Naftna industrija Srbije (NIS) ostaće bez ruske nafte koju dobija preko Jadranskog naftovoda (JANAF), potvrdilo je za Bloomberg Adria Ministarstvo rudarstva i energetike.
Evropska unija (EU) odobrila je u petak, 3. juna, emabargo na rusku naftu koja se doprema brodovima, a od ove mere biće izuzete zemlje koje tu sirovinu dopremaju naftovodom i ne izlaze na more, među kojima su Mađarska i Slovačka. Zabrana će važiti šest meseci za rusku sirovu naftu, a osam meseci za ostale naftne derivate.
Taj potez podrazumeva da će oko 90 odsto ruskog izvoza nafte u Evropu biti blokirano do kraja godine, a samim tim i nafta koja se doprema NIS-u.
"Novim paketom sankcija zabranjuje se snabdevanje ruskom sirovom naftom preko bilo koje luke, morskim putem, a NIS se snabdeva sirovom naftom koja se tankerima doprema do luke Omišalj. To znači da nema mogućnosti da se do Rafinerije u Pančevu doprema ruska sirova nafta", navodi se u odgovoru Ministarstva rudarstva i energetike za naš mediji.
Kao alternativa, navode iz Ministarstva, NIS bi mogao da uvozi sve ostale vrste sirove nafte sem ruske, kao što je, kako kažu, u prethodnom periodu već uvozio naftu iz Iraka i nekih drugih zemalja.
Iz Ministarstva ističu da će se u narednom periodu, pored rešavanja pitanja snabdevanja, raditi i na povećanju zaliha sirove nafte, koje bi uz stabilne rezerve naftnih derivata dale dodatnu sigurnost u slučaju poremećaja na tržištu.
Naglašavaju i da je ovo jedna od očekivanih posledica novog paketa sankcija EU, a vide je i kao pritisak na tražnju jer će i druge zemlje tražiti alternative uvozu nafte iz Rusije.
Šesti paket sankcija stupa na snagu od momenta objavljivanja, ali je dat period od šest meseci svim članicama EU za implementaciju u kojem treba da se završe svi postojeći ugovori i spot nabavke sirove nafte. Za derivate nafte ovaj tranzicioni period je osam meseci.
U šestom paketu postoje i izuzeci, a to su države članice EU koje se ruskom sirovom naftom snabdevaju preko naftovoda i gde je navedeno da Mađarska i Slovačka mogu da nastave sa snabdevanjem ruskom sirovom naftom naftovodom. Međutim, posle osam meseci više ne mogu da prodaju derivate nafte proizvedene od ovako uvezene sirove nafte članicama EU ili trećim državama.
Bugarska, Češka i Hrvatska zbog svoje specifične situacije izuzete su i imaju mogućnost i ubuduće da nastave sa snabdevanjem i posle perioda od osam meseci, ali su u obavezi da obezbede alternativne rute za snabdevanje.
Rusija je treći najveći svetski proizvođač nafte posle Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije i najveći je svetski izvoznik.
Prema podacima Eurostata iz 2020. godine, uvoz ruske nafte je zadovoljavao 36,5 odsto energetskih potreba EU.
Drugi glavni dobavljači za EU su Norveška (8,7 odsto), Kazahstan (8,5 odsto), SAD (8,1 odsto) i Saudijska Arabija (7,9 odsto). Poreklo sirove nafte koja se uvozi u EU menjalo se tokom godina. Uvoz iz Rusije nastavio je da opada od 2005. godine, ali je i dalje ta zemlja ostala najveći izvoznik.