriti preduslove i za jeftiniji platni promet sa regionom i sa EU. Ovo je naročito značajno s obzirom na činjenicu da se 60 odsto naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa Evropskom unijom i da blizu 45 odsto priliva po osnovu doznaka u zemlju dolazi iz država koje su članice Evropske unije. Pridruživanje Republike Srbije SEPA području i povezivanje sa TIPS sistemom ima potencijal da donese brojne koristi za privredu u vidu jednostavnijeg obavljanja prometa sa Evropskom unijom i regionom, lakše ekonomske razmene i njenog daljeg podsticanja”, kažu iz NBS.

Prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU.

Ušteda na doznakama iz inostranstva pola milijarde evra

Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana sa platnom infrastrukturom Evropske unije doprineće smanjenju tih troškova.

Pored toga, iz Svetske banke kažu da će uvećanje digitalizacije za 10 odsto na nivou regiona dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta.

Bloomberg

SEPA i prateće aktivnosti bi takođe trebalo da dovedu do snižavanja troškova doznaka i, prema oceni Svetske banke, ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko tri odsto, to će dovesti do ušteda od pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. Inače, troškovi doznaka trenutno iznose 6,71 odsto ukupne transakcije.

"Naposletku, prihvatanje digitalnih plaćanja može kompanijama da omogući pristup detaljnijim i pravovremenim informacijama, što pojednostavljuje proces poravnanja. Brza plaćanja takođe mogu da pomognu sa kašnjenjima u plaćanju, i da naposletku unaprede tokove novca za kompanije koje posluju na Zapadnom Balkanu", zaključuju iz Svetske banke.