Srbija u zoni zajedničkog plaćanja evrom očekuje se da bude od 22. maja

Srbija bi 22. maja konačno trebalo da bude primljena u SEPA (engl. Single Euro Payments Area), odnosno Jedinstveno područje plaćanja u evrima, najavila je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković. To će omogućiti Srbiji jeftiniji platni promet sa regionom i Evropskom unijom, koja je najveće izvozno tržište za domaće kompanije.

Tabaković je objasnila da Evropska komisija nema nikakve primedbe na podneta dokumenta u vezi sa prijemom u SEPA i da se na sastanku Evropskog platnog saveta (EPC) 22. maja, kada se odlučuje o prijemu, očekuje da Srbija postane deo sistema SEPA.

"Prednost Srbije je u tome što je i pre prijema već sve uradila. Mi već šest godina primenjujemo instant sistem plaćanja i sve naše banke su u to uključene. Svi drugi koji su već primljeni u SEPA imaju samo diplomu u kojoj piše da su članice, pa tek treba da rade na daljem razvoju infrastrukture, uključivanju banaka u sistem i svega što je Srbija već uradila", istakla je u sredu Tabaković na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji.

Prema njenim rečima, pravu korist od prijema u SEPA i primene instant sistema plaćanja, a ne samo kreditnih transfera, građani će vrlo brzo moći da osete. "Tada će se videti koliko je Srbija bila u prednosti."

Ako bi koristi od priključenja SEPA morale da se sažmu u nekoliko reči, onda bi moglo da se kaže da ono znači jeftiniji platni promet, što je za Srbiju značajno kako u pogledu fizičkih lica (doznake), tako i u pogledu spoljne trgovine.

Šta donosi SEPA

SEPA je projekat koji je EU osmislila posle uvođenja evra kao zajedničke valute, sa ciljem da se prekogranična bezgotovinska plaćanja za privredu i za građane EU učine jednakim u brzini i po nižim troškovima, kao što se obavljaju unutar pojedinačnih zemalja tog bloka.

Da bi se neka od država priključila SEPA, mora da se u pravnom i tehničkom smislu uskladi sa propisima Evropske unije u oblasti platnih sistema, a važnu ulogu u takvom procesu imaju i nacionalne banke, koje u ime država podnose prijavu za pristupanje SEPA.

Depositphotos

 

Prema ranijim analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona šest puta su veći u odnosu na njihove pandane unutar EU. Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana sa platnom infrastrukturom EU doprineće smanjenju tih troškova.

Pored toga, iz Svetske banke su naveli da će uvećanje digitalizacije za 10 odsto na nivou regiona dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta.

SEPA i prateće aktivnosti bi takođe trebalo da dovedu do snižavanja troškova doznaka i, prema oceni Svetske banke, ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko tri odsto, to će dovesti do ušteda od pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. Inače, troškovi doznaka trenutno iznose 6,71 odsto ukupne transakcije.

 

Takođe, prihvatanje digitalnih plaćanja omogućava kompanijama pristup detaljnijim i pravovremenim informacijama, što pojednostavljuje proces poravnanja. Brza plaćanja u okviru SEPA, navodi Svetska banka, mogu da pomognu sa kašnjenjima u plaćanju i da unaprede tokove novca za kompanije koje posluju na Zapadnom Balkanu.

"Pristup SEPA stvoriće preduslove i za jeftiniji platni promet sa regionom i sa EU. Ovo je naročito značajno s obzirom na činjenicu da se 60 odsto naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa EU i da blizu 45 odsto priliva po osnovu doznaka u zemlju dolazi iz država koje su članice EU", naveli su ranije u NBS.

Za Srbiju su promenjena pravila pristupa

Inače, prema rečima Jorgovanke Tabaković, Srbija u procesu pristupanja sistemu SEPA "bukvalno trpi zato što je bolja od drugih zemalja".

"Srbija je mesec dana pre Evropske centralne banke uvela instant sistem plaćanja i to funkcioniše već šest godina. To znači ne samo da možete da plaćate telefonom nego i da imamo najnovije tehnologije koje su primenjene na najmanje prodavnice, na prodajna mesta na kojima se za određenog korisnika kreira QR kod kako bi se plaćanje obavilo brzo i efikasno."

Guverner NBS je navela da Srbija ima i svoju dina karticu čiji je operator i kod koje su troškovi najniži. "Da ne pominjem koje je to uštede Srbija ostvarila svojim građanima i svima koji plaćaju dina karticom."

"Sačekali smo da budemo bukvalno sapleteni time što su, kada je već krenuo proces pristupanja u sistem SEPA, za Srbiju menjana pravila. Za neke od zemalja koje su već u toj organizaciji važilo je pravilo da treba da imaju samo na papiru predlog zakona koji nije ratifikovan u Skupštini o primeni direktive koja omogućava učešće u SEPA."

Međutim, kako kaže Tabaković, kada je Srbija podnela formalni zahtev, pravila su se promenila. "Tada se ispostavilo da ne može samo predlog zakona, nego on mora da bude usvojen u parlamentu. Nakon toga, kada smo usvojili ovaj i druge prateće zakone neophodne za SEPA, desilo se to da nisu bili odštampani u Službenom glasniku do 6. marta, kada se održavao prethodni sastanak EPC."

Nakon svih peripetija, prijem Srbije u SEPA konačno bi trebalo da se ostvari krajem sledeće nedelje. Prvobitno je to trebalo da se dogodi 1. januara 2025, i to ne samo za Srbiju već za region Zapadnog Balkan. Ovim potezom preduzeća i građani na Zapadnom Balkanu uštedeće pola milijarde evra svake godine, rekao je  prošle godine Oliver Varhelyi, tadašnji evropski komesar za susedstvo i proširenje na Samitu lidera ZB i EU u Kotoru, predstavljajući detalje novog plana rasta.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar