Spoljna trgovina u Adria regionu pod pritiskom, sve zemlje u deficitu

Spoljna trgovina u Adria regionu suočava se sa brojnim poteškoćama, usled slabljena inostrane tražnje, inflacije i skupljeg finansiranja. Svih pet zemalja, prema zvaničnim podacima, beleže trgovinske deficite u iznosima koji se mere milijardama evra.

Zemlje evrozone kao glavni trgovinski partneri našeg regiona zabeležile su pad Manufacturing PMI indikatora koji beleži kretanja u proizvodnom sektoru. On je u julu pao na 49,8 (vrednosti ispod 50 ukazuju na recesiju), što je najniži rezultat od juna 2020. U okviru ovog indeksa, komponenta koja se odnosi na nove porudžbine oslabila je za trećinu. Prvi put od početka pandemije, kompanije očekuju smanjenje proizvodnje u narednoj godini.

"Svi ovi elementi sugerišu da će se slabija inostrana tražnja i usporavanje rasta izvoza produžiti barem do kraja 2022", ocenjuje se u izveštaju analitičarskog tima Bloomberg Adrije.

Trgovinu pritiska inflacija, a slabljenje privredne aktivnosti će, prema predviđanjima, dovesti do negativnih kretanja na tržištu rada, pa će trpeti i privatna potrošnja. Očekuje se da će investicije zbog skupljeg finansiranja takođe biti u padu.

"Sve to, ipak, i dalje ne znači da će vrednost uvoza pasti, imajući u vidu visoke cene sirovina na svetskom nivou, naročito ako se hrvatski kanali za tečni prirodni gas budu aktivno koristili kao zamena za barem deo tradicionalnih tokova gasa u srednju Evropu", procenjuju analitičari.

Posle prve jake turističke sezone od 2019. godine (posebno za Hrvatsku), neto izvoz će početi da slabi već krajem 2022. U Srbiji će dinar biti pod pritiskom u takvoj situaciji, međutim, naš tim očekuje da će Narodna banka Srbije (NBS) nastaviti da aktivno brani stabilnost domaće valute, uključujući intervenisanje u oblasti kamatnih stopa i deviznih rezervi. Sa druge strane, kao glavni negativni rizik pojavljuje se potencijalna nestašica gasa, što bi direktno smanjilo vrednost uvoza, ali i dovelo do pojedinih gašenja industrijske proizvodnje.

Slovenija

Trgovinski deficit Slovenije iznosio je 2,2 milijarde evra za prvih šest meseci 2022, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 92 odsto. Poređenja radi, tokom istog perioda lane, zemlja je beležila suficit od 439 miliona evra.

Rast potrošnje domaćinstava je visok, a podstaknut je ublažavanjem mera u vezi sa pandemijom i jačanjem tržišta rada.

Izvozno orijentisan deo privrede umnogome se oslanja na uvoz poluproizvoda. Kako su više uvozne cene podigle nominalnu vrednost tog uvoza, izvoz je pod pritiscima nepovoljnih perspektiva usled rasta troškova, neizvesnosti zbog rata u Ukrajini i upornih prekida u lancima snabdevanja. Rast izvoza, ipak, podstaknut je ekonomskim oporavkom ključnih trgovinskih partnera i činjenicom da su i izvozni proizvodi na nominalnom nivou pod uticajem opšteg rasta cena, navode analitičari našeg medija.

Hrvatska

Trgovinski deficit Hrvatske iznosio je 4,9 milijardi evra za prva četiri meseca ove godine, naspram 2,9 milijardi tokom istog perioda 2021. Uvoz je porastao za 53 odsto međugodišnje, iznoseći 12,5 milijardi evra, dok je rast izvoza znatno manji - 28 odsto međugodišnje i zabeležio je vrednost od 7,5 milijardi.

Očekivano, pokrivenost uvoza izvozom pala je na oko 60 odsto u pomenutom periodu tekuće godine, u odnosu na 66 odsto u istom periodu lane. Više cene i ovde su dominantni pokretač promena, kako u uvozu, tako i u izvozu.

Rast uvoza bio je vođen pre svega mineralnim gorivima, to jest tečnim gasom (skok od 827 odsto međugodišnje), električnom energijom (189 odsto), gasom u gasovitom stanju (89 odsto) i ugljem (180 odsto). Potom, skočili su industrijski proizvodi – gvožđe i čelik (74 odsto), kao i aluminijum (75 odsto). Ne treba zanemariti ni mašine i transportnu opremu, najpre helikoptere i valjaonice.

Kako ocenjuju naši analitičari, rast vrednosti uvoza za prva četiri meseca 2022. godine oblikovan je uglavnom domaćom tražnjom i investicijama. Naime, uprkos rastućoj inflaciji, privatna potrošnja solidno raste zbog akumulirane štednje, povoljnih kretanja na tržištu rada i snažne turističke sezone. Investicije su podržane sredstvima Evropske unije, pri čemu javni sektor igra vodeću ulogu u korišćenju sredstava.

Kada je izvoz u pitanju, tu se takođe na vrhu liste po vrednosti nalaze proizvodi iz energetskog i metalskog sektora, a osim rasta cena, na jačanje je uticao i privredni oporavak glavnih trgovinskih partnera.

Srbija

Depositphotos

 

Kada je Srbija u pitanju, trgovinski deficit je u prvom polugođu iznosio 5,6 milijardi evra, što je povećanje od 90 odsto u odnosu na isti period 2021.

Uvoz robe je porastao za 44 odsto međugodišnje (dostigavši iznos od 18,9 milijardi evra), a najveći doprinos dali su intermedijarni proizvodi, delom zbog rasta cena energenata. Povećanje izvoza robe od 31 odsto (u iznosu od 13,1 milijarde evra) podstaknuto je rastom izvoza prerađivačke industrije i rudarstva.

Stopa pokrivenosti uvoza izvozom bila je 74 odsto u pomenutom razdoblju, što je jedan procenat manje nego u isto doba 2021.

Iako je Srbija uglavnom bila samodovoljna po pitanju električne energije, počev od decembra 2021. godine, kapacitet elektrane na ugalj je ozbiljno smanjen zbog tehničkih kvarova. Elektroprivreda Srbije morala je da uvozi velike količine struje. Istovremeno, uvoz prirodnog gasa je porastao zbog veće potražnje usled loših vremenskih uslova i rezervne proizvodnje električne energije. 

Najveći međugodišnji rast vrednosti izvoza u junu zabeležen je na polju sirovih materijala (izuzev goriva) – 161 odsto, gde se naročito ističu sirova đubriva, naftni derivati i rude metala. Najznačajniji negativan doprinos imale su metalska i automobilska industrija. 

Bosna i Hercegovina

Trgovinski deficit bosne i Hercegovine (BiH) iznosio je 4,6 milijardi evra za prvo polugođe 2022, što je 48 odsto više naspram 3,1 milijarde za isti period prošlog godine. Uvoz je povećan za 43 odsto i iznosio je 13,7 milijardi evra, dok je izvoz povećan za 25 odsto na 9,1 milijardu evra. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom iznosila je 66 odsto. Poređenja radi, tokom prve polovine prošle godine, stopa je imala vrednost od 68 odsto.

"BiH pati od hronično velikog trgovinskog deficita", ocenio je tim analitičara Bloomberg Adrije, naglasivši da prerađivačka industrija dominira tokovima izvoza sa udelom od 90 odsto.

I ovde se rast vrednosti izvoza i uvoza pripisuje uglavnom oporavku privrede nakon ograničenja koja je nametnula pandemija.

Severna Makedonija

Trgovinski deficit Makedonije u prvih šest meseci 2022. povećan je više od 50 odsto međugodišnje i iznosio je 1,8 milijardi evra. Pri tome je vrednost uvoza porasla 28 odsto, na 5,9 milijardi evra, dok je izvoz skočio za 20 odsto i u pomenutom periodu iznosio 4,1 milijardu.

Procenat uvoza pokrivenog izvozom iznosio je 69 odsto u junu 2022. godine, što je četiri odsto manje u poređenju s istim mesecom lane.

Na polju uvoza, najveći doprinos imaju mineralna goriva. Naftni derivati skočili su za 136, gas za 268, a električna struja za 230 odsto. Može se reći da je na povećanje vrednosti uvoza dominantno uticalo povećanje cena energenata.

Na pojačanu izvoznu aktivnost u delu proizvedene robe u velikoj meri su uticali izvozno orijentisani kapaciteti automobilske industrije koji su u prvoj polovini godine porasli za 104 odsto, te gvožđe i čelik koji su ojačali za 53 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, zaključuje se u izveštaju našeg analitičarskog tima.