.webp){kind=icon}
Ceo region Zapadnog Balkana ući će od 1. januara sledeće godine u zonu zajedničkog plaćanja evrom SEPA (engl. Single Euro Payment Area). Ovim potezom preduzeća i građani na Zapadnom Balkanu uštedeće pola milijarde evra svake godine, rekao je Oliver Varhely, evropski komesar za susedstvo i proširenje na Samitu lidera ZB i EU u Kotoru, predstavljajući detalje novog plana rasta.
SEPA je projekat koji je Evropska unija osmislila posle uvođenja evra kao zajedničke valute, a sa ciljem da se prekogranična bezgotovinska plaćanja za privredu i za građane Evropske unije učine jednakim u brzini i po nižim troškovima, kao što se obavljaju unutar pojedinačnih zemalja Evropske unije.
Srbija oko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene obavlja sa zemljama Evropske unije i ima u njoj veliku dijasporu, tako da bi ovaj korak doneo brojne koristi, pre svega građanima zbog snižavanja troškova doznaka. Koristi privrede bi bile još veće, sudeći prema analizi Svetske banke.
Opširnije
Vučić traži dnevne raporte na putu do milijarde evra EU
U Tirani održan samit posvećen Planu rasta za Zapadni Balkan.
29.02.2024
Može li Srbija da oživi CEFTA, koja je odavno klinički mrtva
Srbija, koja ima najveću korist od CEFTA, pokušaće da spase ovaj sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu
18.12.2023
Od EU dve milijarde bespovratno i četiri milijarde evra kredita
Predloženo sedam prioriteta
08.11.2023
Depositphotos
Troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između zemalja regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU. Smatra se da ukoliko se poveća digitalizacija plaćanja, odnosno digitalizuju se plaćanja za 10 odsto na nivou regiona, to će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procentna poena. SEPA bi, takođe, trebalo da dovede do snižavanja troškova doznaka i smatra se, ako se snize za oko tri odsto, da će to dovesti do ušteda od pola milijarda evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. Inače, troškovi doznaka trenutno iznose 6,71 odsto ukupne transakcije.
Strahinja Subotić, programski direktor u Centru za evropske politike, potvrđuje za Bloomberg Adriju da je korist višestruka. Ali on smatra da treba biti oprezan po pitanju datuma pristupanju SEPA zoni, navodeći da je odlazeći komesar za pristupanje EU 1. januar najavio kao mogućnost, ako određeni uslovi budu ispunjeni.
"Srbija jeste ostvarila pomake na tom planu, ali su problem druge države koje zaostaju. Čini se da je nerealno očekivati da će ceo region pristupiti 1. januara. Teško da će i Srbija uspeti do tada da uskladi sve propise, počev od Zakona o deviznom poslovanju i niza drugih koji se odnose na bankarski i poreski sistem", kaže Subotić i podseća da se ideja oko SEPA spominje još od Evropskog investicionog plana 2020. i niko se od tada time nije bavio.
Međutim, privrednici su više puta do sada isticali da bi uz SEPA trebalo iskoristiti i to da se smanje sve administrativne teškoće za prekogranična plaćanja. Više asocijacija, počev od Privredne komore Srbije, Nemačke privredne komore, Američke privredne komore, udruženja italijanskih i francuskih privrednika, vojvođanskog ICT klastera i Digitalne inicijative Srbije, jeste tražilo izmenu Zakona o deviznom poslovanju. Predlagali su da se smanji administracija oko plaćanja i naplaćivanja kreditnih poslova i garancija, prethodna kontrola svake transakcije sa inostranstvom pre nego što se transakcija izvrši, odobravanje svake pojedinačne transakcije i niza drugih pojedinosti.
Zeleni koridori bi podigli BDP svake zemlje za tri odsto
Varhely je skrenuo pažnju i na izgradnju zelenih traka na graničnim prelazima kako bi se smanjilo čekanje kamiona i uštedelo prilikom uvoza i izvoza robe.
Prema analizi Svetske banke skoro 3.000 godina, odnosno 26 miliona sati, izgube kamiondžije čekajući na graničnim prelazima država Zapadnog Balkana.
Depositphotos
Prema ovom izveštaju Svetske banke, ako se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skrati za tri sata, što je razlika između prosečnog vremena na Zapadnom Balkanu i u državama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj država (OECD), BDP u svakoj zemlji Zapadnog Balkana mogao bi u srednjem roku porasti za tri odsto.
Evropski komesar za susedstvo i proširenje je istakao i važnost tema kao što su članstvo regiona u evropskom savezu za ključne lekove, EU digitalni novčanik i sporazum o ocenjivanju usklađenosti koji treba da podstakne trgovinu i smanji troškove za potvrdu bezbednosti i kvaliteta proizvoda sa Zapadnog Balkana koji se plasiraju na tržište EU.
Što se tiče plana rasta za Zapadni Balkan, sedam odsto iznosa bi trebalo da do kraja godine da se primeni, jer je već unapred oročen za države Zapadnog Balkana, naglašava Subotić.
"Usvojen je akt, odobrio ga je EU parlament i trebalo bi prve konkretne koristi da izvučemo iz te priče. To znači da će Srbija do kraja godine imati na raspolaganju oko 150 miliona evra, dok će se ostatak postepeno otvoriti u zavisnosti od sprovedenih reformi", naglašava Subotić.
Evropska komisija je u novembru prošle godine objavila ambiciozan plan za ekonomski rast u zemljama regiona Zapadnog Balkana. Promovisanje ovog plana bio je razlog zašto je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen posetila zemlje regiona prošle nedelje. Ovaj plan podrazumeva šest milijardi evra, od čega su dve milijarde bespovratni grant, a četiri milijarde evra su krediti za period 2024 - 2027. godine.
