Srbija nije veoma ugrožena snabdevanjem fosilnim gorivima, ali rast cena energenata ubrzano uvećava spoljnotrgovinski deficit, smatraju autori publikacije "Makroekonomske analize i trendovi". U najnovijem izveštaju časopisa MAT navodi se da je Srbija upravo najviše novca u prva četiri meseca ove godine potrošila na uvoz nafte i gasa.
Vrednost uvoza sirove nafte i gasa u prva četiri meseca veća je nego u istom periodu prošle godine za skoro milijardu i sto miliona evra.
Od početka 2022. godine izvoz je za četiri meseca međugodišnje povećan za 27,3 odsto, a uvoz za čak 45,8 odsto. Glavna eksplozija uvoza dogodila se u prva dva meseca, u kojma je međugodišnji porast izneo 52 odsto. U martu je međugodišnji rast uvoza smanjen na 44 odsto, a u aprilu na 38 odsto.
Vrednost ukupnog izvoza u prva četiri meseca 2022. godine bila je veća nego u istom periodu 2021. za 1,8 milijardi evra. Međutim, povećanje vrednosti uvoza istovremeno je iznelo 3,8 milijardi evra, čime je deficit povećan za više od dve milijarde evra.
Povećanje vrednosti izvoza odnosi se, pre svega, na povećanje vrednosti izvoza ruda metala, na proizvodnju osnovnih metala, prehrambenu industriju, hemijsku industriju, industriju gume i plastike, koksa i derivata nafte, električne opreme. Interesantno je da je smanjena vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda za više od 150 miliona evra.
Najbrže raste uvoz energije, koji je u aprilu 2022. dostigao vrednost 140 odsto iznad proseka prethodne godine. Najveće povećanje vrednosti uvoza ostvareno je uvozom sirove nafte i gasa, slede uvoz hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih metala, koksa i derivata nafte, metalnih proizvoda osim mašina, kao i snabdevanje električnom energijom.
Porast spoljnotrgovinskog deficita, ističu stručnjaci MAT-a, u znatno manjoj meri nije izazvan većom količinom uvoza, već bržim porastom uvoznih cena.
Stručnjaci MAT-a ističu da se snabdevanje gasom iz Rusije ne čini problematičnim, dok se snabdevanje naftom vrši iz drugih zemalja proizvođača sirove nafte, a ne iz Rusije.
Srbija neće imati mnogo problema ni sa uvozom žitarica. Stručnjaci ističu da je velika prednost Srbije u odnosu na bliže evropsko okruženje potencijal u biljnoj proizvodnji primarnih poljoprvrednih proizvoda. I ove godine Srbija će imati značajne viškove pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i šećera, koje će izvesti u okruženje.
Pored toga, očekuje se i da će srpski proizvođači naći nova tržišta za plasiranje voća, posebno jabuka i malina, nakon problema sa kojima su se suočavali prilikom izvoza u Rusiju. Ta zemlja je svih ovih godina bila njihovo glavno izvozno tržište.
Urednici MAT-a kažu da je trenutno ukupan izvoz u Rusiju umanjen za 25 odsto zbog logističkih i drugih problema.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine izvoz Srbije na rusko tržište opao za 28 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad zabeležen je u martu, za čak 38 odsto, upravo zbog rata i nemogućnosti srpskih kamiona da pređu ukrajinsku granicu.
.webp){kind=icon}
