Hoće li AI redefinisati internet i pregaziti stare gigante poput Chromea

Kada je Mozilla Firefox 2004. krenuo u pohod na tržište, činilo se da je Internet Explorer (IE), koji je tada držao više od 95 odsto globalnog udela, nedodirljiv. Ali samo četiri godine kasnije, Google Chrome je ušao na scenu i za manje od jedne decenije promenio način na koji svet koristi internet. Brzina, minimalistički dizajn i sigurnost postali su vodeća norma. Firefox je prvi uveo češće automatske sigurnosne ispravke i blokiranje sumnjivih sajtova, a Chrome je otišao korak dalje, uz "sandboxing" (izolacija procesa svake otvorene stranice da se spreči zaraza sistema), automatske nadogradnje, upozorenja za nebezbedne HTTPS veze, kontrolu ekstenzija i jaču privatnost.

Današnji pregledači veštačke inteligencije (AI) podižu lestvicu još više, ali na drugačiji način. Dok je kod klasičnih pregledača pretnja bila spoljašnja (virus, hakovani sajt, nebezbedni link), pretnja kod AI pregledača je unutrašnja - mogućnost da sam sistem pogrešno interpretira podatke, izvuče zaključak na osnovu pristrasnih izvora ili otkrije previše o navikama korisnika.

 

Tiho IE nestajanje i još tiši AI prodor

Internet Explorer (IE), simbol prve internet ere, do 2016. godine praktično je nestao sa mape, a Chrome je postao prvi saveznik miliona ljudi koji su želeli da pronađu informacije o čemu god. Poznat po svojoj brzini učitavanja stranica, efikasnom upravljanju resursima, minimalističkom interfejsu, redovnom ažuriranju sistema i Chrome Web Storeu koji nudi ogroman broj ekstenzija - ne čudi što je ovaj pregledač postao popularniji od "vatrene lisice".

Ipak, ni Chrome nije nedodirljiv. Dvadeset godina kasnije, na pomolu je možda novi "rat pregledača" - vodi se između klasičnih internet divova i generacije pregledača koje pokreće veštačka inteligencija. U 2024. i 2025. pojavljuju se novi akteri: Atlas, pregledač koji razvija OpenAI, i Comet, projekat Perplexityja, poznatog po konverzacionom modelu koji konkuriše ChatGPT-ju.

Ovi AI pregledači više ne nude "polje za pretragu" (engl. search box), već konverzaciju - personalizovani dijalog u kojem korisnik ne mora da traži, već da pita. I dobija odgovor odmah, sažeto i, neretko, tačno. Prednosti je mnogo - od skraćivanja procesa pretrage do sumiranja informacija koje su korisniku potrebne, pri čemu može jasno, do detalja da objasni šta mu treba i na koji način. Ipak, ono što je dvosekli mač u upotrebi AI pregledača jeste formiranje jedne ne samo digitalne već i, sa sociološkog aspekta, lične veze između "alata" i čoveka, pa se tako stvorio narativ u javnosti da AI pregledač često podilazi korisniku, dok mu ovaj slepo veruje, naređuje, ljuti se i zahvaljuje.

Atlas i Comet su kreirani tako da se čovek sa njima zbliži. Više ne govorimo o listi rezultata, već o interpretaciji informacija. Umesto "ukucaj, klikni i traži", paradigma postaje "pitaj i shvati, usvoj ili odbaci". A to bi, prema mišljenju brojnih analitičara iz Silicijumske doline, moglo biti najdublje potresanje temelja interneta još od vremena kada su pretraživači (engl. search engine) preuzeli ulogu vodiča kroz internet, zamenivši ručno kreirane direktorijume.

"Potpuno smo promenili način na koji se koristi pregledač", rekao je Sam Altman, čelnik OpenAI-ja, koji je kreirao upravo lansirani Atlas.

 

 

 

Čak se spekuliše da je Atlas otišao toliko daleko da bi mogao "ubiti" Chrome. Ipak, Googleov pregledač je otporniji nego što mislimo, barem u očima investitora. Bloomberg je u sredu izvestio da su akcije Alphabet Inc. pale 4,8 odsto, nakon vesti o ulasku OpenAI-ja u "rat pregledača". Ali tokom lajvstrim prezentacije o funkcijama Atlasa, akcije Alphabeta su delimično povratile gubitke, završivši dan padom od 2,2 odsto; to može ukazati na činjenicu da investitori nisu bili toliko uznemireni potezom OpenAI-ja koliko se očekivalo.

                      

Uticaj AI pretrage na medije i oglašavanje Poslednjih godinu dana, u EU su se pojavili značajni pritisci na tehnološke gigante zbog njihovih AI funkcija koje utiču na medije. Italijanski izdavači su nedavno podneli žalbu protiv Googlea zbog njegovih AI pregleda, tvrdeći da smanjuju posetu njihovim sajtovima i ugrožavaju njihovu održivost. Iako se u Adria regionu AI pregledači još uvek ne koriste masovno, tendencije u EU mogu imati uticaj i na lokalne medije. Ako korisnici počnu da koriste AI u ove svrhe, sažeci i odgovori će biti prikazani direktno u interfejsu pregledača. To znači da će tradicionalni model, zasnovan na posetama i impresijama, biti ugrožen. Prema podacima digiday.com, većina članova Digital Content Nexta (DCN), uključujući New York Times, Condé Nast i Vox, zabeležila je pad saobraćaja sa Google pretrage između jedan i 25 odsto zbog Google AI Overviews funkcije. Ova funkcija prikazuje AI-generisane sažetke direktno u rezultatima pretrage, što korisnicima omogućava da dobiju odgovore bez potrebe da kliknu na linkove ka spoljnim sajtovima. Promene u ponašanju korisnika, podstaknute veštačkom inteligencijom, mogu značajno uticati na prihod od oglasa zasnovanih na klasičnom modelu plaćanja po kliku (CPC), koji je ključan za mnoge digitalne izdavače. Mediji će morati da se prilagode novim uslovima kako bi ostali relevantni u AI ekosistemu. Nemački Der Spiegel već testira "AI-friendly" strukturu članaka, sa jasno istaknutim sažecima i metapodacima, kako bi AI modeli mogli precizno da interpretiraju sadržaj i koriste ga u odgovorima korisnicima. Istovremeno, portal razvija pretplatničke modele i premijum sadržaj koji AI ne može potpuno da preuzme, čime stvara dodatnu vrednost mimo tradicionalnih oglasa.

  

AI pregledači defakto imaju potencijal da promene paradigmu u svetu interneta, ali neće nužno pokoriti Chrome, koji danas broji skoro četiri milijarde aktivnih korisnika. Ovaj pregledač je integrisan u Android, Google nalog, Gmail, Drive i ogroman deo globalnog veb ekosistema. Dobar primer za to je i opstanak Safarija, zahvaljujući ekosistemu Applea.

Bloomberg

 

Izgubljena bitka ne znači izgubljen rat

Kada se pogleda unazad, Google je svoj Chrome lansirao 2008/2009. i za samo četiri godine preskočio Firefox i Safari. Microsoft, iako svestan promene, reagovao je sporo: Edge je stigao prekasno. U naletu AI pregledača koji su sve dominantniji i napredniji, razumno je zapitati se da li "Microsoft scenario" sada preti Googleu?.

Chrome drži između 65-68 odsto globalnog tržišta pregledača, ali već oseća prve udarce promenjenih navika korisnika. U 2025. raste broj onih koji više ne otvaraju Google pretragu, već AI čet-prozor, a kada ti čet-prozori postanu integrisani u sam pregledač, pitanje koje se nameće je čemu onda klasični pregledač.

Neki analitičari ističu da bi upravo to mogao biti trenutak "Internet Explorer efekta" za Google: trenutak kada dominantna tehnologija propusti da prepozna sledeću revoluciju. Ironično, ista kompanija koja je nekada srušila monopol Microsofta sada bi mogla postati njegov pandan - prevelika da bi se brzo menjala i prilagođavala. Ali to je samo jedan ugao posmatranja.

 

 

Google, ipak, nije zatečen kao Microsoft devedesetih, već razvija Gemini integraciju direktno u Chrome i Search, testira AI asistenta u okviru Search Generative Experiencea i paralelno gradi AI-prvi pregledač (engl. AI-first search engine) Dakle, iako OpenAI i Perplexity predvode inovaciju, Google ima resurse da ih sustigne.

Dodatno, AI pregledač mora da postigne gotovo nemoguće - da bude pametniji od Googlea, a da istovremeno ne pogreši. Svaka pogrešna, loše interpretirana informacija ili previše agresivno personalizovanje, mogu narušiti poverenje korisnika. 

 

Umesto da AI pregledači pokore Chrome, verovatniji scenario je fuzija modela, gde klasični pregledači evoluiraju u AI-hibridne platforme. Pregledač više nije samo prozor ka internetu, već inteligentni posrednik koji razume, sažima i personalizuje informacije. To je novi trend i povratka nema, a Google je spreman da se tome prilagodi. Uz to, ima višedecenijski renome kada je reč o pouzdanosti informacija, dok se za OpenAI-jev ChatGTP to ne može sa sigurnošću reći, jer su iskustva ljudi sve podeljenija - posebno otkako je ušao u masovnu upotrebu i otkako postoji nadograđena verzija koja se plaća (i koja bi "trebalo da je pouzdanija").

 

 

Google već eksperimentiše sa generativnim odgovorima direktno u rezultatima pretrage, dok Microsoftov Edge integriše Copilot, najbliži AI pregledač model među velikim igračima. U narednim godinama ćemo pre gledati sintezu nego sukob stare i nove generacije - pregledače koji kombinuju pouzdanost i ekosistem klasičnih rešenja sa snagom AI interpretacije.