Krediti se vraćaju u ovaj deo Evrope, EIB kaže da Srbija 'drži tempo'

Posle nekoliko godina u kojima su banke u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CIJIE) držale kreditnu aktivnost pod snažnom kontrolom, dok je tražnja za finansiranjem rasla brže nego što je sektor bio spreman da je isprati, tržište konačno ulazi u stabilniju fazu. Najnovije izveštaj Evropske investicione banke (EIB) o bankarskom kreditiranju za drugu polovinu 2025. pokazuje da se kreditni ciklus u regionu postepeno normalizuje - bez naglih zaokreta, ali uz jasne signale da je strogom zatezanju došao kraj.

Za Srbiju, poruke iz izveštaja ostaju relativno povoljne. Međunarodne bankarske grupe je ocenjuju kao tržište sa solidnim potencijalom: većina matičnih banaka vidi srednji do visok tržišni potencijal, dok sopstvenu tržišnu poziciju u zemlji opisuje kao "zadovoljavajuću" ili "optimalnu". Takva percepcija dolazi u trenutku kada je profitabilnost poslovanja u Srbiji za većinu banaka jednaka ili čak viša od proseka njihovih grupacija, iako deo njih i dalje beleži slabije rezultate u poređenju s ostalim tržištima.

Kada je reč o izvorima finansiranja, banke u Srbiji i regionu ocenjuju da je pristup kapitalu u poslednjih šest meseci bio povoljan, ali ipak nešto slabiji u odnosu na regionalni prosek. Ipak, očekivanja za naredni period su pozitivnija. Kao ključni izvori dodatnog rasta izdvajaju se sredstva međunarodnih finansijskih institucija, ali i stabilna baza depozita stanovništva i privrede, što bankama daje veću fleksibilnost u planiranju kreditne aktivnosti.

 

Jedan od suštinskih zaključaka iz istraživanja EIB-a odnosi se na promenu stava banaka prema samoj ponudi kredita. Nakon dužeg perioda restriktivnih uslova, banke u CIJIE prvi put otvoreno signaliziraju spremnost da ublaže kriterijume, čime se postepeno zatvara jaz koji je godinama postojao između snažne tražnje privrede za finansiranjem i opreznog pristupa banaka, fokusiranih na očuvanje kapitala i kvalitet portfelja.

"Istraživanje pokazuje da je bankarski sektor u regionu otporan i da ima snažan potencijal za dalji rast, ali je i dalje pod pritiskom regulatornih zahteva i šireg ekonomskog okruženja", rekao je Marek Mora, potpredsednik EIB-a.

Do sada je glavni motor kreditne tražnje u regionu bila privreda, naročito mala i srednja preduzeća, i ona su nastavila da se zadužuju za investicije, obrtni kapital i širenje poslovanja. Taj trend je izraženiji nego u zapadnoj Evropi, gde kreditnu aktivnost i dalje ograničavaju slabiji privredni rast i veći stepen zasićenosti tržišta. Naime, ekonomije CIJIE ostaju u produženoj fazi konvergencije, sa nižim nivoima zaduženosti i većim investicionim potrebama, što objašnjava trajno snažniju tražnju za kreditima u ovom delu Evrope.

Kod zaduživanja stanovništva, slika je nešto "šarenija". Potrošački krediti ostaju segment sa najizraženijom tražnjom, dok je interesovanje za stambene zajmove skromnije nego u periodu pre pandemije i ciklusa rasta kamata. Banke iz regiona i dalje ne vide hipotekarno tržište kao prostor za agresivan rast, navodeći kao ključne prepreke visoke cene nekretnina u odnosu na prihode građana, strože regulatorne zahteve, duže rokove otplate i veći kapitalni trošak za banke u poređenju sa kreditima privredi.

 

 

 

Uprkos tome, Srbija u segmentu stambenih kredita delimično odstupa od regionalnog proseka. Domaći bankarski sektor je ovu zimu dočekao sa snažnim kreditnim zamajcem, stabilnim bilansima i smanjenim udelom loših plasmana. Bloomberg Adria je u više navrata ukazivala da upravo stambeni krediti predstavljaju važan oslonac tražnje na tržištu nekretnina. Iako rast cena stanova i dalje nadmašuje rast prosečnih zarada, kupovina nekretnine se na domaćem tržištu često opravdava percepcijom stana kao investicije i "sigurne luke", naročito u poređenju sa rentiranjem, dok dodatni podsticaj potražnji daju subvencionisani stambeni krediti za mlade.

Prema istraživanju EIB-a, tražnja za kreditima u Srbiji je u poslednjih šest meseci porasla, uglavnom u skladu sa regionalnim trendovima, uz posebno snažan rast potrošačkih kredita. Banke očekuju da će povoljni trendovi u tražnji biti nastavljeni i u narednom periodu, pre svega zahvaljujući jačanju poverenja potrošača i stabilnijim izgledima na tržištu nekretnina. Istovremeno, tražnja u korporativnom sektoru ostaje umerena, u skladu sa i dalje prigušenom investicionom aktivnošću privrede.

"Kreditni plasmani privredi i stanovništvu su u trećem lanjskom kvartalu porasli za 1,57 milijardi evra. To je nešto sporije u odnosu na drugi kvartal, ali svakako predstavlja vrlo snažan međugodišnji rast. Na nivou poslednja četiri kvartala - od četvrtog kvartala 2024. do trećeg kvartala 2025. godine - ukupan rast kreditne aktivnosti u Srbiji je 4,7 milijardi evra", kazao je nedavno Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

 

"Kvartalni monitor", jul-septembar 2025.

 

Rast bez euforije

Jedan od najzanimljivijih zaključaka istraživanja EIB-a za drugu polovinu 2025. odnosi se na dugoročne planove banaka. Čak dve trećine velikih prekograničnih bankarskih grupacija planira da proširi poslovanje u CIJIE, što potvrđuje da međunarodne banke region i dalje vide kao prostor rasta - za razliku od zrelijih tržišta zapadne Evrope, gde je potencijal za širenje ograničen sporijim rastom i većom zasićenošću.

Ipak, percepcija tržišnog potencijala značajno se razlikuje unutar samog CIJIE regiona. Zemlje poput Češke, Rumunije i Slovačke banke vide kao tržišta sa visokim potencijalom, dok se Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, uglavnom posmatra kao srednje razvijen, ali perspektivan prostor rasta. U tom okviru, profitabilnost banaka u ovom delu Evrope i dalje ostaje iznad proseka na nivou njihovih grupacija, sa posebno dobrim rezultatima u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Mađarskoj, Češkoj, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.

 

"Povoljni kreditni trendovi oslanjaju se na snažno poslovanje bankarskog sektora u Evropi i globalno, ali su i dalje ograničeni regulatornim zahtevima i širim ekonomskim okruženjem", ocenjuje Debora Revoltella, glavni ekonomista EIB-a. Upravo taj balans između poboljšanih rezultata i opreza, prema njenim rečima, definiše trenutno stanje na tržištu.

Za region CIJIE to znači povratak kreditiranja, ali bez iluzija o brzom i nekontrolisanom rastu. Posle godina zatezanja, značajno je što se kreditni ciklus ponovo pokreće, iako sporije i promišljenije.