Tigrov dobavljač iz Malezije već najavio kašnjenje i poskupljenje

Sukob na Crvenom moru koji traje danima već je povećao cene sirovina koje iz Azije stižu u Srbiju. Naši izvoznici drvne građe već imaju problem kako da transportuju robu na Daleki istok, ali ima i kompanija koje imaju povećane porudžbine iz Evropske unije, koja strahuje da neće uspeti na vreme da dopremi robu iz Kine.

Napadi Hutija na tankere u Crvenom moru, a zatim vazdušni udari Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i njihovih saveznika na položaje Hutija u Jemenu kao odgovor, ugrožavaju transport robe Sueckim kanalom. Taj kanal predstavlja najkraći put između Azije i Evrope i zbog toga igra jednu od najvažnijih uloga u svetskoj trgovini.

Ovo pre svega ugrožava srpski izvoz u Kinu. Ključno mesto ima bakar, koji čini dve trećine izvoza, a 2022. godine smo u tu zemlju izvezli bakar u iznosu od oko milijardu evra.

Osim rude bakra, relativno visok udeo u izvozu ima sirovo drvo. U prvih šest meseci prošle godine u Kinu je izvezeno drvo u vrednosti nešto manjoj od 20 miliona evra, a 2022. oko 40 miliona evra, tako da izvoznici sada imaju problem kako da ga dopreme kupcima.

Kasni kaučuk iz Malezije

Danijela Aleksov, direktor prodaje i marketinga Tigra a.d. iz Pirota, kaže za Bloomberg Adriju da su im dobavljači kaučuka iz Malezije već najavili kašnjenja isporuka i povećanje cene ove sirovine, ali očekuju da će poskupeti i repromaterijal koji dolazi iz Kine zbog većih transportnih troškova.  

Tigrovi glavni kupci su evropske kompanije iz Francuske, Italije, Češke , Finske i Danske. Na pitanje da li će ovaj zastoj na Crvenom moru, s druge strane, za Tigar značiti i povećanje proizvodnje jer će nedostajati te vrste robe na tržištu EU, Aleksov kaže da njima Kina nije glavni konkurent jer je gumena obuća iz te zemlje u daleko nižoj kvalitativnoj i cenovnoj kategoriji.

"Zasad nema naznake da će se obim proizvodnje povećati. Naš dugogodišnji partner i trenutno najveći kupac iz Finske deo svoje proizvodnje ima u Kini. Ukoliko bude otežano snabdevanje iz Kine, što može da se desi, možemo da očekujemo povećanje naše proizvodnje od 10 do 15 procenta. To ne bi bilo loše za izvoz, ali takvih očekivanja još nemamo", kaže naša sagovornica. 

Aleksov kaže da očigledno imamo novu krizu u najavi, a privreda se tek oporavlja od šoka izazvanog ratom u Ukrajini, zbog čega su sve kompanije u gumarskoj industriji i njihovi glavni kupci iz EU zabeležili pad i od oko 30 odsto u prošloj godini. 

"Taman smo prevazišli ukrajinsku krizu, zbog koje su naši izvozni kupci imali pad u realizaciji od 30 do 40 odsto. Prvi kvartal prošle godine je bio izuzetno loš, a kasnije su kupci u izvozu povećali realizaciju, ali pad početkom godine je bio nenadoknadiv. Bolja situacija je bila u drugoj polovini godine i na tržištu Balkana i domaćem tržištu, gde smo ipak završili godinu na nivou 2022. godine", ocenjuje direktorka prodaje i marketinga Tigar a.d. 

Depositphotos

 

Ovaj problem na Crvenom moru imaće iste efekte kao pandemija, blokada Sueckog kanala i rata u Ukrajini, smatra Predrag Bjelić, stručnjak za međunarodnu trgovinu i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Inflacija u decembru skočila zbog zatvaranja plovnog puta na Crvenom moru  

Samo je pitanje da li će trajati kratko ili će se ova blokada produžiti. To je veoma bitno, jer je Suecki kanal glavni put i žila kucavica, kuda prolazi 12 odsto svetske trgovine i 40 odsto trgovine između Evrope i Azije.

Neke strateške sirovine, kao što su nafta, poljoprivredni proizvodi, metali, delovi za auto-industriju, prolaze tim putem i neminovno će se sve odraziti kroz poskupljenje transporta. Brodovi idu zaobilaznim putem preko Rta dobre nade i 6.500 kilometara duže nego što bi išli kroz Crveno more i Suecki kanal, kaže Bjelić.

"SAD nisu ugrožene jer roba ide preko Pacifika, ali Evropa jeste i poskupeće svi inputi, ali i sva druga roba koja ide iz Evrope na daleka tržišta, poput Kine i Japana. Što duže traje ova kriza, to poskupljenje će biti veće. Postoje neke procene da je samo u decembru svetska inflacija skočila za 1,2 odsto zbog ove blokade ovog pomorskog puta.", ističe Bjelić.

Ukoliko bi sukobi na Crvenom moru uskoro prestali, situacija bi se brže vratila u normalu. Kako objašnjava, ne poskupljuje samo trošak transporta, već pošto brodovi čekaju i ne prolaze, dolazi do situacije da ekonomija u obimu transporta opada. Jer što više brodova plovi, jeftiniji je i sam prevoz.

"Postoje i neka pozitivna iskustava, blokiran je dolazak kineske robe u Evropu i tu neki naši privrednici dobijaju šansu, poput industrije auto-delova", kaže Bjelić.

Za nas je najvažnije poskupljenje sirovina, jer zavisimo od uvoza. Postali smo deo globalne privrede i svaki poremećaj je poremećaj i kod nas.  

Sve zavisi u koji blok će se Srbija svrstati

Na naše pitanje da li opet možemo očekivati aktuelizovanje priče o "nearshoringu" i skraćenju lanaca snabdevanja evropskih kompanija, što bi stvorilo šansu Srbiji, profesor Ekonomskog fakulteta podseća da je ta priča stimulisana zatvaranjem u blokove.

"Sve je počelo carinskim ratom Kine i Amerike. U situaciji smo da se odlučuje sudbina budućeg međunarodnog ekonomskog poretka i kako stvari stoje ide se na zatvaranje. Iz globalizacije prelazimo na deglobalizaciju i kreiranje nekih blokova. Kao što smo nekada imali između SSSR i SAD s jedne strane, sada bi bili SAD i Kina. To zatvaranje u blokove bi imalo veći i pogubniji efekat nego ovi ratovi. Ako bi se Srbija našla u evropskom bloku, mnoge evropske investicije bi se iz Azije prebacile kod nas", objašnjava Bjelić.

Koliko je za Srbiju deglobalizacija loša ili dobra, zavisi od globalnih igrača. Ako dođe do potpunog zatvaranja, moramo da se opredelimo. Pošto smo najviše integrisani sa evropskim proizvodnim lancima i najviše trgujemo sa njima, morali  bismo da se svrstamo u ekonomski blok, navodi Bjelić.