Kada bi članice Američke privredne komore krojile državnu kasu, najviše novca bi opredelile za prosvetu jer obrazovanje smatraju važnim činiocem privrednog rasta, a nedostatak kvalifikovane radne snage svi osećaju na svojim plećima. Po pitanju ostalih prioriteta za ulaganje državnog novca, mišljenja su podeljena, a blagu prednost daju ulaganjima u zdravstvo i zaštitu životne sredine, dok najveći pad važnosti beleži infrastruktura, navedeno je godišnjoj publikaciji "Dvanaesto prolazno vreme", koju će Američka privredna komora danas predstaviti javnosti.
Realizacija velikih infrastrukturnih projekata, kada je reč o važnosti za ove kompanije, kao i za anketirana mikro i mala preduzeće, pala je sa drugog mesta prošle godine, na peto mesto u 2024. U ovom kontekstu, dok 28 odsto članica AmChama i 25 odsto mikro i malih preduzeća očekuje pozitivan uticaj od najavljenih javnih ulaganja Vlade Srbije zaključno sa 2027. godinom, većina od oko 69 odsto AmCham članova i 74 odsto mikro i malih preduzeća ne očekuje nikakav uticaj.
Opširnije
Velike kompanije prve uvode ESG standarde, ali moraju da ih slede i dobavljači
Velike kompanije su u poziciji da utiču na celokupnu privredu jer njihovi lanci snabdevanja uključuju brojna manja preduzeća.
05.06.2024
Zelena agenda i digitalizacija prioriteti AmChama za agendu nove vlade
Prioriteti AmChama za agendu nove vlade su nastavak reformi na polju digitalizacije, zelene agende, zdravstvene zaštite, predvidivog fiskalnog okruženja i ekonomskih integracija.
20.05.2024
AmCham: Borba protiv korupcije mora biti prioritet nove vlade
„Reforme se ne sprovode tako što se samo promene zakoni, već treba da se sprovedu do kraja, rekla je Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije
06.12.2023
Saznajemo: AmCham daje trojku za poslovnu klimu - najbolja ocena do sada
Pomaci u oceni poslovne klime su zaista mali iz godine u godinu, ali je trend uzlazni, kaže Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora AmChama.
06.12.2023
Kompanije od pozitivnih uticaja uglavnom očekuju direktno učešće u projektima izgradnje i razvoja infrastrukture, povećanje projekata finansiranja, povećanje javne potrošnje, kao i mogućnost promocije Srbije kao investicione destinacije.
S druge strane, većina mikro i malih preduzeća, kao i ranijih godina, prioritetnim smatra ulaganja koja bi imala za cilj smanjenje nameta na rad (55 odsto), pri čemu je fokus na smanjenju opterećenja na najniže zarade.
Poslovna klima dobila trojku
Kompanije članice Američke privredne komore umereno su zadovoljne poslovnom klimom u Srbiji, dajući joj ocenu tri, na skali od jedan do pet, što je ista ocena kao i prošle godine.
Mala i mikro preduzeća koja nisu AmCham članovi uglavnom dele stavove većih kompanija ocenjujući poslovnu klimu nešto nižom ocenom 2,8.
Performanse poslovanja u 2024. i za članice AmChama i za mala i mikro preduzeća su dobre i preko planiranih za ovu godinu, a postignuti rezultati u oba uzorka su bolji u odnosu na prošlogodišnje.
Poslovni rezultati prevazišli pandemijske zastoje
Štaviše, poslovni rezultati obe grupe ispitanika su približno na nivou od 2019. godine, što jasno ukazuje na postepeni oporavak privrede nakon globalnih poremećaja uzrokovanih pandemijom virusa korona i ratom u Ukrajini.
Tako je u domenu prihoda i profita, 71 odsto i 58 odsto AmCham kompanija članica ostvarilo rast, dok je rast za 2024. godinu prethodno prognoziralo 62 odsto.
Kada su u pitanju investicije, 50 odsto AmCham članica ostvarilo je rast ovoj godini, što je skok u odnosu na 2023. godinu, kada je investiralo 42 odsto kompanija.
Takođe, AmCham članice tradicionalno ostvaruju nešto bolje rezultate u odnosu na MMP. Ovo je najočiglednije kada su u pitanju prihod i profit, gde je rast ostvarilo 47 odsto i 43 odsto njih. Približan udeo mikro i malih preduzeća, oko polovine, smatra da će se profit i prihodi zadržati na istom nivou (43 odsto i 45 odsto). Oko dve trećine ili više njih, saopštava da će investicije i zaposlenost ostati na istom nivou, a tek oko četvrtine njih očekuje da će porasti.
Jedino rast zaposlenosti nije nadmašio očekivanja
Kao i prethodnih godina, najveći izazov i za jedne i za druge jeste dostupnost radne snage.
Ova ocena je potvrđena i činjenicom da je jedini parametar čiji rast nije nadmašio očekivanja za 2024. godinu upravo rast zaposlenosti, što ukazuje na rastuće potrebe kompanija za dostupnim kadrovima.
Kao ključne faktore ističu nedostatak kvalifikovane radne snage na domaćem tržištu, primetan rast očekivanja zaposlenih u pogledu zarada i beneficija (što je takođe rezultat inflacionog pritiska koji je bio izraženiji u prethodnom periodu), kao i visoko poresko opterećenje zarada.
Prva preporuka malih i mikro kompanija za prevazilaženje ovih izazova, kao i ranijih godina, jeste smanjenje poreskog opterećenja rada.
S druge strane, imajući u vidu da velike kompanije imaju više prostora za razmišljanje o dugoročnim strategijama i specifične potrebe za kvalifikovanom radnom snagom, AmCham članice veću važnost daju daljim ulaganjima u obrazovni sistem (72 odsto)
Očekivanja za narednu godinu
Povećanje poslovanja u narednoj godini i nove investicije očekuje oko dve trećine članica AmChama, dok polovina veruje da će doći i do povećanja broja zaposlenih. Iako su nešto oprezniji, kao i ranijih godina, polovina malih i mikro preduzeća očekuje rast poslovanja, dok trećina smatra da će zapošljavati nove kadrove, što je istorijski gledano takođe najveći udeo rastućih mikro i i malih preduzeća od kada se radi ovo istraživanje.
Reforme za dugoročni privredni rast
Kada je reč o reformama koje Vlada treba da sprovede da bi se unapredilo poslovno okruženje, lista prioriteta za AmCham članice nije se značajno promenila u odnosu na prethodni ciklus istraživanja. Kompanije i dalje kao najvažnije izdvajaju smanjenje korupcije (59 odsto) i unapređenje rada pravosuđa i vladavine prava (56 odsto), razvoj e-uprave i digitalnu transformaciju (48 odsto), sprovođenje zelene agende – kako u oblasti energetike, tako i u oblasti zaštite životne sredine (43 odsto), kao i suzbijanje sive ekonomije (37 odsto).
Ono što je važno izdvojiti kada je reč o reformama koje AmCham članice očekuju jeste rastuća potreba za većom fleksibilnošću koju bi omogućili propisi o radu. Posle 10 godina kontinuiranog pada, broj kompanija kojima je ovo prioritet vraća se na visok nivo iz 2014. godine, ukazujući na potrebu modernizacije pravnog okvira koji prepoznaje digitalizaciju i savremene uslove rada.
Korupcija u javnim nabavkama i inspekciji
Najveći broj AmCham članica, kao i malih i mikro preduzeća, smatra da je korupcija najzastupljenija u javnim nabavkama i administrativnim postupcima. Dodatno, inspekcijske službe izdvajaju se kao još jedna oblast u kojoj je korupcija zastupljena u velikoj meri, po mišljenju mikro i malih preduzeća.
AmCham članovi digitalizaciju vide kao dobar odgovor na koruptivne prakse, što kao posledicu ima sve glasnije zahteve privrede za daljim razvojem eUprave i digitalizacijom administrativnih procedura.
Funkcionisanje pravosudnog sistema ima direktan i dalekosežan uticaj na predvidljivost poslovanja, te ne čudi prioritizacija unapređenja vladavine prava i efikasnosti pravosuđa među dve najbitnije reforme već nekoliko godina zaredom. Kao najveće prepreke za poslovanje koje proizilaze iz funkcionisanja pravosudnog sistema, i velike i male kompanije najpre ističu dužinu sudskih proces.
CBAM taksa izazov za industriju
Prema mišljenju polovine članica AmChama, ključna reforma u oblasti sprovođenja zelene agende jeste unapređenju regulative koja podržava investicije u obnovljive izvore energije, za čime slede dalje podsticanje projekata energetske efikasnosti, reforma nameta po principu "zagađivač plaća", kao i olakšavanje ulaganja u proizvodnju električne energije za sopstvenu potrošnju.
Blagi skok značaja reformi iz domena energetike u odnosu na prošlu godinu može biti posledica visokog stepena regulatornih aktivnosti Vlade Republike Srbije u poslednjih godinu dana, kada su izmenjena dva krovna zakona (Zakon o energetici i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije), čije su izmene sprovedene u cilju olakšavanja zelene energetske tranzicije.
Iako su značajna unapređenja postignuta u prethodnom periodu, veliki izazov za privredu, posebno za izvozno orijentisane kompanije ili kompanije koje posluju u sastavu velikih međunarodnih korporacija, leži u činjenici da najmanje dve trećine električne energije koja se proizvede u Republici Srbiji dolazi iz fosilnih goriva.
Ovo je dodatno pogoršano činjenicom da kompanije imaju veoma ograničene mogućnosti kada je reč o alternativnim načinima za obezbeđivanje električne energije iz obnovljivih izvora. Ovo direktno utiče na sposobnost kompanija da ispune zahteve održivosti, koji ubrzano postaju njihovo strateško opredeljenje, ali utiče i na njihovu konkurentnost na međunarodnom tržištu.
EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), čija puna implementacija počinje za nešto više od godinu dana, još uvek predstavlja nepoznanicu za industrije koje su obuhvaćene.
Dok s jedne strane EU još uvek razvija implementacione akte koji će bliže definisati sisteme akreditacije i verifikacije emisija, kao i obračun cene ugljenika, stiče se utisak da određena pravila mogu kontradiktorno imati i destimulativan efekat za poslovanje određenih "zelenih".
Na primer, uključivanje izvoza električne energije iz obnovljivih izvora u CBAM okvir će zasigurno stvoriti dodatne troškove i obaveze za ove kompanije koje električnu energiju proizvode iz čistih izvora i negativno uticati na dalje investicije u ovoj oblasti. Na taj način, umesto da stimulišu razvoj zelene energije, ova pravila bi mogla stvoriti barijere za dalji rast i inovacije u sektoru, što je suprotno ciljevima održivosti koje EU nastoji da postigne.