Ambasador za BBA: Mango je preskup u Srbiji, a Egipat vidi rešenje

Prošle godine je posle 35 godina jedan predsednik Egipta posetio Srbiju. Tada je održan i prvi sastanak Zajedničkog ekonomskog saveta privrednika iz Egipta i Srbije, kao i poslovni forum na kom je učestvovalo 80 privrednika sa obe strane kako bi razgovarali o raznim mogućnostima u izvozu i uvozu, kao i ulaganjima u obe zemlje.

Prošle godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Egipta skočila je za 43,6 odsto na godišnjem nivou na 114,5 miliona dolara. Pritom, Srbija je iz Egipta najviše uvozila so, ureu i kalcijum-fosfat, a izvozila je za Egipat duvan, proizvode namenske industrije i cigarete.

Ambasador Egipta u Srbiji Bassel Salah je, govoreći za Bloomberg Adriju i pokazujući nam balkon ambasade u Beogradu na kom su nekad davno razgovarali predvodnici Pokreta nesvrstanih Gamal Abdel Nasser i Josip Broz Tito, ukazao na to da je u Srbiji zbog biznisa.

Salah kaže da je jedan od njegovih glavnih ciljeva, otkako je u Srbiju došao pre oko godinu i po, da pospeši trgovinske razmene dve zemlje, kao i da neće biti zadovoljan dok ne bude video da se ista makar udvostručila ili utrostručila, a posebno ističe važnost poljoprivredne saradnje, uz želju da sveži sokovi postanu jeftiniji u Srbiji.

Njegovi komentari naslanjaju se na raniju izjavu ministra unutrašnje i spoljnje trgovine Tomislava Momirovića, koji je u novembru, upravo nakon razgovora sa ambasadorom, izjavio da želi da trgovinska razmena Srbije i Egipta dostigne 400 miliona dolara. 

- Egipat i Srbija već neko vreme pregovaraju o sporazumu o slobodnoj trgovini. U kojoj fazi su sada pregovori?

Ja na tome aktivno radim otkad sam stigao, a razgovori o sporazumu o slobodnoj trgovini dostigli su vrhunac državnom posetom predsednika Egipta Abdel Fatah el Sisija Srbiji prošle godine.

Jedan od direktnih rezultata posete bio je početak pregovora o slobodnoj trgovini između dve zemlje, a takav dogovor je veoma važan za povećanje trgovinske razmene između Egipta i Srbije.

Atmosfera na pregovorima je dobra, obe strane shvataju važnost takvog sporazuma između Egipta i Srbije. Uostalom, mi vidimo Srbiju kao kapiju za izvoz ka celom Zapadnom Balkanu, kao što Srbija vidi Egipat kao kapiju za izvoz ka celom afričkom kontinentu, posebno posle stupanja na snagu Pan-afričke zone slobodne trgovine. 

- Iz kojih industrija je bila većina privrednika koja je učestvovala u pregovorima i u kojim industrijama možemo očekivati najviše ulaganja egipatskih firmi u Srbiju i obrnuto?

A gde ne možemo? To je bolje pitanje. Prilike za obe strane su ogromne. Egipat je veliko tržište za srpske proizvođače i izvoznike. Mi smo zemlja sa više od 100 miliona stanovnika, što znači da postoji tržište za razne srpske proizvode, a posebno za poljoprivredne proizvode. Poljoprivredna mašinerija je jedna takva oblast, onda tehnologija i tehnološke inovacije, telekomunikacije, nanotehnologija, nekretnine, minerali – posebno fosfat…

S druge strane, u Srbiji postoji tržište, isto, za egipatske poljoprivredne proizvode, za investicije u nekretnine, gas i naftu... Mi smo jedan od najvećih izvoznika gasa na području Bliskog istoka i Afrike, a i često otkrivamo nove izvore gasa u području Mediterana.

Bloomberg Adria

 

Osim toga, zainteresovani smo da ulažemo u nove i obnovljive izvore energije. U Srbiji imamo velike investitore koji imaju dosta iskustva u solarnim elektranama – u Egiptu je najveća solarna elektrana Benban u Asuanu. Dosta iskustva imamo i u energiji vetra, hidroenergiji – zbog reke Nil – u infrastrukturi takođe, i u razvoju železnice. Ovo su samo neke mogućnosti i radujemo se prilici da svoja iskustva podelimo sa srpskom stranom. 

- Kakva je postojeća trgovinska saradnja dve zemlje?

Već imamo neke srpske izvoznike koji su prisutni u Egiptu, posebno u industriji drveta, koja se 20 godina izvozi u Egipat. U industriji fosfata i minerala imamo kako sirovine, tako i mašineriju koja se izvozi za Egipat da bi se tražio fosfat – u tome i delimo prihode. Međutim, ima još oblasti gde možemo naći nove prilike za privrednike.

Bloomberg

 

- U toku samih pregovora i državne posete, da li je bilo razgovora i o konkretnim projektima?

Neki projekti se već razvijaju na terenu, posebno u oblasti fosfata i drveta. Čak imamo egipatskog privrednika koji je u Srbiji, u jednom pograničnom gradu, otvorio fabriku drveta. Tako je otvoreno oko 250 radnih mesta, 150 za srpske radnike, 100 za egipatske. Isto, kao što znate, ima dosta prilika za zaposlenje egipatskih radnika u Srbiji i ja lično radim na tome. Trenutno ima egipatskih radnika u Srbiji, ne u velikim brojevima, ali taj projekat jeste započet.

Prošlog meseca, imali smo posetu kompanije iz industrije obnovljivih izvora energije Elsewedy Electric i oni su razgovarali sa zvaničnicima i Privrednom komorom Srbije o mogućim investicijama u infrastrukturu i solarnu energiju. Takođe planiram nekoliko poseta srpskih proizvođača Egiptu kako bi razgovarali o istraživanju minerala i sirovih materijala.

Pritom, spremamo teren za saradnju kada dođe do izgradnje novog gasovoda između Srbije, Bugarske i Grčke kako bismo razmišljali o izvozu tečnog prirodnog gasa u Srbiju.

 

- Vratimo se na poljoprivredu, koju ste malopre spomenuli. Šta tu vidite kao najveći potencijal u spoljnjoj trgovini?

Poljoprivredna saradnja je ogromna prilika za obe zemlje. Mi želimo da izvozimo u Srbiju limun, pomorandžu i mandarinu... Jedan smo od najvećih, ako ne i najveći, izvoznik pomorandži u svetu.

Istovremeno, želimo da uvozimo jednu od najboljih jabuka na svetu, a to je srpska jabuka, jer je Srbija lider u tom polju. Ono što nas koči su carine, tako da bi kada potpišemo sporazum o slobodnoj trgovini, trebalo da ukinemo carine od 40 odsto koje trenutno važe za obe strane. To će nam omogućiti pristup kvalitetnijoj srpskoj jabuci po nižoj ceni od one koju sada plaćamo za druge jabuke iz Evrope, a istovremeno će srpsko tržište po znatno nižoj ceni dobiti kvalitetniji limun, pomorandžu i mango.

Bloomberg

 

- Kada gledamo vrednost trgovinske razmene između dve zemlje u prošloj godini, imali smo ogroman skok od nekih 43 odsto. Govorite o potrebi da se to poveća, ali odakle je došao prošlogodišnji skok?

Iako postoji rast od oko 43 odsto, to nije dovoljno za moju ambiciju kao ambasadora koji želi da poboljša trgovinsku razmenu između dve zemlje. Sa sporazumom o slobodnoj trgovini očekujemo da će se trgovina udvostručiti ili utrostručiti u odnosu na trenutnu vrednost trgovinske razmene.

Najveći uzročnici trenutnog rasta su poslovni forum održan na marginama predsedničke posete, politička volja dva predsednika da poboljšaju trgovinsku razmenu i, naravno, uvođenje direktnih letova između Kaira i Beograda, Beograda i Matruha i Beograda i Šarm-el-Šeika. Letovi ne samo da pomažu turizam već otvaraju prostor za poslovne ljude da dođu ovde na pregovore, a omogućava i brz kargo transport, što pomaže trgovinskoj razmeni.

Bloomberg Adria

 

- Egipat je znatno veća zemlja od Srbije, kao što znamo. Samim tim, ovdašnje tržište je relativno malo u odnosu na egipatsko, ali kako vidite sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom, kandidatom za članstvo u EU, u kontekstu pristupa tržištima Evropske unije i regiona?

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom će dopuniti naš sporazum o slobodnoj trgovini sa EU. Egipat ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EU godinama, ali mi na sporazum sa Srbijom gledamo kao na prolaz i ka drugim tržištima Zapadnog Balkana.

Ovo je novo tržište za egipatske investitore i iz Srbije oni mogu da idu ka drugim zemljama Zapadnog Balkana ali i ka EU, što može dodatno pomoći našoj trgovinskoj razmeni sa EU. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom će biti prilika i za Srbe i za Egipćane da dobiju proizvode po boljoj ceni od one koju dobijaju iz EU. Sada su srpski proizvodi zbog visokih carina u Egiptu skupi, ali posle potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini, kvalitetni srpski proizvodi će postati konkurentni u odnosu na proizvode koji u Egipat stižu iz EU.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar