NBS se sprema za ulazak u zajedničku zonu plaćanja evrima

Ceo region Zapadnog Balkana trebalo bi da od 1. januara sledeće godine uđe u zonu zajedničkog plaćanja evrom SEPA (engl. Single Euro Payment Area), što bi preduzećima i građanima trebalo da donese uštedu od pola milijarde evra svake godine i pojednostavi plaćanja sa inostranstvom, na čemu privrednici u regionu već duže insistiraju i što je uostalom deo Inicijative Otvoreni Balkan, ali centralne banke oprezno pristupaju liberalizaciji deviznih odliva. 

Pregovori za pristupanje ovom sistemu počeli su u aprilu, kažu za Bloomberg Adriju u Narodnoj banci Srbije i naglašavaju da pripremaju nacrt posebnog propisa kojim će se urediti poslovni i tehnički zahtevi za izvršavanje transfera odobrenja i direktnih zaduženja u evrima. Njegova primena će otpočeti danom pristupanja Republike Srbije SEPA regionu.

"Ovaj propis će urediti pravila za izvršenje međunarodnih i domaćih platnih transakcija u evrima, pri čemu će poslovi po osnovu kojih se vrše ove transakcije i dalje biti regulisane Zakonom o deviznom poslovanju. Otuda, usvajanje SEPA regulative ima za cilj uspostavljanje modela koji će omogućiti efikasniju i jeftiniju realizaciju platnih transakcija u evrima, uz poštovanje odredaba propisanih Zakonom o deviznom poslovanju", kažu u NBS.

SEPA je projekat koji je Evropska unija osmislila posle uvođenja evra kao zajedničke valute, a u nameri da se prekogranična bezgotovinska plaćanja za privredu i za građane Evropske unije učine jednakim u brzini i po nižim troškovima, kao što se obavljaju unutar pojedinačnih zemalja Evropske unije.

Prema analizi Svetske banke troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između zemalja regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU. Smatra se da ukoliko se digitalizuju plaćanja za 10 odsto na nivou regiona, to će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procentna poena.

SEPA bi, takođe, trebalo da dovede do snižavanja troškova doznaka i smatra se, ako se snize za oko tri odsto, da će to dovesti do ušteda od pola milijarda evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. Inače, troškovi doznaka trenutno iznose 6,71 odsto ukupne transakcije.

Bloomberg

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević najavila je u četvrtak da će Srbija do kraja godine predati kandidaturu za uključivanje u jedinstveni platni sistem Evropske unije (EU) – SEPA.

"To znači da naredne godine počinjemo sa pripremom sistema i nadam se vrlo brzo iza toga da banke, koje posluju u Srbiji, postaju spremne da na isti način kao bilo koja banka koja funkcioniše u EU, transferišu sredstva", rekla je Miščević na predstavljanju izveštaja o održivom poslovanju kompanije Nelt i Neoplante.

Dodala je da država mora da dokaže da postoji dovoljno garancija za potpuno bezbedni transfer, koji se garantuje u Evropskoj platnoj oblasti, kakve pokazuju i dokazuju države članice.

NBS: Propisi koji uređuju platne usluge usaglašeni su sa EU

Evropski platni savet (engl. European Payment Council), telo koje je oformila bankarska industrija da upravlja SEPA projektom, u saradnji sa drugim EU institucijama (Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom) utvrdilo je kriterijume po čijem ispunjenju i treće države mogu pristupiti SEPA geografskom području, navode u NBS.

Ti kriterijumi se prvenstveno odnose na primenu propisa iz različitih oblasti (platne usluge, poslovanje banaka, sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, zaštita konkurencija i podataka o ličnosti, sloboda izbora merodavnog prava i dr.).

"Kada je u pitanju Republika Srbija i usklađenost sa zahtevima SEPA, zahvaljujući reformama koje je sprovela Narodna banka Srbije u prethodnih 10 godina postignuta je gotovo potpuna usaglašenost propisa koji uređuju platne usluge sa propisima Evropske unije i zahtevima za priključenje u SEPA region, što su konstatovali i eksperti Svetske banke prilikom izrade procene usklađenosti svake od ekonomija Zapadnog Balkana sa zahtevima za pristup SEPA", kažu za Bloomberg Adriju u NBS.

Kako navode, od 2015. godine primenjuje se Zakon o platnim uslugama, moderan pravni okvir zasnovan na pravilima koja se primenjuju u EU, što je stvorilo uslove za pojavu inovativnih oblika plaćanja, transparentnost naknada, veću konkurenciju na tržištu platnih usluga, kao i veću zaštitu korisnika platnih usluga.

Procedura pristupanja

"U vezi sa procedurom pristupa SEPA u saradnji sa Ministarstvom finansija i drugim institucijama analizirali smo stanje u pomenutim oblastima i pripremi zahteva za pristupanje SEPA, koje uključuje i pravno mišljenje o ispunjenosti utvrđenih kriterijuma. Uveliko radimo na pripremi tih propisa iz oblasti platnih usluga kako bi u najkraćem mogućem roku bili usvojeni", kažu u NBS.

Nakon zvaničnog podnošenja zahteva za pristup SEPA području Evropski platni savet i Evropska komisija razmatraju ovaj zahtev.

U slučaju pozitivne odluke Evropskog platnog saveta o prijemu Republike Srbije u SEPA, otpočela bi druga faza koja je neophodna da bi se omogućila realizacija plaćanja, a podrazumeva obezbeđivanje tehničke infrastrukture, odnosno pregovore sa Evropskom centralnom bankom o priključenju u njihov sistem za instant plaćanja – TIPS (engl. Target Instant Payments Settlement).

"Razgovori oko modaliteta učešća ekonomija Zapadnog Balkana u ovom sistemu započeti su u aprilu ove godine i aktivnosti s tim u vezi odvijaće se paralelno sa pripremom zahteva za pristupanje SEPA", objašnjavaju u NBS.

Naglašavaju da jedino Srbija u regionu poseduje tehničku infrastrukturu za instant plaćanja IPS NBS sistem koji je u funkciji već šestu godinu, u kojem se već primenjuje standard finansijskih poruka kao u SEPA području (XML poruke) i koja ima kapacitet za povezivanje na platni sistem Evropske centralne banke uz odgovarajuće dodatne izmene, što bi omogućilo da sve banke u našoj zemlji koje učestvuju u IPS NBS sistemu dobiju još jedan kanal za izvršavanje plaćanja ka primaocima u Evropskoj uniji. S tim u vezi, Narodna banka Srbije će u narednom periodu sa ekspertima ECB analizirati mogućnosti povezivanja dva sistema.

IT kompanije traže da se upodobe propisi za digitalnu ekonomiju

Milovan Milić, osnivač i generalni direktor IT kompanije Devtech, kaže za Bloomberg Adriju da je SEPA odličan korak u pravom smeru, ali smatra da postojeća regulativa NBS u nekim segmentima nije usklađen sa promenama koje sa sobom nosi digitalna ekonomija, odnosno IT sektor kao jedan od nosilaca izvoza u Srbiji. On čak uverava da je potrebno da se Zakon o deviznom poslovanju transformiše iz korena, jer će tek tada Srbija napraviti pravi iskorak u smislu kreiranja poslovne klime za kompanije koje imaju aspiracije da rade na globalnom tržištu.

Depositphotos

 

"Važno je da se aktivno radi na modernizaciji i promeni regulative kako bi se približila tržišnoj realnosti. Izvori finansiranja su sjajan primer izazova sa kojima se suočava naše tržište. Za rast i razvoj kompanija koje su okrenute globalnim tržištima potrebne su investicije. U Srbiji danas postoji više mogućnosti za finansiranje nego pre 10 godina, ali i dalje imamo regulativnih kočnica koje nisu usaglašene sa EU i koje stvaraju određena ograničenja. Čak nekada blokiraju mogućnost investicija kroz finansijske instrumente koji su na zapadu deo svakodnevnice kao što su SAFE ugovori i konvertibilni krediti", kaže on.

Primer izazova pristupa finansiranju iz inostranstva je lično doživeo kada je Devtech sklapao saradnju sa Claret Capital Partners, regulisanim fondom iz Engleske. U pitanju je bio rizični dug, odnosno zajam za prikupljanje novca za startapove gde garantuju svojom imovinom.

"NBS je ulazila u komercijalne detalje ugovora dve privatne kompanije i zahtevala da se promene određeni već dogovoreni komercijalni uslovi i klauzule iz ugovora. NBS nam je tada blokirala tu investiciju, produžila celokupni proces za dodatnih tri i po meseca i zahtevala da napravimo određene promene u ugovoru kako bi dala odobrenje. Za mene je ovo bilo nešto sa čim se nikada nisam susreo do tada u radu u SAD i Engleskoj. Ovo je bio šok i za investicionu kuću iz Londona koja je tada prvi put imala dodir sa Srbijom", kaže Milić.

Prema njegovim rečima, Devtech je zbog raznih regulativnih izazova NBS u jednom trenutku prebacio glavni deo finansijskog poslovanja iz Srbije u Englesku i SAD.

Inače, Zakon o deviznom poslovanju je prvenstveno usvojen zbog očuvanja makroekonomske stabilnosti zemlje i sprečavanja nepredviđenih odliva i priliva gotovine koji mogu imati uticaj na kurs domaće valute, devizne rezerve i opštu stabilnost srpske privrede.

Privrednici traže manje administriranja

Domaća i strana udruženja privrednika, preko Bele knjige FIC-a, publikacije "Prolazno vreme" AmChama i Anktete privrede PKS-a, godinama upućuju primedbe na prateće propise koji regulišu devizno poslovanje i koji, između ostalog, zahtevaju od kompanija da dostave različite izveštaje NBS pre nego što započnu planirane poslove sa inostranstvom, što usporava tempo aktivnosti sa inostranstvom.

Kako je navedeno u USAID-ovoj uporednoj analizi deviznog poslovanja Srbije i drugih zemalja, rezidenti koji su primili naplatu od stranih firmi moraju da obaveste banku o odgovarajućoj šifri plaćanja da bi dobili pristup uplaćenom novcu. Iako su pojedine banke omogućile svojim klijentima da podatke o šifri plaćanja dostave putem e-bankarstva, to i dalje predstavlja nepotreban uslov za isplatu novca. Štaviše, ako rezident ne dostavi šifru plaćanja za uplaćeni priliv u relativno kratkom roku (dva do tri dana), banka ima pravo da vrati novac platiocu.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar