Otvoreno bankarstvo uskoro u Srbiji, ali i preduslov za ulazak u SEPA

U Srbiji bi uskoro mogao da bude uveden koncept otvorenog bankarstva koji već postoji u nekim evropskim državama i podrazumeva dve nove usluge. Prva omogućava da se plaćanje izvrši bez upotrebe platnih kartica direktno sa platnog računa korisnika i da se uvedu neki novi pružaoci platnih usluga na tržište koji će pružati ovu platnu uslugu, što je značajno za elektronsku trgovinu. Druga je usluga pružanja objedinjenog pregleda informacija o računima korisnicima.

Reč je o softverskim alatima, aplikacijama koje omogućavaju da u okviru jednog aplikativnog rešenja korisnik ima pregled stanja i plaćanja sa svih računa koje ima otvorene kod banaka. To praktično omogućava da se te informacije mogu  podeliti sa drugim pružaocima finansijskih usluga kada se aplicira, na primer, za kredite i neke druge finansijske proizvode.

Ova novina je rezultat izmene Zakona o platnim uslugama, čime bi se stvorili uslovi za pojavu dve nove vrste nebankarskih pružalaca platnih usluga, a omogućava se i da postojeći pružaoci platnih usluga dodatno prošire lepezu svojih usluga, objasnili su iz Narodne banke Srbije za Bloomberg Adriju.

Potvrđuju da se radi o uslugama iniciranja plaćanja u ime korisnika platnog računa koji je otvorio kod druge banke ili platne institucije i usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima koje korisnik ima otvorene kod više pružalaca platnih usluga.

"U praksi, ova usluga funkcioniše u elektronskoj trgovini kada korisnik, na primer, putem mobilnog telefona odabere željeni proizvod na nekoj internet prodavnici i unese svoje podatke o računu. Tada mu se pojavljuje izbor platnog instrumenta, poput servisa PayPal, kartičnog plaćanja ili plaćanja preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja (PISP, Payment Initiation Service Provider), što se uglavnom pojavljuje pod imenom 'Pay by bank', 'Pay through bank' ili slično. Kada korisnik odabere da plati preko PISP, u sledećem koraku bira preko koje banke ili platne institucije želi da izvrši plaćanje i sa kog računa, ukoliko ih ima više. Po odabiru pružaoca platne usluge, krajnji korisnik potvrđuje svoj identitet i plaćanje se izvršava", kažu iz NBS.

Depositphotos

 

 

Glavna prednost je da, u odnosu na postojeće načine internet plaćanja, ova usluga omogućava da se plaćanje obavi bez upotrebe platne kartice, što stvara prostor da se za domaće internet trgovce ponude neka nova platna rešenja koja će biti lakša za integraciju i sa nižim troškovima, dodaju.

U Srbiji je već omogućeno instant plaćanje na internetu, bez upotrebe platne kartice, ali i bez potrebe uključivanja posrednika (što još uvek ne postoji u zemljama EU), podsećaju iz NBS.

Pored koncepta otvorenog bankarstva, novi zakonski okvir donosi novine koje se odnose i na zaštitu korisnika prilikom izvršavanja plaćanja.

"Izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama povećava se sigurnost elektronskih plaćanja i mere zaštite koje se primenjuju i utvrđeno je kada se primenjuje "pouzdana autentifikacija korisnika“ (Strong Customer Authentication – SCA) kod pružalaca platnih usluga", kažu iz NBS,

Svrha ovog koncepta je da smanji rizik prilikom plaćanja putem interneta, kao i da poveća poverljivost podataka o korisniku.

Centralna monetarna institucija trenutno razmatra komentare i predloge stručne javnosti, a nakon toga će nacrt zakona poslati u Vladu Srbiju, a potom i Narodnu Skupštinu, na glasanje.

Ove novine su preduslov za ulazak Srbije u jedinstvenu zonu plaćanja evrom.

SEPA od 1. januara

Zapadni Balkan bi trebalo da od 1. januara sledeće godine uđe u zonu zajedničkog plaćanja evrom SEPA (engl. Single Euro Payment Area), što bi preduzećima i građanima trebalo da donese uštedu od pola milijarde evra svake godine i pojednostavi plaćanja sa inostranstvom, na čemu privrednici u regionu već duže insistiraju i što je, uostalom, deo Inicijative "Otvoreni Balkan", ali centralne banke oprezno pristupaju liberalizaciji deviznih odliva.

Narodna banka Srbije (NBS) u junu je objavila da je sa ovim ciljem sačinila Nacrt izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama na koji je stručna javnost mogla da da komentar ili podnese predlog za izmenu do 27. juna ove godine.

Centralna monetarna institucija trenutno razmatra komentare i predloge stručne javnosti, a nakon toga će nacrt poslati u Narodnu skupštinu na glasanje.