.webp){kind=icon}
Postoji sve veća potreba da Evropska centralna banka (ECB) ponovo razmisli koliko brzo može da smanjuje portfelj obveznica vredan 1,7 biliona evra, i koji je nakupila tokom pandemije. U suprotnom, na duge staze bi mogla da dezorijentiše tržišta.
Na sastanku ove nedelje u Atini, ECB bi trebalo da počne da razgovara o prestanku reinvestiranja u okviru programa PEPP i pre kraja 2024. godine, za kada je prekid najavljen. To bi potpuno uskladilo politiku kvantitativnog zatezanja sa politikom kamatnih stopa. Centralna banka je, u nastojanju da inflaciju vrati na željenih dva odsto, stope već podizala na 10 uzastopnih sastanaka.
Neki zvaničnici vide PEPP (koji je trenutno prva odbrana u slučaju da prinosi na obveznice u evrozoni nenadano skoče) kao ključni instrument za rešavanje budžetskih problema u zemljama poput Italije.
Opširnije
Finansijski giganti smatraju da kamatne stope u EU još nisu dostigle vrhunac
Firme koje se bave upravljanjem novcem u Evropi kažu da trgovci greše u stavu da je ECB završila s dizanjem kamatnih stopa.
22.10.2023
Digitalni evro stiže, ali trgovci u obavezi da zadrže gotovinu
ECB zagovara oštriji pristup prema prodavnicama koje odbijaju da prihvate gotovinu.
17.10.2023
ECB motri cenu nafte zbog rizika od skoka inflacije, kaže Lagarde
Evropska centralna banka prati cenu nafte zbog bilo kakvog inflatornog uticaja sukoba između Izraela i Hamasa.
16.10.2023
Anketa ekonomista: ECB će zadržati kamatne stope do septembra 2024.
Prema novoj anketi ekonomista, Evropska centralna banka (ECB) neće smanjiti kamatne stope do septembra 2024. godine.
16.10.2023
Međutim, postoje ubedljivi razlozi za brže zaustavljanje reinvestiranja: ako to učinite prekasno, ili u sada važećem roku, rizikujete da se potez vremenski poklopi sa smanjenjem kamatnih stopa (kako bi se podstakla evropska ekonomija), čime se šalju mešoviti signali investitorima.
Kamatna stopa na depozite (žuta linija), APP program (sivi stubići), PEPP program (plavi stubići) i TLTRO program (crveni stubići) ECB. Svi iznosi dati su u trilionima evra, dok je kamatna stopa u procentima. Sivo osenčeni pravougaonik označava projekcije / Bloomberg
"Ne bismo se iznenadili ako ECB prekine reinvestiranje PEPP-a za nekoliko kvartala", rekao je Reinhard Cluse, glavni ekonomista za Evropu u UBS-u. "Ono što je važno je da moraju da to najave pre nego što počnu da smanjuju kamatne stope. U suprotnom, komunikacija će biti veoma teška", dodao je.
S obzirom na to da će troškovi zaduživanja biti ostavljeni na istom nivou prvi put otkako je ECB počela da ih podiže pre više od godinu dana, zvaničnici se sve više fokusiraju na druge instrumente.
Obveznicama iz većeg portfelja - kupovanih od 2015. tokom straha od deflacije - već je dozvoljeno da dospeju da naplatu. Međutim, kamatna stopa koja je podignuta na četiri odsto (kako bi se ukrotila inflacija i smanjila privredna aktivnost) čini reinvestiranje u okviru PEPP-a donekle nelogičnim.
Postoje "dobri razlozi koji idu u korist prekida reinvestiranja PEPP-a pre kraja sledeće godine", jer bi to bilo "u skladu sa našom politikom kamatnih stopa", rekao je prošlog meseca član Saveta guvernera Madis Muller.
ECB nije ažurirala smernice za PEPP od decembra 2021. godine - daleko pre početka ciklusa rasta stopa. Tada je obećano da će buduća smanjenja portfolija "biti sprovođena tako da se izbegne mešanje sa odgovarajućom monetarnom politikom".
Ekonomisti Barclaysa računaju da oko 18 milijardi evra mesečno dospeva na naplatu po PEPP-u, iako nema zvaničnih podataka.
Kako postoji opcija da se prihodi od obveznica ulažu u jednoj od zemalja monetarne zajednice, neki centralni bankari nisu voljni da se odreknu tih sredstava. Ona bi mogla biti korisna ukoliko se tržišta duga "uplaše" uticaja dosadašnjih povećanja stopa centralne banke.
Neto kupovine duga Nemačke, Francuske, Italije i Španije / Bloomberg
Opcija da se sa reinvestiranjem bude fleksibilan iskorišćena je odmah nakon što je uvedena, jer su zvaničnici usmerili reinvestiranje ka Italiji, Španiji i Portugalu i dalje od Nemačke i Francuske.
Iako su tržišta od tada bila stabilnija, najnoviji pad italijanskih obveznica podseća na to koliko brzo može da se izgubi poverenje investitora. Čak i neki agresivniji centralni bankari, poput Boštjana Vaslea iz Slovenije, ne žele da se lako odreknu alata koji bi mogao da umiri tržišta ako to bude potrebno.
To je posebno važno jer postoje kašnjenja u reviziji fiskalnih pravila Evropske unije. Ona bi mogla da produže vek postojećih aranžmana i primoravaju vlade na oštre fiskalne konsolidacije. Kazne koje bi mogle da uslede za države koje se ne budu pridržavale novih mera mogle bi dodatno da poljujaju poverenje investitora.
Razlika u prinosima na nemačke i italijanske obveznice ponovo je počela da raste / Bloomberg
Međutim, sada kada je pandemija definitivno prošlost, sve je teže opravdati postojanje PEPP-a.
"Svakako ima članova Saveta guvernera koji će biti zabrinuti", rekla je Ulrike Kastens, ekonomista nemačke kompanije DWS. "S druge strane, reinvestiranja obveznica su do određene mere ekspanzivna, tako da se više ne uklapaju u monetarni odgovor", dodala je.
Komentari centralnih bankara iz poslednjih nedelja pokazuju da je savet daleko od konsenzusa. Bloombergova anketa je pokazala da 43 odsto ekonomista očekuje da će ECB prekinuti reinvestiranje PEPP-a - što je više u odnosu na 39 odsto koliko je bilo ranije.
Kastens iz DWS-a i njene kolege iz kompanije Morgan Stanley su među onima koji očekuju decembarsku najavu da će reinvesticije početi da se smanjuju već u martu.
Svi strahovi od posledica kršenja obećanja o održavanju reinvestiranja PEPP-a do 2024. godine (za koje je holandski centralni bankar Klaas Knot rekao da ECB trenutno nije spremna) verovatno nisu opravdani, navodi Cluse.
"Koncept davanja smernica unapred je svakako narušen u protekle dve godine pošto su centralne banke prekršile čitav niz obećanja", rekao je on. "U poređenju sa tim posledicama, dodatni gubitak kredibiliteta uzrokovan kraćim PEPP programom bi po mom mišljenju bio prilično minoran", zaključio je.
