Niži trgovinski deficit u januaru, ali i dalje najviše ode na energente

Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije (izražen u evrima) u januaru 2023. godine manji je za 8,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Međutim, iako su cene struje, nafte i gasa na svetskom tržištu drastično pale u odnosu na prošlogodišnje rekorde i uprkos izjavama zvaničnika da Srbija od početka godine uvozi sve manje struje, podaci RZS-a pokazuju da je najviše novca i u januaru potrošeno na uvoz energenata.

Među pet najvećih stavki u strukturi uvoza u januaru ponovo su bili prirodni gas, nafta i naftni derivati i električna energija. Električne mašine i aparati i medicinski i farmaceutski proizvodi su preostale dve stavke koje je Srbija pored energenata najviše uvozila u januaru. Uvoz ovih pet stavki čini skoro 30 odsto ukupnog uvoza.

Srpska privreda izvezla je robe, izraženo u evrima, u vrednosti od 2.182,8 miliona, što je rast od 21,1 odsto u poređenju sa januarom prethodne godine. Uvoz robe vredeo je 2.872,7 miliona, što predstavlja povećanje od 12,5 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za januar iznosi 5.055,5 miliona evra i to je porast od 16 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit iznosi 689,9 miliona evra, što je smanjenje od 8,1 odsto u poređenju sa prethodnim januarom. Pokrivenost uvoza izvozom je 75,8 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,5 odsto.

Ko su naši najveći spoljnotrgovinski partneri

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 57,8 odsto ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Nemačka, Mađarska, Italija, BiH, Kina i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni, a koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, električnih mašina i aparata, drumskih vozila i gvožđa i čelika. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Hrvatskom, Mađarskom, Slovačkom, Rumunijom, Velikom Britanijom, Švedskom, Češkom i Bugarskom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa Rusijom, Turskom, Irakom, Azerbejdžanom, Holandijom, Francuskom, Austrijom, Nemačkom, Danskom, Italijom, Poljskom, Belgijom, Slovenijom i Švajcarskom.