Električna 'panda' iz Kragujevca čini razliku

Ove godine, kako je najavljeno, međunarodni konzorcijum proizvođača vozila Stellantis svoju buduću verziju modela Fiata sa pogonom isključivo na struju proizvodi u Srbiji. Biće to model "panda" i proizvodiće se u kragujevačkoj fabrici. Inače Fiat je još ranije najavio da će električna "panda" biti njegov adut u sektoru obaranja cena električnih vozila. "Panda electric" će koštati, kako se nezvanično navodi, 20.000 ili 23.000 evra, zavisno od toga da li je kapacitet baterije 200 ili 320 kilometara vožnje sa jednim punjenjem.

Time i Srbija ulazi u globalnu trku proizvodnje električnih vozila. U emisiji Zoom In, direktor Automobilskog klastera Srbije Igor Vijatov izjavio je da je su lokalne kompanije, proizvođači auto-komponenti, spremni.

Bloomberg Adria

"Mi imamo između 200 i 220 kompanija u Srbiji koje se bave proizvodnjom automobilskih delova i oni su 2022. imali promet oko pet milijardi evra. To je odlično jer smo 2019. godine, pred koronu, imali promet oko četiri milijarde, s tim što se desilo i da je i Fiat, koji je proizvodio 'fiat 500L', drastično smanjio proizvodnju  u odnosu na 2019. godinu. To znači da su proizvođači komponenti poprilično porasli u svojoj proizvodnji i oni proizvode delove trenutno za kompanije koje se nalaze u Evropi. Dobro je što će se kod nas praviti električno vozilo zato što to donosi nove tehnologije, nova znanja i nove izazove. Biće nam potreban potpuno drugačiji tip radnika, biće potrebno puno više inženjera  i IT stručnjaka", kaže Vijatov i navodi da bi oko polovine delova trebalo da proizvede u Srbiji.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu  Dušan Marković kaže da "panda" treba da bude manji automobil koji se takmiči cenom i targetira evropsko tržište.

Dušan Marković / Bloomberg Adria

"Auto-industrija tehnološki i kapitalno je intenzivna i doskora radno intenzivna. Sada dolazimo u poziciju da rad sve više gubi fizički značaj. Ali ono što je za nas bitno, auto-industrija sve više postaje kombinacija mehanike i softvera. Mislim da mi u ovom sektoru softverskih rešenja možemo da damo taj najveći doprinos našoj privredi jer imamo već veliki broj IT kompanija,  izvoz je značajan, a imamo kompanije koje rade s velikim proizvođačima automobila. I ono što je vrlo bitno u lancu vrednosti jesu IT kompanije, odnosno softverska rešenja će povećavati svoj udeo u tom i mislim da je tu nama najveća prednost. S druge strane, električni automobil je vrlo kompleksan proizvod, koji u proizvodnji zahteva veliki broj komplementarnih industrija - od proizvođača plastičnih delova za automobile, do sedišta i drugih delova. Suštinski imamo veliki broj proizvođača i to će jedan multiplikator za ekonomski rast i pozitivno će uticati na izvoz", navodi Marković.

Nearshoring pomaže Srbiji

Prema rečima Vijatova, ono što je problem za proizvođače auto-delova u Srbiji jeste to što je nabavka u auto-industriji centralizovana.

"Tako da neka centrala, recimo, za Renault ili za Stellantis je u Parizu i oni faktički donose odluku ko će biti budući dobavljači, budući proizvođači komponenti za električna vozila i u Kragujevcu, ali i širom sveta", navodi Vijatov i smatra da bi i problem mogao da bude i za proizvođače auto-kablova, kojih ima najviše među proizvođačima komponenti.

Igor Vijatov / Bloomberg Adria

"Mi više nismo toliko zemlja jeftine radne snage, to je činjenica. Očekujem da će neki od njih da napuste Srbiju. Neće mi biti drago, ali jednostavno je tako", kaže Vijatov. Međutim, za profesora Markovića ta medalja ima i drugu stranu.

"U pitanju je industrija gde je konkurencija prvenstveno dominantno bazirana na trošku i gde su profitne margine male s velikim obrtom. To je zašto sada imamo desetine hiljada ljudi zaposlenih u tom segmentu, ali je dodatna vrednost u izvozu mala. Mi kao država ulazimo sad već u tranziciju gde se suočavamo s manjkom radne snage i rastom zarada. Time gubimo tu konkurentsku prednost kao lokacija. Ono što nama ide u korist i zbog čega se verovatno neće desiti odlazak tih proizvođača  jeste to što je pandemija pokazala da postoji visok stepen osetljivosti lanaca snabdevanja za snabdevanje iz Azije i nekih drugih zemalja i kompanije su sada spremne da žrtvuju deo profita da bi dobili veću sigurnost u snabdevanju, jer pokazalo se da su suviše dugački lanci snabdevanja", kaže Marković.

Proizvodnja baterija čini razliku, a kako je Srbija sada pozicionirana i da li je litijum problem i rešenje za probleme, pogledajte opširnije u videu emisije Zoom In.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar