Godišnja inflacija u Srbiji skočila je u oktobru na 4,5 odsto, posle septembarskih 4,2 odsto, saopštio je u utorak Republički zavod za statistiku. Rast potrošačkih cena tako se našao na gornjoj granici ciljanog koridora centralne banke, a usluge su i dalje glavni pokretač tog rasta.
U poređenju sa decembrom 2023, cene su u proseku povećane za 3,9 odsto.
Mesečna inflacija takođe je skočila, pa su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u oktobru u odnosu na septembar u proseku više za 0,6 odsto.
Opširnije
Štediše u Srbiji oročavaju svoj novac po najvećim kamatnim stopama
U Srbiji je kamata na dinarsku štednju čak 1,5 p. p. veća u osnosu na deviznu, a u prilog dinarskoj ide i povoljan poreski tretman dinarske štednje.
31.10.2024
Fed srezao kamatne stope za 25 baznih bodova
Fed referentne kamatne stope snizio za 25 baznih bodova, na ciljni raspon od 4,5 do 4,75 odsto.
07.11.2024
ECB smanjila kamate, inflacija usporila na 1,7 odsto
Kamatna stopa na depozitne olakšice pala na 3,25 odsto.
17.10.2024
Virus kupovine na akcijama zahvatio je region
Većina kupaca u prodavncu odlazi sa spiskom, ali više od polovine iz nje izlazi sa proizvodima u torbi koji nisu bili deo plana,pokazuje studija „NIQ Shopper Trends“.
12.10.2024
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, na mesečnom nivou rast cena je zabeležen u grupama Obrazovanje (3,3 odsto), Odeća i obuća (1,9 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (1,0 odsto), Zdravlje (0,8 odsto), u grupama Hrana i bezalkoholna pića, Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i Restorani i hoteli (za po 0,6 odsto), Alkoholna pića i duvan (0,4 odsto), Transport (0,3 odsto) i Rekreacija i kultura (0,2 odsto).
Pad cena zabeležen je u grupi Komunikacije (-0,1 odsto).
Analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić napominje da je međugodišnja stopa inflacije prema HICP indeksu čak 4,6 odsto.
"Ovo ubrzanje delimično je posledica i slabljenja baze iz prethodne godine. I dalje su usluge ono što vodi stopu inflacije, budući da cene u oblasti usluga rastu dvostruko brže od cena u oblasti dobara. Vidimo i ubrzanje cena u domenu hrane, pogotovo voća i povrća, što se može delimično pripisati i sušnoj godini. Pad cena i dalje vidimo u oblasti transporta, kako su svetske cene goriva niže na međugodišnjem nivou."
Domaća tražnja je, kako dodaje, dobra - trgovina na malo raste, a u septembru je skočila za 3,1 odsto međugodišnje, i to najviše u segmentu diskrecione potrošnje, pa je trgovina bez hrane i goriva porasla za čak 6,5 odsto međugodišnje.
"Sa strane cena proizvođača, za domaće tržište vidimo slabe pritiske na inflaciju, budući da su cene proizvođača povećane za tek 0,5 odsto međugodišnje u oktobru 2024, a samo u prerađivačkoj industriji su niže za oko jedan odsto međugodišnje. Uvozne cene industrijskih proizvoda stagniraju na međugodišnjem nivou (-0,2 odsto u septembru, međugodišnje) tako da i s te strane ne vidimo prisustvo inflatornih pritisaka", kaže Petrov Savić.
Narodna banka Srbije ponovo pauzirala
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) ranije ovog meseca je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na dosadašnjih 5,75 odsto, iznenadivši analitičare koji su predviđali da će centralna banka smanjiti troškove zaduživanja za 25 baznih poena. Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Izvršni odbor NBS tada je naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilja (3 ± 1,5%) i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne i još uvek restriktivne monetarne politike, imajući u vidu "nešto veću otpornost inflacionih pritisaka pre svega u okviru njene bazne komponente i nepredvidivost dešavanja u međunarodnom okruženju, rast geopolitičkih rizika, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata, ostalih primarnih proizvoda i druge makroekonomske pokazatelje".
"I dalje je izražena zabrinutost da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da poremeti tokove nafte iz ovog ključnog izvoznog regiona i da dovede do znatnijeg rasta svetske cene nafte u narednom periodu. To bi moglo da se odrazi na inflaciju na globalnom nivou i tempo ublažavanja monetarnih politika centralnih banaka i uslove finansiranja na međunarodnom tržištu", napomenuli su.
U pogledu dotadašnjeg kretanja inflacije u zemlji, iz centralne banke su ocenili da je ono u skladu s projektovanom putanjom, pri čemu je rast cena voća i povrća zbog suše bio veći od očekivanog, ali je to neutralisano padom cena naftnih derivata usled prethodno snižene svetske cene nafte.
Inflaciona očekivanja
Iz NBS su prošle nedelje poručili da bi inflacija trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, "čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja".
Podsetimo, banke u Srbiji podigle su svoja jednogodišnja inflaciona očekivanja, dok su privrednici nešto pesimističniji po pitanju dvogodišnje i trogodišnje inflacije, pokazala je poslednja anketa centralne banke.
Stanovništvo i dalje za 12 meseci unapred očekuje inflaciju od 15 odsto, a za dve i tri godine unapred od 10 odsto.
Analitički tim Bloomberg Adrije takođe očekuje da inflacija nastavi da se kreće u granicama cilja do kraja ove i u narednoj godini, ali više ka gornjoj granici.
"Rast tražnje će nastaviti da daje vetar u leđa rastu cena usled dobrih uslova – zarade rastu u realnom iznosu, a za 2025. godinu već je najavljeno povećanje penzija i zarada u javnom sektoru, što će podići potrošački potencijal. Mada su trenutno eksterni pritisci niski, usled kompleksne geopolitičke situacije, najveći rizici po cene streme iz svetskih tokova", zaključuje Petrov Savić.