Narodna banka Srbije (NBS) pre Federalnih rezervi i Evropske centralne banke (ECB) odlučila je da napravi pauzu u zaoštravanju svoje monetarne politike.
Na sastanku Izvršnog odbora odlučeno je da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena na šest odsto, dok kamatna stopa na depozitne olakšice i kamatna stopa na kreditne olakšice iznose (redom) 4,75 i 7,25 odsto, navodi se u saopštenju centralne banke objavljenom u četvrtak.
"Nakon pooštravanja monetarnih uslova koje Narodna banka Srbije sprovodi od oktobra 2021. godine (prvo povećanjem prosečne ponderisane stope na reverznim repo aukcijama, a zatim i povećanjem referentne kamatne stope - kontinuirano od aprila 2022. ukupno za 500 baznih poena), Izvršni odbor smatra da bi trebalo sagledati pune efekte prethodno sprovedenih monetarnih mera. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope", navodi se u saopštenju NBS.
Opširnije
Pred sednicu NBS, analitičari nikad podeljeniji
Na stolu su podizanja od 25 ili 50 baznih poena, ili pauza, smatraju sagovornici Bloomberg Adrije.
11.05.2023
Inflacija u Srbiji na očekivanom rekordu od 16,2 odsto
Vrh inflacije, ali i najave novih poskupljenja.
12.04.2023
Fed očekivano podigao kamatnu stopu za 25 bp i nagovestio moguću pauzu
Federalne rezerve podigle su kamatnu stopu za očekivanih 25 baznih poena.
03.05.2023
ECB krenula Fedovim putem, usporila tempo podizanja kamata
Na današnjoj sednici Saveta guvernera ECB odlučeno je da će cene zaduživanja biti za 25 baznih poena veće od dosadašnjih.
04.05.2023
Podsetimo se, centralna monetarna institucija Srbije je pre ovoga kamatne stope podigla 13 puta.
Nije nužno kraj ciklusa
Kako se navodi u saopštenju centralne monetarne institucije Srbije, pauza ne znači nužno i kraj ciklusa monetarnog zatezanja.
"Narodna banka Srbije zadržava mogućnost da, ukoliko bude potrebno, tj. ako kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju to budu zahtevala, nastavi pooštravanje monetarnih uslova i u narednom periodu", piše u saopštenju.
Kako pojašnjavaju, prostor za to postoji i putem prilagođavanja prosečne ponderisane repo stope, kao i putem daljeg povećanja referentne kamatne stope u zavisnosti od prirode eventualnih pritisaka.
Ovakav scenario je predvideo Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments. "Na spoljnom planu, glavne centralne banke su još jednom podigle kamatne stope, ali je Fed nagovestio pauzu", rekao je Kratky i dodao da bi NBS mogla da napravi otklon od centralnih monetarnih institucija Sjedinjenih Američkih Država i evrozone.
"NBS je već isključila Fed i ECB iz saopštenja za javnost sa prethodnog sastanka, sugerišući da bi NBS mogla da počne da priprema teren da odvoji svoj politički stav od najvećih centralnih banaka i da iskoristi efekat povećanja napravljenih u prošlosti", dodao je Kratky pre objavljivanja odluke NBS.
Centralna banka Srbije je ostala pri svojoj prognozi rasta BDP-a za 2023. godinu od dva do tri odsto, a više informacija o projekcijama kretanja inflacije biće poznato 17. maja nakon objavljivanja izveštaja o inflaciji.
Moguća dalja zatezanja
Kako navode sagovornici, i za današnji sastanak je bilo teško predviđati, a pod znakom pitanja ostaju i budući sastanci. "Imajući u vidu da smo na kraju ciklusa monetarnog zatezanja, da je dinarska likvidnost sektora na izuzetno visokim nivoima i da već od avgusta prethodne godine vidimo pad ukupnih stanja dinarskih keš kredita koji su glavna kategorija koju NBS efektuira merama podizanja ključnih dinarskih stopa, može se opravdano reći da je potez NBS očekivan", rekao je za Bloomberg Adriju Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci.
"Ne bi me iznenadilo da nakon narednih sastanaka ECB-a vidimo fine korekcije u smeru dodatnog zatezanja", dodao je. Začević je postupanje NBS-a ocenio kao "jako dobro" i dodao da "na taj nacin imamo optimalno balansiranje između privrednog rasta i zauzdavanja inflacije.
Potez nije bio iznenađenje ni za Ivanu Todorović, docenta na FEFA fakultetu, koja navodi da je mogući razlog za pauziranje pre ECB-a to što je NBS i ranije počela sa ciklusom monetarnog stezanja.
"Taj rast je bio nešto agresivniji u početku da bi nakon prolaska zimske sezone i nešto boljih podataka, imali smo umereniji rast kamatnih stopa od 0,25 procentnih poena. To nam je indikator da osećamo zatezanje monetarne politike, ali da se nekako približava pauza", rekla je Todorović za Bloomberg Adriju.
Fed pred pauzom, ECB još nije gotova
Najveće svetske banke su na prethodnim sastancima takođe odlučile da kamatne stope podignu za po 25 baznih poena. Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država su uz odluku poslali i jasan signal da je pred njima pauza u zaoštravanju monetarne politike, dok izgleda kao da Evropska centralna banka mora da svoje kamatne stope pre pauze podigne barem još jednom. Inflacija je u SAD trenutno na 4,9 odsto, dok po preliminarnim podacima rast cena u evrozoni na međugodišnjem nivou iznosi sedam odsto.
Banka Engleske (BoE), pod čijom jurisdikcijom se nalazi Ujedinjeno Kraljevstvo, u kom je inflacija još uvek dvocifrena, o svojoj monetarnoj politici će odlučivati kasnije u toku dana, a analitičari očekuju da će se guverner Andrew Bailey i kolege takođe odlučiti za podizanje od 25 baznih poena.
(Dopunjeno komentarima Miloša Zečevića i Ivane Todorović u drugom podnaslovu.)
.webp){kind=icon}
