Izvoz robe u prvih sedam meseci vredeo je 15,3 miliona evra, što je rast od 28,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe bio je veći i iznosio je 21,8 miliona evra, što predstavlja povećanje od 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena porasla je 35 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Deficit je iznosio 6,43 miliona evra, što je 76,3 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 70,4 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 76,6 odsto.
U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, a sledi roba za široku potrošnju.
Spoljnotrgovinska robna razmena tradicionalno je bila najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su skoro 60 odsto ukupne razmene, dok su drugi po važnosti partner bile zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni. Suficit je iznosio 1,46 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom bila je 257 odsto.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), a sledi deficit sa Ruskom Federacijom, Turskom, Mađarskom, Irakom, Nemačkom, Italijom, Belgijom, Švajcarskom, Indijom, Holandijom, SAD-om, Grčkom, Poljskom, Austrijom, Slovenijom...
U julu je izvezeno je robe u vrednosti od 2,22 miliona evra, što čini povećanje od 19,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2,87 miliona evra, 16 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine. Računato u evrima, desezonirani indeks jul 2022/jun 2022. godine pokazuje pad izvoza za 1,3 odsto i pad uvoza za šest odsto.
.webp){kind=icon}
