Deficit Srbije u trgovini sa svetom na silaznoj putanji

Spoljnotrgovinski deficit je zbog rasta cena energenata usled rata u Ukrajini prošle godine dostigao 11,4 milijardi evra. To je čak 61,2 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ali sa smirivanjem situacije u energetici i stabilizacije EPS-a taj trend je ove godine zaustavljen.

Sumirajući ukupne rezultate za 2022. godinu, statistika beleži da je ukupna razmena sa inostranstvom iznosila 66,6 milijardi evra, što je 31,2 odsto više u odnosu na 2021. godinu, objavio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.

Srpska privreda je u svetu plasirala robu u vrednosti od 27,6 milijardi evra, što je za 26,3 odsto više nego godinu dana ranije. U inostranstvu je kupljeno robe za 39 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 34,8 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom je 70,6 odsto i bila je manja od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,6 odsto.

 

Tradicionalno srpska privreda je najviše trgovala sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Naš najveći spoljnotrgovinski partner je EU i trgovina sa njom čini 58,7 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit od 2,36 milijardi evra, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i pića. Pokrivenost uvoza izvozom  je 216,5 odsto. Izvoz  je dostigao 4,38 milijardi, a uvoz nešto više od dve milijarde evra.

Uočava se, međutim, da je u prvih pet meseci 2023. deficit u robnoj razmeni smanjen za 37 odsto međugodišnje i iznosi 3,4 milijarde evra, pre svega zato što smo prodavali našu struju u inostranstvu, ali i zahvaljujući izvozu proizvoda elektroindustrije. Svakako, tome je doprinelo smanjivanje cena i usporavanje inflacije. 

 

Ukupan obim trgovinske razmene u prva četiri meseca ove godine iznosio je 27,5 milijardi evra, što je gotovo identičan obim razmene kao i u istom periodu prethodne godine.

U prvih pet meseci 2023. izvoz je povećan za oko 10 odsto, dok je uvoz smanjen za oko pet odsto. Nikola Ranković, analitičar Privredne komore Srbije, objasnio je za Bloomberg Adriju da je ovome doprinelo to što smo u inostranstvu manje kupovali električne energije, prirodnog gasa, kao i nafte i naftnih ulja, đubriva, rude, hartije i kartona. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar