Ruske IT kompanije preko Srbije izvoze u EU

Nekretnine i kriptovalute  više nisu dominantni načini pranja novca u Srbiji, čak se uopšte više i ne spominju. Sumnjive transakcije koje bi mogle da budu pranje novca uočene su prošle godine prilikom otkupa sekundarnih sirovina, izvlačenja novca sa kompanijskih računa u vidu pozajmica, kao i prilikom reeksporta, navodi se u godišnjem izveštaju Uprave za sprečavanje pranja para.

Pranje novca pomoću trgovine sekundarnih sirovina i reeksporta pominjano je u izveštaju za 2020, ali ne i za 2021. godinu, kada je fokus bio na kriptovalutama.

Uprava navodi i primer carinske prevare kada je jedna osoba zloupotrebljavala pečat kompanija, prikrivala stvarno poreklo robe i time oštetila republički budžet za 6,5 miliona evra.

Poreska uprava je Upravi za sprečavanje pranja novca prošle godine uputila deset zahteva za dostavu podataka, dok je od strane Uprave na dalju nadležnost Poreskoj upravi prosleđeno 106 informacija.

Sumnjive transakcije najčešće su se odnosile na slučajeve „simulovanog izvlačenja“ gotovine sa računa pravnih lica, čime se izbegava iskazivanje objektivnih prihoda koji podležu oporezivanju. Takođe, uočen je i veliki broj transakcija koje se odnose na izvlačenje novca sa računa pravnih lica, i to po osnovu isplate zarada u visokim, nerealnim iznosima.

Bilo je i onih transakcija koje su se odnosile na zloupotrebe ličnih računa u poslovne svrhe, takođe radi prikrivanja poreskih obaveza.

Uočeno je i da neka pravna lica u celokupnom prometu imaju značajno učešće pozajmica, što ukazuje na sumnju da pravno lice značajan deo delatnosti obavlja u „sivoj zoni“.

Kao jednu od učestalih pojava Uprava navodi i strane državljane i inostrane kompanije koji otvaraju račune domaćim pravnim licima čiji su osnivači strani državljani. Ovi računi su najčešće korišćeni za reeksport. U tim slučajevima, postavlja se pitanje stvarne ekonomske opravdanosti izvršenih transakcija po osnovu reeksporta.

Depositphotos

 

Transakcije za koje sumnjaju da se odnose na pranje para najčešće su prijavljivale banke. Zbog sumnjivih aktivnosti, banke su raskinule saradnju sa velikim brojem svojih klijenata.

Konkretno, radilo se o osobama koje su izvlačile novac sa poslovnih računa po raznim osnovama, ali i zloupotrebama prilikom otkupa sekundarnih sirovina u cilju prikrivanja stvarnog porekla novca.

Goran Radosavljević, profesor FEFA, kaže da je razumljivo što u izveštaju više nema kriptovaluta jer to tržište više nije toliko interesantno. Što se tiče nekretnina, on pretpostavlja da je dobar deo para već opran i da pare koje sada kruže su već legalne.

"Kada je reč o nerezidentima, to su verovatno Rusi i Ukrajinci, koji su ovde dolazili i otvarali kompanije."

Na pitanje da li to znači da ruske komanije preko Srbije prodaju svoje proizvode EU, on odgovara potvrdno i kaže da su to ruske IT kompanije. Ovde nije reč o fizičkom transportu robe preko Srbije, već reeksportu proizvoda i usluga IT sektora, koji se knjiže kao naš izvoz.

Radosavljević kaže da su sekundarne sirovine uvek veliki segment za nelegalnu trgovinu i utaju poreza jer funkcionišu u polusivoj zoni. Čitava ta zona je loše uređena i svuda gde fluktuira velika količina keša koji se ne kontroliše može da bude pogodno tlo za pranje para.