Koji kurs će zauzeti Fiskalni savet sa Paunovićem na čelu

Novi predsednik Fiskalnog saveta nema nimalo lak zadatak. Od njega se očekuje da očuva integritet ove institucije, koja se po stavovima u proteklih 13 godina razlikovala od ostalih.

Profesor Ekonomskog fakulteta Blagoje Paunović izabran je za predsednika ovog nezavisnog vladinog tela prošle sedmice u Skupštini Srbije. To je učinjeno pošto je njegovom prethodniku profesoru Pavlu Petroviću istekao drugi mandat.

U javnosti se postavlja pitanje da li će i kako promene u sastavu ovog tela uticati na njegov rad u budućnosti.

Pošto je makroekonomija oblast u kojoj stručnjaci na bazi sličnih podataka često imaju isto mišljenje, stavovi Fiskalnog saveta po pitanju mera fiskalne politike Srbije ne bi trebalo da budu drugačiji nego što su bili ranije.

Zadatak ovog tela jeste da analizira predložene mera fiskalne politike, ocenjuje njenu održivost i proverava vladina makroekonomska predviđanja. Pitanja kojima se bavi jesu budžetska ograničenja i davanje projekcija oko toga u kom pravcu zemlja ide po pitanju javnog duga.

 

Depositphotos

 

Fiskalni savet je proteklih godina izrastao u respektabilnu instituciju sa velikim poverenjem javnosti. Prvi je insistirao na najosetljivijim pitanjima i 2012. godine predložio fiskalnu konsolidaciju radi zaustavljanja rasta javnog duga, bez smanjenja zarada.

Predstavnici vlasti su tek dve godine kasnije sproveli fiskalnu konsolidaciju uz pomoć MMF-a, što je i podrazumevalo umanjivanje plata i penzija. Fiskalni savet je tada podržao te nepopularne mere.

Kasnije, kada je od 2019. počelo povećanje plata u javnom sektoru, kritikovali su brži rast zarada od nominalnog rasta BDP-a. Zalagali su se za uvođenje švajcarske formule pri obračunu penzija, što se na kraju i dogodilo.

Predvideli su probleme do kojih je dovelo nestručno vođenje EPS-a, nekoliko godina pre nego što je problem eskalirao.  Detaljno su analizirali poslovanje avio-prevoznika Air Serbia i subvencionisanje te kompanije, kao i politiku dodele subvencija stranim investitorima, za koju je prema njihovom mišljenju, u svakom predlogu budžeta nedostajala veća doza transparentnosti.

Kopaonik biznis forum

 

Svesrdno su podržali mere vlada za pomoć privredi tokom pandemije virusa korona, ali nisu bili za "helikopter money", odnosno davanje novčane pomoći svim građanima bez selekcije. Fiskalni savet je bio kategoričan u stavu da je pomoć građanima od 100 evra loša mera, jer je zbog tih 600 miliona evra deficit budžeta uvećan za 1,3 odsto BDP-a. Insistirali su da novac bude preusmeren na socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Njihov predlog nije prihvaćen, a ministar finansija Siniša Mali žestoko je polemisao sa njima na ovu temu.

 "Uvek postoji izvestan stepen napetosti između nezavisnih institucija, kao što je Fiskalni savet i Vlade Srbije. Naše je da ocenjujemo i često se ne slažemo u ocenama i procenama sa vladom. Naravno, potom uslede reakcije s druge strane. Računamo na to da je stepen napetosti upisan u naš način rada", rekao je tada Petrović.

Prvi su insistirali na neophodnosti ulaganja u javnu infrastrukturu i skrenuli pažnju na katastrofalno stanje u oblasti zaštite životne sredine. Kada je država značajno počela da ulaže u auto-puteve i pruge, Fiskalni savet nije propustio nijedan izveštaj da to ne pohvali.

 

 

Neophodnost ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i ekologiju bile su teme koje su argumentovano nametali u svakom izveštaju i država je najzad novac počela da usmerava u te sektore.

Depositphotos

 

Fiskalni savet nema nadležnost da kreira fiskalnu politiku niti da sankcioniše ekonomsku politiku, ali je bez sumnje izrastao u korisnu društvenu instituciju. Mnogo toga što je predlagao kreatori ekonomske politike  prihvatili su pre ili kasnije. 

"Mi ulazimo u česte sudare sa državom. Neke naše predloge ne prihvate odmah, ali se desi da budu prihvaćeni u drugoj ili trećoj literaciji", rekao je jednom prilikom bivši predsednik Fiskalnog saveta.

Osnovni razlog za formiranje fiskalnih saveta, svuda u svetu gde postoje, jeste potreba da mere fiskalne politike oceni kompetentan državni organ, koji je pri tome nezavisan od vlade, jer su iskustva pokazala da ni u razvijenim demokratijama vlade nisu imune na to da fiskalnu politiku podrede partijskim interesima.

Postojanje Fiskalnog saveta znači da zemlja bude pod dodatnim stručnim fiskalnim nadzorom, što se u neku ruku poklapa sa nadležnošću Međunarodnog monetarnog fonda.

Stavovi ove međunarodne finansijske institucije, kada je reč o ekonomskoj politici Srbije, često su identični kao i stavovi Fiskalnog saveta, s tim što su prepruke MMF-a najčešće obavezujuće za državu.

Tako je u slučaju plana Skok u budućnost-EXPO 2027 Fiskalni savet predlagao da se projekti vode transparentnije, a MMF obavezao vladu da kroz revidiranu fiskalnu strategiju, a potom i budžet za narednu godinu, obavesti javnost o detaljima planiranih investicija i njihovim troškovima.

Ministarstvo finansija

U poslednjem izveštaju, koji je Pavle Petrović potpisao kao predsednik Fiskalnog saveta, kaže se da je loše što se u fiskalnoj strategiji suspenduje primena fiskalnih pravila do 2029, ali da fiskalna i makroekonomska stabilnost neće biti ugrožena. Koji kurs će Fiskalni savet u izmenjenom sastavu zauzeti, videćemo za mesec ili dva u analizama rebalansa budžeta, a potom i budžeta za narednu godinu.

Petrović jeste dao pečat ovoj instituciji i njegov autoritet je nesporan. Ali bez obzira na skepsu koja je postojala u javnosti, ništa se nije promenilo dolaskom profesora Bojana Dimitrijevića, koji pre toga bio član vladajuće partije SNS. Na mesto u Fiskalnom savetu je predložen 2020. godine,  pošto je Vladimir Vučković podneo ostavku.

Jedini član iz prvobitnog tima Fiskalnog saveta ostao je Nikola Altiparmakov, kome je na predlog Ministarstva finansija prošle sedmice poveren treći mandat. Karte u srpskom Fiskalnom savetu su promešane tako što je predsednik države predložio da tu instituciju vodi profesor Ekonomskog fakulteta Blagoje Paunović.

Bloomberg Adria

 

"Blagoje Paunović je stručnjak koji je u svojoj dugogodišnjoj karijeri, pored akademskog rada, aktivno učestvovao u oblikovanju privredno-sistemskih rešenja, radeći na pripremi niza strateških dokumenata i mera ekonomske politike na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, bilo kroz neposredno angažovanje u radu Vladinih organa i tela, bilo kroz podršku međunarodnih organizacija Vladi Srbije", naveo je Vučić u obrazloženje njegove kandidature.

Paunović na Ekonomskom fakultetu predaje ekonomiku preduzeća. Bio je u periodu 2002-2004 pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju, zadužen za razvoj preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, član Komisije za stručno obrazovanje Ministarstva prosvete i sporta  i član Vladine Komisije za deregulaciju privrednog sistema.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar