Prioritet naredne vlade, treće od 2020. godine, treba da bude borba protiv korupcije, smatra većina internacionalnih kompanija okupljenih oko Američke privredne komore, ali i većina učesnika konferencije na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja Američke privredne komore među kompanijama o poslovnoj klimi u Srbiji.
Isti stav dele mikro i mala preduzeća koja su učestvovala u istraživanju o poslovnoj klimi "Jedanaesto prolazno vreme" koje je danas predstavljeno javnosti. Zabrinjavajuće je da 64 odsto njih smatra da je korupcija najzastupljenija u oblasti javnih nabavki.
Na veliki nivo korupcije ukazuju pri pribavljanju dozvola od državnih institucija, inspekcijskoj kontroli i pri zapošljavanju u javnom sektoru.
Opširnije
ESG mora da dođe do poslednjeg zaposlenog u kompaniji
ESG (Environmental, Social, Governance) strategije sve više dobijaju na značaju u poslovnom svetu.
31.05.2023
Saznajemo: AmCham daje trojku za poslovnu klimu - najbolja ocena do sada
Pomaci u oceni poslovne klime su zaista mali iz godine u godinu, ali je trend uzlazni, kaže Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora AmChama.
06.12.2023
Otvoreni Balkan: Tržište rada tri zemlje otvara se 1. juna
Privrednici Srbije, Severne Makedonije i Albanije od "Otvorenog Balkana" uglavnom očekuju korist za svoje poslovanje
24.04.2023
Inflacija problem za poslovanje
Kada je u pitanju ono što kompanije smatraju najvećim negativnim efektima koji će se odraziti na poslovne rezultate, Amalija Pavić, zamenica direktora AmChama, kaže da je problem broj jedan definitivno inflacija koja ja uvezena iz evrozone, i dodaje da ima i lokalnih paramatera, imajući u vidu da u evrozoni pada mnogo brže nego kod nas.
Kao drugi najveći problem ističe raspoloživost ljudskog kapitala, odnosno radne snage gde prosto nedostaje kvantitet.
Predsednik AmChama Stefan Lazarević kazao je da je prognoza poslovanja članica ove komore za narednu godinu optimističnija u odnosu na prethodne krizne godine obeležene epidemijom virusa korona i ratom u Ukrajini.
"Ovaj rast optimizma pokazatelj je delimičnog oporavka ekonomije i jačanja poverenja investitora nakon kriznih udara, međutim veoma je važno da na dugoročnom planu, zajedno sa Vladom Srbije, radimo na unapređenju institucionalnih reformi, pre svega u sudstvu, zdravstvu, radnopravnoj regulativi, zatim na suzbijanju sive ekonomije i zelenoj agendi", kazao je on.
Lazarević je naglasio da očekuje da će buduća vlada Srbije imati pun mandat i da će moći da sprovede sve neophodne institucionalne reforme, ali i da će iskoristiti šanse koje pruža EU Plan rasta za brže ekonomske integracije u regionu i ka jedinstvenom evropskom tržištu.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević smatra pak da Vlada Srbije čini sve kako bi sprovela reforme koje su, s jedne strane, obaveza Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali koje svakako predstavljaju i važan preduslov za dolazak novih investicija i unapređenje poslovanja u našoj državi. Ministarka je podsetila da su glavne reforme na kojima Vlada Srbije radi u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda.
AmCham
"Danas treba da razgovaramo sa Evropskom komisijom o novoj strategiji za prevenciju korupcije, postizanju još boljih ekonomskih i finansijskih standarda, transportu, energetici i evropskim mrežama. Da bi napredovali ka članstvu, svakako, ali sa prevashodnim ciljem da omogućimo bolje poslovanje kompanija, širenje delatnosti, nova zapošljavanja i bolji standard za sve nas", naglasila je Miščević.
Mišćević je rekla da najčešće dobija pitanje da li je proces integracija zastao. Podsetila je da integracije traju 23 godine, ali da koncept podrazumeva unutrašnje reforme i da se pre svega izgradi kontura nezavisnog pravosuđa.
"Reforme se ne sporvode tako što se samo promene zakoni, već treba da se sprovedu do kraja", istakla je ona.
Planom rasta Zapadnog Balkana za Srbiju predviđa se nešto manje od dve milijarde evra, i to je najveći iznos zato što Srbija ima najviše stanovnika. Ona je objasnila da će potpuni ulazak u jedinstveno tržište biti moguć kada Srbija uđe u EU, a ovaj plan rasta će biti međukorak.
Tri ključne oblasti da bi se dobio taj novac jesu pooboljšanje poslovne klime, ljudski kapital i digitalna transformacija. Tu su još i državna pomoć i upravljanje državnim preduzećima.
Ambasador SAD u Srbiji Christopher Hill kazao je da je njegova zemlja jedan od najvećih zagovornika integracije u EU i da će pristup Srbije toj zajednici biti važan pozitivan signal za kompanije iz Amerike koje žele da posluju sa Srbijom. SAD, kako je rekao, podržavaju Inicijativu "Otvoreni Balkan" i da je to pravi put za integraciju.
"Američke kompanije su ubeđene da će Srbija biti u EU u budućnosti", naglasio je Hill.
Američke kompanije su u Srbiji investirale oko 4,5 milijardi dolara i mnoge su ulagale preko Holandije i Luksemburga.
Hill je rekao da će se raditi na Ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između SAD i Srbije, ali ne vidi ništa loše ni u tome da se ulaže preko Holandije.
Kako je istakao, novac ne ide tamo gde ima puno pitanja, već gde ima mogućnosti, investitori žele da znaju da je sve u redu.
Govoreći o rezultatima istraživanja AmChama o poslovnoj klimi i poverenju investitora u Srbiju, rekao je da se uočavaju pozitivni trendovi, što je, kako je naglasio, ohrabrujući podatak.
Međutim, ambasador je dodao da je investitorima potrebno da vide da Srbija mnogo investira u infrastrukturu i njen razvoj, jer ekonomski rast bez odgovarajuće infrastrukture ne može da se dogodi. Prema njegovim rečima, trebalo bi da Srbija reši i pitanje koje je inače prisutno svuda u regionu, a to je demografija, ali i pitanje korupcije.
"Ljudi treba da imaju više dece, ali prosto je potrebno da se obezbedi da mladi žele da ostanu i rade ovde, potrebno je da imaju izbor. Na tome treba da se radi. A kada je reč o borbi protiv korupcije, to znači da institucije treba da budu jače, da sistem sudova, pravosuđe radi svoj posao kako treba, a to je težak proces i jako je teško izgraditi institucije", kazao je Hill.
(Tekst je ažuriran izjavom Christophera Hilla.)
.webp){kind=icon}
