Ako eskalira situacija sa Iranom, barel nafte dostiže 100 dolara

Tenzije na Bliskom istoku se nastavljaju. Jemenski Hutiji ispalili su rakete na komercijalni brod u vlasništvu SAD, i to istog dana kada je američki predsednik Joe Biden priznao da vazdušni udari nisu zaustavili napade pobunjenika na brodove u Crvenom moru.  

Kroz Suecki kanal prolazi otprilike 4,5 miliona barela nafte, trenutno je promet pao za milion do milion i po barela, objašnjava Adi Imširović, naftni trejder, energetski konsultant, ali i glavni istraživač Oxfordskog instituta za energetske studije. "To je nekih 20-25 odsto. Puno veći značaj ima rizik koji donosi situacija u Crvenom moru, jer taj rizik utiče na cene osiguranja, na cene brodarine, a na kraju svega i na cene nafte." 

ICE, Nymex

 

Imširović objašnjava i da nafte na svetskom tržištu ima sasvim dovoljno. "Uopšte nije nikakvo pitanje velike krize. Nakon pogođenog broda, cene nafte su skočile svega dva odsto i nakon toga su čak i pale. Pitanje tog rizika je u stvari što ne znamo šta će biti dalje. Najvažnija je jedna jedina reč, a to je Iran. Iran je ključ. Naime, ako brodovi idu okolo Rta dobre nade će ići 10-15 dana duže, što nije neki veliki problem. Cene brodarina su otišle gore, npr. kontejner jedan koji je koštao 3.000 dolara, sad je 7.000. Kod cena nafte nemamo velike promene."

On kaže da situacija nije tragična, ali ako bi došlo do eskalacije sa Iranom koji proizvodi 3,5 mil. barela nafte, onda bi se situacija i te kako komplikovala. "I cene nafte bi mogle otići gore nekih dvadesetak dolara."

Bloomberg Adria

 

Imširović dodaje da će, najverovatnije, najpogođenija država zbog situacije u Crvenom moru biti Kina. "U pitanju je najveći uvoznik nafte, a cela kineska privreda trenutno ne izgleda jako dobro. Kina je veliki izvoznik, a cene kontejnera su otišle gore i preko 100 odsto".

Najviše od ove situacije profitiraju brodarske kompanije, objašnjava Imširović. "Malo ko će tu izvući neku korist, a jedini očigledni akteri koji imaju korist su brodari. Brodari će imati veću tražnju i cene brodarina će ići gore, ali će i njihovi troškovi ići gore. S druge strane, proizvođači nafte su profitirali možda dva-tri odsto na ceni nafte, ali to je poprilično beznačajno - u suštini cela svetska privreda je gubitnik." 

Bloomberg

Imširović kaže da ga brine rešavanje trenutne situacije, koja je u vezi sa situacijom u Palestini. "Mada, celi zapadni svet to ne želi da veže, ali je i te kako vezana." 

Na pitanje da li sukobi u Crvenom moru mogu da utiču na inflaciju, Imširović kaže da bi moglo da se odrazi na povećanje cena od oko 0,5 odsto. "Međutim, pitanje je koliko će ovo sve drugo da traje, ako je ovo privremeno, inflacija neće biti problem. Ako se kriza nastavi, tih pogođen bi bio opšti rast cena od tih 0,5 odsto." 

Ceo intervju poslušajte u videu.