Pred sednicu NBS, analitičari nikad podeljeniji

Pred sednicu Narodne banke Srbije zakazanu za četvrtak, čini se da mišljenja ekonomskih stručnjaka nikada nisu bila podeljenija. Nakon što su Federalne rezerve i Evropska centralna banka (ECB) svoje cene zaduživanja podigle za po četvrtinu procentnog poena, izgleda da su u Srbiji na stolu isto takvo podizanje, duplo veći potez, ali i pauza.

Nastavak trenda

Prvi scenario predviđa odluku da NBS referentnu kamatnu stopu po peti put zaredom podigne za 25 baznih poena. Između ostalih, ovo je i osnovni scenario našeg analitičkog tima.

"Stope ukupne ali i bazne inflacije u Srbiji su se pokazale jako perzistentnim, što ne dozvoljava NBS da napravi pauzu u ovom ciklusu restriktivne monetarne politike", rekli su analitičari Bloomberg Adrije.

Iako inflacija još nije posustala, oni vide određene efekte transmisionog mehanizma, kao što su rastuće kamatne stope, ali i prvi signali slabljenja tražnje kroz međugodišnji pad realnog prometa u maloprodaji koji je zabeležen u februaru i martu ove godine.

"Značajniji efekti monetarnog zatezanja, pogotovo efekti na stopu inflacije, ispoljiće se u narednim mesecima, uključujući i efekte zatezanja ECB koje dopunjuje transmisiju usled visoke evroizacije u finansijskom sistemu. Imajući u vidu da kretanja na tržištima kapitala ne ukazuju na značajnu volatilnost, kao i da su efekti martovskih šokova na bankarskom tržištu u Evropi ostali ograničeni, ne vidimo pritiske za korekciju kursa monetarne politike po tom osnovu, što dozvoljava NBS da se trenutno fokusira na uslove na domaćem tržištu", dodali su.

Isto ovo očekuje i ekonomista u Bečkom institutu za međunarodnu ekonomiju Branimir Jovanović.

"Vidim dva razloga za to. Prvi je da se inflacija u Srbji još uvek ne smanjuje - u martu je bila 16,2 odsto, što je više nego februarskih 16,1 odsto. Drugi je da su i Fed i ECB prošle nedelje povećali stope za 0,25 procentnih poena", rekao je Jovanović za Bloomberg Adriju.

On je dodao da bi drugi najizgledniji scenario bio pauza, ali upozorio da su, prema njegovom mišljenju šanse za to vrlo male.

Kako je dodao, argumenti za pauziranje su da ova inflacija dolazi sa strane ponude a ne potražnje, na šta monetarna politika ne utiče, kao i to da su privredna i kreditna aktivnost u Srbiji već znatno usporile zbog dosadašnjeg zatezanja. Naposletku, NBS je kamatne stope podizala više puta i od Federalnih rezervi, i od ECB.

Pauza, ali ne i kraj

Centralna banka Srbije bi mogla da kamatne stope ostavi nepromenjenim, misli Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments.

"Za sledeći sastanak, sada kao najizgledniji scenario vidimo pauziranje, ali to ne znači da je ovo kraj ciklusa monetarnog stezanja", rekao je Kratky za redakciju Bloomberg Adrije.

On je kao drugi najizvesniji scenario video podizanje kamatne stope od 25 baznih poena, i dodao da se u kretanju inflacije u Srbiji mogu naći argumenti za oba stanovišta.

"Na spoljnom planu, glavne centralne banke su još jednom podigle kamatne stope, ali je Fed signalizirao pauzu", rekao je Kratky i dodao da bi NBS mogla da napravi otklon od centralnih monetarnih institucija Sjedinjenih Američkih Država i evrozone.

"NBS je već isključila Fed i ECB iz saopštenja za javnost sa prethodnog sastanka, sugerišući da bi NBS mogla da počne da priprema teren da odvoji svoj politički stav od najvećih centralnih banaka i da iskoristi efekat povećanja napravljenih u prošlosti", dodao je.

Povratak na veće korake

Pored ova dva scenarija, moguće je da se Narodna banka Srbije vrati na veća podizanja kamatne stope i da cene zaduživanja podigne za pola procentnog poena.

Svetlana Popović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu da je podizanje stope za 50 baznih poena scenario koji ona vidi kao najizgledniji ako u obzir uzmemo visinu stope inflacije.

"Tražnja za kreditima usporava zbog većih kamata, ali se još uvek ne vidi dovoljan efekat na cene", rekla je Popović za naš medij, poredeći situaciju u Srbiji sa onom u Ujedinjenom Kraljevstvu, makar po pitanju rasta cena. Ona je dodala da je verovatno da će i Banka Engleske (BoE) kamatne stope podići za pola procentnog poena.

"Mislim da je potrebno da se nastavi sa podizanjem referentne stope kako bi se obuzdavala tražnja, te stoga i očekujem dalji rast kamatnih stopa. Ide nam povećanje cena struje i gasa, što će vući inflaciju naviše", zaključuje Popović.

NBS ima izbor

Kao što je Kratky naveo, moguće je da NBS prestane da toliko blisko prati odluke Feda i ECB, a ovo mišljenje deli i Jovanović.

"Bez ikakve dileme, NBS ima izbora, ne mora povećati kamatu ovaj put, i ako ne poveća, ništa se značajnije neće desiti. NBS je povećala kamatu puno više i od Feda i od ECB, tako da ima foru da sad malo uspori", navodi.

Slobodu NBS daje i rekordno visok nivo deviznih rezervi, koji bi anulirao eventualni odliv sredstava u evrozonu ili SAD.

"Devizne rezerve su na rekordom nivou - u martu su bile 17,3 milijarde evra (neto), što je najviše ikada. Tako da, i da ima nekog malog odliva kapitala zbog nepovećanja kamate, to se neće ni primetiti", zaključuje Jovanović.

Nakon što je referentna kamatna stopa NBS krajem 2020. godine spuštena na jedan odsto, cene zaduživanja su počele da rastu u aprilu 2022.

Otkako se počelo sa monetarnim stezanjem, referentna stopa je podignuta u 13 navrata (ukupno za pet celih procentnih poena) i sada iznosi šest odsto.

Analitičari Bloomberg Adrije su nakon poslednjeg podizanja kamatne stope (početkom aprila) procenili da će cene zaduživanja rasti još dva puta, ukupno za 50 baznih poena.

Kako je za Bloomberg Adriju rekao predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić, odlučivanju o kamatnoj stopi pristupiće se oprezno, a razlog za optimizam daju prognoze u vezi sa rastom BDP-a.

"Nama ne preti recesija, za razliku od drugih zemalja", rekao je Savić za Bloomberg Adriju, i dodao da se očekuje da će privredni rast u 2023. iznositi između dva i tri odsto.

"Ako može da bude tri odsto, bilo bi fenomenalno. Ako bi bilo još više, to bi bilo spektakularno", dodao je, i ponovio da NBS, za razliku od nekih velikih centralnih banaka, još uvek ima manevarskog prostora.