Malo verovatno da ostanemo bez iračke nafte, ali sukobi u Crvenom moru ipak izazov

Napadi Hutija na tankere u Crvenom moru, a zatim vazdušni udari Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i njihovih saveznika na položaje Hutija u Jemenu kao odgovor, ugrožavaju transport robe Sueckim kanalom. Taj kanal predstavlja najkraći put između Azije i Evrope i zbog toga igra jednu od najvažnijih uloga u svetskoj trgovini.

Vojske SAD i Velike Britanije preporučile su da svi brodovi treba da se drže podalje od Crvenog mora. Pojedini tankeri, uključujući i one koji prevoze gas i naftu, odlučili su da pauziraju isporuku ili da robu pošalju dužim putem, oko Rta dobre nade. Pojedini tankeri su, uprkos upozorenju, odlučili da nastave put.

Situacija na Crvenom moru ugrožava i isporuku gasa i nafte sa Bliskog istoka (proizvodi trećinu svetske nafte), odnosno iz Irana, Iraka, Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja.

Srbija je poslednjih nekoliko godina drastično povećala uvoz nafte iz jedne zemlje sa Bliskog istoka - iz Iraka. Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, u 2021. godini iračka nafta u ukupnom uvozu činila je oko 60 odsto.

Pretpostavlja se da je uvoz nafte iz Iraka povećan tokom prošle godine nakon što je Srbija petog decembra 2022. ostala bez ruske nafte zbog evropskih sankcija.

Kako je iračka nafta postala dominantna u srpskom uvozu, pročitajte OVDE.

Postavlja se pitanje da li će tenzije na Crvenom moru ugroziti isporuku nafte iz Iraka za Srbiju. Jedan od sagovornika Bloomberg Adrije smatra da trenutna situacija na Bliskom istoku ne ugrožava isporuku nafte ni za globalno tržište, a ni iračke nafte za Srbiju, jer postoje i alternativni pravci. Iz Ministarstva rudarstva i energetike tvrde da ruta kojom se trenutno doprema najveći deo sirove nafte u Srbiju ne ide preko Crvenog mora. Drugi sagovornik našeg medija, stručnjak za naftu, kaže da ukoliko dođe do šire i duže eskalacije sukoba, veći izazov bi bila cena nafte od snabdevanja.

Zašto isporuka nafte nije ugrožena uprkos tenzijama na Crvenom moru

Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević smatra da u ovom trenutku globalna isporuka nafte nije ugrožena tenzijama na Crvenom moru, i dodaje da nafta sa Bliskog istoka, osim tankerima, u Evropu dolazi i naftovodima. Istakao je i da velika količina nafte u Evropu trenutno dolazi iz SAD, što se vidi i iz podataka Eurostata.

"Mislim da ovi sukobi neće dugo trajati zato što, kao što vidimo, zapadne zemlje ne dozvoljavaju da svetska trgovina bude ugrožena, naročito naftom", rekao je Radosavljević za Bloomberg Adriju. Ukazuje i da trenutno na tržištu ima dovoljno nafte.

 

Međutim, Radosavljević upozorava da bi "situacija mogla da se promeni preko noći" ili da bi sukobi na Crvenom moru mogli da potraju. To i dalje ne bi ugrozilo isporuku nafte sa Bliskog istoka, jer bi tankeri mogli da se preusmere preko Rta dobre nade, što je duži i skuplji put. Cena nafte bi u tom slučaju mogla biti uvećana. "Ali ja tako nešto ne očekujem", dodaje Radosavljević.

Kada je reč o isporuci iračke nafte Srbiji, Radosavljević kaže da ni ona nije ugrožena.

"Naftom se specifično trguje, mi naftu kupujemo iz Švajcarske. Zapravo, NIS naftu kupuje na tenderu uglavnom od velikih trejdera, ne kupujemo je direktno iz Iraka, već je ta nafta iračkog porekla", objasnio je Radosavljević. Dodao je da veliki trejderi kupuju naftu, skladište je i prodaju dalje kompanijama. Profesor ukazuje da deo te nafte prolazi Sueckim kanalom, deo drugim plovnim putevima, a deo naftovodima.

Nafta iračkog porekla je među najjeftinijim na tržištu i zbog toga je činila većinski deo u srpskom uvozu. Ukoliko poskupi zbog povećanja transportnih troškova mogla bi biti zamenjena naftom iz neke druge zemlje koja je u tom trenutku na tenderu najjeftnija.

Naftom upravljaju SAD, Rusija i Saudijska Arabija

Još jedan od razloga zbog kojeg Radosavljević ne očekuje ugrožavanje svetske isporuke ili rast cene nafte jeste i činjenica da bi samo tenzije u SAD, Rusiji i Saudijskoj Arabiji mogle da izazovu poremećaje na tržištu nafte.

"Od 2015. godine došlo je do preraspodele na naftnom svetskom tržištu, gde su suštinski tri zemlje - SAD, Rusija i Saudijska Arabija - počele da proizvode više od jedne trećine svetske nafte. Do tada su poremećaji na tržištu nafte izbijali i zbog dešavanja u Venecueli, Iranu, Nigeriji... Nakon te godine, nijedan poremećaj na tržištu nafte se nije desio zbog dešavanja u tim zemljama, već jedino zbog Rusije kada je počeo rusko-ukrajinski rat. To je zato što je Rusija veliki proizvođač", objasnio je Radosavljević.

Bloomberg Mercury

Dodaje da ove tri zemlje, uz još neke poput Kine ili Norveške, imaju velike rezerve nafte, kao i mogućnost da proizvode više da bi zadovoljile potrebe tržišta.

"I one time mogu u potpunosti da kontrolišu tržište. To što se desilo u nekoj zemlji, nešto pojedinačno, oni to u kratkom roku mogu da prevaziđu, naravno da ne mogu večno", rekao je Radosavljeivć.

Smatra da je tržište nafte generalno stabilno i primećuje da se brzo oporavilo od poremećaja izazvanih rusko-ukrajinskim ratom. "Nafta je našla neki svoj put, i to vrlo brzo."

Ministarstvo: Najveći deo sirove nafte za Srbiju ne ide preko Crvenog mora

Iz Ministarstva rudarstva i energetike poručuju da ruta kojom se trenutno doprema najveći deo sirove nafte u Srbiju ne ide preko Crvenog mora i da snabdevanje nije ugroženo. Na pitanje Bloomberg Adrije kojim putem dolazi nafta u Srbiju, pre svega iračka, objašnjenje nismo dobili.

Pretpostavlja se da iračka nafta, naftovodom Kirkuk-Džejhan, dolazi do turskih luka, gde se utovaraje na tankere, prolazi Bosfor i Dardaneli, i dolazi do Omišalja (početak JANAF-a). Srbija uvozi naftu jedino preko JANAF-a. Važno je istaći i da deo iračke nafte za Evropu prolazi Sueckim kanalom.

"Situacija sa snabdevanjem tržišta Srbije naftom je stabilna i u proseku imamo rezervi za 90 dana potrošnje", rekli su iz Ministarstva za Bloomberg Adriju.

Dodaju i da NIS od maja 2023. nije prerađivao iračku naftu Kirkuk, kao i da je poslednja isporuka bila u martu 2023. godine. Trenutno se, kako navode, koristi iračka Basrah medium, azerbejdžanska Azeri i kazahstanska Kebco. Kako se ove godine očekuje remont Rafinerije Pančevo, iz Ministarstva dodaju da su obezbeđene količine sirove nafte potrebne do završetka remonta.

Cena nafte bi mogla biti izazov

Cena nafte na svetskom tržištu nije drastično reagovala na tenzije na Crvenom moru. U petak, kada su SAD i Velika Britanija napale položaje Hutija u Jemenu, vrednost globalne referentne nafte brent porasla je za četiri odsto, ali je taj trgovački dan ipak završila povećanjem od skromnih jedan odsto. U ponedeljak je cena nafte čak blago pala.

Međutim, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo pri Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić smatra da bi cene nafte mogle da porastu ukoliko dođe do eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

"Nafta je berzanska roba i zbog toga ovakvi i slični sukobi uvek utiču na rast cena. Da li će do toga doći ili ne, ostaje da se vidi kako će se sukob razvijati, jer se situacija menja iz dana u dan. Svaka trzavica ovog karaktera odrazi se na berzanske robe, može da se desi da će biti poskupljenja, ali u proteklih nedelju do dve nije došlo do promene cena", rekao je Savić.

Ukoliko cena na berzi skoči, to znači da će i nabavna cena nafte za Srbiju biti veća.