ECB krenula Fedovim putem, usporila tempo podizanja kamata

Nakon šest podizanja referentnih kamatnih stopa od 50 ili 75 baznih poena, Evropska centralna banka je počela da sledi primer Federalnih rezervi i usporava tempo.

Na današnjoj sednici Saveta guvernera ECB odlučeno je da će cene zaduživanja biti za 25 baznih poena veće od dosadašnjih, pa će tako kamatna stopa na depozite iznositi 3,25 odsto, na glavne operacije refinansiranja 3,75 odsto, a na marginalne kreditne olakšice četiri odsto, saopšteno je iz centralne banke evrozone.

 

 

Referentna kamatna stopa se na ovom nivou poslednji put našla u oktobru 2008. godine. Od početka ciklusa monetarnog zatezanja kamatne stope su podignute za po 375 baznih poena.

 

 

"Ukupna inflacija je tokom poslednjih meseci usporila, ali bazni cenovni pritisci i dalje ostaju jaki", piše u saopštenju. "Sledeće odluke Saveta guvernera će osigurati da se kamatne stope podignu na nivoe dovoljno restriktivne da inflaciju u srednjeročnom periodu vrate na željeni nivo", dodaje se u saopštenju.

U saopštenju se takođe ponavlja namera ECB da svoje sledeće odluke donosi na osnovu novih podataka o glavnim ekonomskim pokazateljima.

Ovo nije kraj

"Ovo je putovanje, još uvek nismo stigli na odredište", bila je glavna poruka predsednice ECB Christine Lagarde medijima po pitanju kamatnih stopa. Tokom pres-konferencije Lagarde je rekla da u Savetu guvernera nije bilo nikoga ko bi predložio da kamatne stope ostanu na trenutnom nivou.

"Kristalno je jasno da ECB ne pravi pauzu", rekla je Lagarde, pozivajući se na deo izjave ECB koji govori o "sledećim odlukama ECB" u množini.

"Nemam magičan broj koji bi potpao pod definiciju 'dovoljno restriktivne monetarne politike', a znaćemo da li smo stigli na cilj kada tamo stignemo", odgovorila je Lagarde na pitanje o krajnjoj kamatnoj stopi.

Očekivan potez

Ovakav potez ECB predvideli su i analitičari Bloomberg Adrije i ekonomisti koje je anketirao Bloomberg, koji su naveli da stroži uslovi kreditiranja svakako utiču na ekonomiju i inflaciju.

"Stabilizacija bazne inflacije i znaci da se kreditni uslovi pooštravaju verovatno su ubedili centralne bankare da je konačno došlo vreme za usporavanje tempa povećanja od 50 baznih poena", rekao je pre odluke David Powell, stariji ekonomista Bloomberg Economicsa za tržište evrozone.

"Nakon šestog meseca prošle godine, bazna inflacija u evrozoni zabeležila je prvi put pad u odnosu na prethodni mesec što je minimalan pomak, ali pozitivan za tržišta", rekli su analitičari Bloomberg Adrije, takođe pre objavljivanja odluke.

Oni su dodali da je bankarski sektor u evrozoni stabilan i adekvatno kapitalizovan, pa ne očekuju probleme kao kod regionalnih banaka u Sjedinjenim Američkim Državama.

Bazna inflacija konačno usporila

Jedno od omiljenih merila rasta cena ECB, indeks bazne inflacije, konačno je pokazalo znake usporavanja. Nakon devet meseci bez usporavanja, međugodišnji rast bazne inflacije je smanjen za 0,1 procentni poen i sada iznosi 5,6 odsto.

Ukupna (bela linija) i bazna (plava linija) inflacija u evrozoni / Bloomberg Mercury

Treba napomenuti da su ovo preliminarni podaci Eurostata. Kako predviđaju iz Deutsche Banka, podizanje stopa ECB uz signaliziranu pauzu Feda moglo bi da stavi dodatni pritisak na dolar. "Očekujemo da će odnos evra prema dolaru ka sredini godine ići naviše ka nivou od 1,15" rekao je Tim Baker, šef makroekonomskog istraživanja odeljenja u Sidneju.

"Fed sada deluje kao da bi mogao da napravi pauzu u zatezanju, a ECB i dalje nije završila svoj posao, i mogla bi da ubrza svoj ciklus kvantitativnog zatezanja", dodao je.

Dopunjeno komentarima Christine Lagarde u prvom podnaslovu.

- U pisanju teksta pomogao David Finnerty.