Kriza oko Crvenog mora ne nosi inflatorne šokove, ali nosi skokove

Otprilike 12 odsto svetske trgovine prolazi kroz Suecki kanal, pa ne iznenađuje da pojačana nestabilnost u regionu Crvenog mora hrani zabrinutosti o ponovnom jačanju inflatornih pritisaka. Evidentan je uticaj ovakvih događanja na cene prevoza brodskog kontejnera - Shanghai-Rotterdam benchmark rate - skočio je preko 370 odsto u poslednja dva meseca pa je sada na najvišem nivou od poslednjeg kvartala 2022. godine, odnosno periodu kada su se lanci snabdevanja lagano oporavljali nakon pandemije.

S druge strane, brodari koji redovno zaobilaze nestabilan region Crvenog mora ne moraju da dižu cene prevoza, odnosno cene prevoza prema lukama na američkoj istočnoj i zapadnoj obali su tek minimalno okrznute.

Uprkos nestabilnostima, narednih nekoliko meseci ne vidimo nekontrolisano bujanje inflacije, ali nakon toga raste verovatnoća sporadičnih inflatornih skokova. Trenutni skokovi u cenama brodskog prevoza govore da zbog dužih ruta brodari danas moraju više trošiti na gorivo i osiguranja, a prevoznički kapacitet je smanjen.

Kao i obično, nije sve crno-belo – na primer, cena gasa je na 28 €/MWh i nije baš pod uticajem novih geopolitičkih nestabilnosti i u putanji je uobičajenog sezonskog opadanja. Tome u prilog ide uspešna realokacija tog resursa u poslednjih godinu i po, odnosno okretanje ka izvorima nabavke iz Norveške i SAD.

Bloomberg

Sirova nafta takođe je neokrznuta nedavnim događajima - cena barela tipa brent je oko 80 dolara, odnosno blago ispod 82 dolara, koliko je bio prosek cele 2023. Drugim rečima, globalna potražnja se čini bitnijim faktorom za cenu nafte u odnosu na efekte ponude u svetlu ratnih posledica u Crvenom moru.

Kretanje cena ova dva prethodno navedena resursa implicira da u kratkom roku ne očekujemo bitan uticaj na poslovanje, odnosno privreda EU ili Adria regiona, dok se osetnija materijalizacija negativnih rizika može očekivati u srednjem, odnosno dugom roku.

Kako god, spomenuti skokovi cena u brodskom prevozu bi mogli da se ograničeno preliju na potrošačke cene, ali taj trošak prvenstveno bi platili građani evropskog kontinenta. Naravno, brzo rešavanje situacije bi anuliralo takav trošak, ali to, nažalost, ne vidimo kao osnovni scenario u narednim mesecima. Upravo suprotno, izgleda da je previše uključenih aktera s pobunjeničke strane izrazito motivisano da nastavi ovakvu vrstu pritiska, tobože navodeći kao razlog izraelsku intervenciju protiv terorističke grupe Hamas širom Svete zemlje.

S obzirom na to da izraelsko vojno i političko vođstvo ne razmatra trenutno smirivanje pritiska na pojas Gaze, najizglednije je zadržavanje geopolitičke nestabilnosti. Pretočeno u inflatorna očekivanja, inflacija bi u takvom scenariju ove godine za veći deo Evrope trebalo da u proseku bude nešto viša, a pad prema priželjkivanih dva odsto inflacije u 2025. godini bio bi usporen.

Međutim, eksplozija inflacije prema dvocifrenim nivoima od pre par godina zasad nije naš osnovni scenario. Kako god, svi ovi ishodi komplikuju posao evropskim centralnim bankarima, koji bi ove godine rado smanjivali kamatne stope uz povlačenje viška likvidnosti iz sistema, pa bi takva aktivnost bila sporija nego što su dosada mislili. A ne treba zaboraviti ni snažan nominalni rast plata, koji hrani tražnju i time inflaciju.

Dodatno, uz izrazitu antiimigrantsku retoriku pred junske EU izbore, povratak inflacionih pritisaka i potencijalna nemogućnost njihovog smirivanja, dodaće još ulja na vatru u evropskoj političkoj areni, što bi mogao biti uvod u bitno lošije geopolitičko stanje u kojem se kontinent, ali i svet, trenutno nalaze.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar