Vozači u Srbiji odlažu kupovinu ili kupuju polovnjake starije od 10 godina

Vozači u Srbiji nastavljaju da odlažu kupovinu automobila zbog inflacije koja je, između ostalog, pogurala i cene polovnih automobila. Još jedan od razloga slabije prodaje polovnih automobila u godini za nama leži u činjenici da su mnogi potencijalni kupci očekivali subvenciju države od 2.100 evra za kupovinu polovnih vozila standarda euro 6, uz reciklažu starijih automobila sa dizel motorima normi euro 1, euro 2 i euro 3. Ovaj program još nije zaživeo.

To je pokazala analiza sajta Polovni automobili urađena u saradnji sa Cube timom, a uz pad kupovine polovnih automobila ova analiza je pokazala i da su se prošle godine uglavnom kupovali automobili stariji od 10 godina. I ovaj podatak dosta govori o tome da veći broj građana Srbije prima platu koja nije dorasla mlađim automobilima.

Međutim, za one koji zarađuju više od srpske prosečne plate promena automobila nije bila problem, s obzirom na to da je iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova saopšteno da je prodaja novih automobila porasla za 11,65 odsto.

Pad prodaje polovnih automobila u 2023. manji od pada u 2022.

Iako je trend pada prodaje polovnih automobila nastavljen i u prošloj godini, on je znatno manji u odnosu na 2022. Prodaja polovnih automobila iz uvoza u 2023. godini bila je manja za 2,8 odsto u odnosu na prodaju ostvarenu u 2022.

Ovaj podatak deluje ohrabrujuće, pogotovu ako prodajne podatke iz 2022. uporedimo sa 2021. godinom, kada je pad iznosio čak 15 odsto. Podsetimo, prodaja polovnjaka pretprošle godine bila je manja čak i u odnosu na period pandemije, kada smo imali i vanredno stanje.

Uzroke blagog pada prodaje polovnjaka u 2023. treba tražiti u geopolitičkoj situaciji u svetu, novim ratnim sukobima, inflaciji, kao i odlaganju subvencija za kupovinu polovnih automobila standarda euro 6, zaključak je analize.

Bloomberg

 

Šta zanima kupce polovnjaka

I prošle godine dominantno su se kupovali polovnjaci proizvedeni između 2007. i 2011. godine i oni čine 43 odsto svih polovnjaka koji su u prethodnih 12 meseci prvi put registrovani u našoj zemlji.

Zanimljivo, nešto manje od polovine svih prodatih polovnih automobila iz uvoza (47 odsto) u godini za nama ispunjava emisione standarde od euro 1 do euro 4 (vozila proizvedena do 2009. godine). Podsetimo, država je najavila zabranu uvoza ovakvih vozila od 1. januara ove godine, ali se to zasad nije desilo. 

Tradicionalno, kupci polovnjaka u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima i podaci su skoro identični onima iz 2022. godine. Konkretno, 64,48 odsto prodaje polovnih automobila iz uvoza u prošloj godini činila su vozila sa dizel motorom, a 29,71 odsto na benzin.

Nema promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele. Srpski vozači najviše veruju Volkswagenovim modelima: golfu, passatu i polu, svih generacija, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Peugeota i Renaulta.

Dvocifren rast prodaje novih automobila

Dok pada prodaja polovnih, raste prodaja novih automobila. U Srbiji je prošle godine porasla prodaja novih putničkih automobila za oko 11,65 odsto u odnosu na 2022. Prodato je 25.422 automobila, čak 2.637 više nego godinu pre.

Interesovanje kupaca novih automobila, kad je reč o pogonskom gorivu, dijametralno je suprotno u odnosu na kupce polovnjaka. U prošloj godini više od polovine svih prodatih novih vozila je sa benzinskim agregatima, dok dizelaši čine svega 18,9 odsto tržišta. I dalje raste prodaja hibrida, koji su dostigli 23,62 odsto tržišta novih vozila, kao i prodaja čisto električnih vozila. Ipak, i dalje čine jako mali procenat ukupnog tržišta.

Najprodavaniji brend bio je ponovo Škoda sa isporučenih 5.533 automobila. Slede Toyota (2.239), Hyundai (1.855), Volkswagen (1.789), Dacia (1.603), Renault (1.477), Kia (1.300), BMW (1.185), Audi (1.086), Mercedes (904).

Bavarski gigant, BMW, predvodi listu najprodavanijih, tzv. luksuznih brendova. Prošle godine u Srbiji je prodato čak 180 porshea, 33 maseratija, 16 jaguara, 11 bentlyja, sedam ferrarija, tri lamborghinija, jedan aston martin i 15 tesli.

Bloomberg

Gde smo u odnosu na Evropu

Srbija svakako nije jedina zemlja sa nešto lošijim prodajnim rezultatima polovnih vozila u prošloj godini. Naime, sajt Autovista 24 poredio je prodajne rezultate polovnjaka iz novembra prošle godine sa istim periodom 2022. na nekim od najvećih evropskih tržišta.

Prema tim podacima, u Italiji je zabeležen pad od 10,9 odsto, u Španiji od 2,5 odsto, Austriji jedan odsto i Švajcarskoj 0,2 odsto. Najveći rast u ovom periodu zabeležila je Francuska od 24,4 odsto, a prati je Nemačka sa porastom od 8,3 odsto.

Kada je reč o novim vozilima, i na tržištu Evropske unije zabeležena je ekspanzija prodaje novih vozila. Prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila, u 2023. godini prodato je ukupno 10,5 miliona jedinica, što je za 13,9 odsto više u odnosu na pretprošlu godinu.

Sva velika tržišta sa kojih uvozimo polovnjake beležila su rast: Italija 18,9 odsto, Francuska 16,1 odsto, Nemačka 7,3 odsto, Španija 16,7 odsto. Jedina država, članica EU koja je u prošloj godini prodala manje novih automobila u odnosu na 2022. jeste Mađarska (- 3,4 odsto).