Srbija će morati još da se strpi do članstva u SEPA

Nakon što su zvaničnici Evropske unije (EU) jesenas najavili da bi Srbija mogla malo da zakasni sa ulaskom u Jedinstvenu zonu plaćanja u evrima (SEPA), najnovije izjave srpskog političkog vrha ukazale su na to da bi kašnjenje moglo da potraje i dva meseca u odnosu na prvobitno planiran 1. januar 2025. Pristup će omogućiti jeftiniji platni promet sa regionom i EU, koja je najveće izvozno tržište za srpske kompanije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u sredu tokom posete Briselu da bi Srbija u januaru ili februaru trebalo da postane deo SEPA, ne iznoseći dalje detalje o pristupu.

Na ovo pitanje osvrnula se i predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen, rekavši da će se Albanija i Crna Gora naredne godine pridružiti sistemu, a da će zatim to učiniti i Severna Makedonija i Srbija. "To znači niže troškove i bezbedan, brz transfer novca između regiona i EU, što je veoma važno za građane i kompanije."

U tekstu nedavno sastavljene zajedničke deklaracije Samita lidera EU i Zapadnog Balkana pozdravljeni su napori zemalja koje su već ispunile kriterijume za članstvo u SEPA i pozvane su i ostale da se pridruže.

Podsetimo, SEPA je projekat koji je EU osmislila posle uvođenja evra kao zajedničke valute, sa ciljem da se prekogranična bezgotovinska plaćanja za privredu i za građane EU učine jednakim u brzini i po nižim troškovima, kao što se obavljaju unutar pojedinačnih zemalja tog bloka.

Srbija uradila sve što je bilo do nje

Iz Narodne banke Srbije (NBS) ranije ove godine rekli su da brzina pristupanja ne zavisi od Srbije, koja je obavila svoj deo zadatka, već od same EU.

"Republika Srbija je sa svoje strane preduzela sve neophodne aktivnosti, te sada čekamo povratnu informaciju EK i očekujemo priključenje SEPA području veoma brzo. Drugim rečima, brzina priključenja Srbije zavisi prevashodno od brzine kojom budemo dobili povratne informacije od nadležnih EU tela", rekli su letos iz NBS u odgovorima Bloomberg Adriji.

Bloomberg Adria

Iz centralne banke su napomenuli da je Srbija jedina zemlja iz regiona koja je uz nacrt aplikacije podnela i usvojene propise, a ne njihove nacrte, da organi EK prijavu ne bi morali da razmatraju dvaput. 

Dodali su da su nacrt aplikacije zvaničnici Svetske banke ocenili kao najdetaljniji i najkompletniji od prijava zemalja iz regiona.

 

Zašto je SEPA bitna

"Onog momenta kada se ostvari povezivanje našeg sistema za instant plaćanja sa sistemom Evropske centralne banke (ECB) prilikom plaćanja ka regionu i ka EU, naši građani i privreda imaće isti (instant) kvalitet servisa na kakav su navikli kada je reč o plaćanjima unutar zemlje, i to i jeste suština ovih procesa, ne samo priključenje SEPA području", objasnili su u NBS.

Ako bi koristi od priključenja SEPA morale da se sažmu u nekoliko reči, onda bi moglo da se kaže da ono znači jeftiniji platni promet, što je za Srbiju značajno kako u pogledu fizičkih lica (doznake), tako i u pogledu spoljne trgovine.

"Ovo će stvoriti preduslove i za jeftiniji platni promet sa regionom i sa EU. Ovo je naročito značajno s obzirom na činjenicu da se 60 odsto naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa EU i da blizu 45 odsto priliva po osnovu doznaka u zemlju dolazi iz država koje su članice EU. Pridruživanje Republike Srbije SEPA području i povezivanje sa TIPS sistemom ima potencijal da donese brojne koristi za privredu u vidu jednostavnijeg obavljanja prometa sa EU i regionom, lakše ekonomske razmene i njenog daljeg podsticanja", kažu iz NBS.

Prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU.

Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana sa platnom infrastrukturom Evropske unije doprineće smanjenju tih troškova.

Pored toga, iz Svetske banke kažu da će uvećanje digitalizacije za 10 odsto na nivou regiona dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta.

SEPA i prateće aktivnosti bi takođe trebalo da dovedu do snižavanja troškova doznaka i, prema oceni Svetske banke, ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko tri odsto, to će dovesti do ušteda od pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. Inače, troškovi doznaka trenutno iznose 6,71 odsto ukupne transakcije.

 

"Naposletku, prihvatanje digitalnih plaćanja može kompanijama da omogući pristup detaljnijim i pravovremenim informacijama, što pojednostavljuje proces poravnanja. Brza plaćanja takođe mogu da pomognu sa kašnjenjima u plaćanju, i da naposletku unaprede tokove novca za kompanije koje posluju na Zapadnom Balkanu", zaključuju iz Svetske banke.

Crna Gora prva na Zapadnom Balkanu postaje deo SEPA

Ceo region Zapadnog Balkana trebalo je da se od 1. januara nađe u zonu zajedničkog plaćanja evrom, a zadatak je prva obavila Crna Gora. Tako je na novembarskoj sednici odbora direktora Evropskog saveta za platni promet doneta odluka da su se stekli uslovi da Crna Gora pristupi SEPA.

"Ovim Crna Gora postaje prva država na Balkanu koja je pristupila SEPA. Članstvo u SEPA za našu državu predstavlja potvrdu pozitivne reputacije, adekvatne regulative i stabilnosti bankarskog sistema", poručili su iz crnogorskog ministarstva finansija. Tada su najavili da će u narednom periodu tamošnji bankarski sektor, u saradnji sa Centralnom bankom Crne Gore, raditi na operativnim aktivnostima za sprovođenje ove odluke.

Depositphotos

Pojašnjenja radi, 21. novembar se zvanično uzima kao datum kada je susedna država postala deo sistema, ali početak pristupanja crnogorskih finansijskih institucija SEPA platnim šemama biće omogućen od aprila 2025. godine, dok će Evropski savet za platni promet naknadno informisati o datumu operativnog početka pružanja usluga za pružaoce platnih usluga iz Crne Gore.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhely procenio je da će preduzeća i građani na Zapadnom Balkanu pristupanjem SEPA uštedeti pola milijarde evra svake godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar