.webp){kind=icon}
Raspon između desetogodišnjih prinosa na italijanske i nemačke obveznice - referentna tačka stanja duga u Evrozoni - poslednjih nedelja fluktuira između 180 i 200 baznih poena, ali u Briselu i Frankfurtu se zasad ne pali alarm.
Finansijska tržišta poslednjih sedmica bruje - na svetskom nivou, prinosi na obveznice su skočili, te u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama dostižu decenijske rekorde. U svemu tome, italijanski prinosi nisu izuzetak i bliže se broju od skoro pet procenata na desetogodišnje zapise.
Međutim, da li je to dovoljno visok prinos da odrazi situaciju u privredi Italije i Evrozone? Tržišta su bila jednako indiferentna, a potom neslavno iznenađena uoči grčke dužničke krize. Bivši zamenik direktora Međunarodnog monetarnog fonda i saradnik American Enterprise Institute, Desmond Lachman, kaže za Bloomberg Adria Connect da očekuje da će raspon između nemačkih i italijanskih prinosa lako preći 200 baznih poena u narednom periodu.
Opširnije
Samo krah akcija može da spase tržište obveznica, kažu u Barclaysu
Svetske obveznice su osuđene na nastavak pada osim ako kontinuirano slabljenje akcija ne oživi njihovu privlačnost, ocenjuje Barclays Plc.
05.10.2023
Dok akcije u SAD rastu, nafta doživela najveći pad od početka godine
Akcije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) završile su trgovanje u sredu dobicima.
05.10.2023
Nervoza oko američkih obveznica prenosi se i na evropske akcije
Evropske akcije zaključile su trgovanje u sredu relativno slabim rezultatom.
04.10.2023
Prinos na nemačke 10-godišnje obveznice iznad tri odsto prvi put od 2011.
Pošto su ulagali u dugotrajne hartije od vrednosti da bi se zaštitili od naglog usporavanja privrede, trgovci se sada pripremaju za duži period stroge monetarne politike.
04.10.2023
Bloomberg Adria
“Ipak, ne bi trebalo da ode značajno iznad toga jer će se Evropska centralna banka zabrinuti i verovatno uraditi nešto da umiri tu situaciju. Kada raspon pređe 200 baznih poena, to će biti test za ECB u smislu da li mogu da stabilizuju situaciju, jer jasno je da Italija ima veoma neodrživu dužničku poziciju”, kaže Lachman.
Više kamatne stope, kvantitativno zatezanje, recesija i finansiranje izbornih obećanja premijerke Giorgie Meloni budžetskim deficitom, u trenutku kada u BDP-u dug ima čak 145 odsto udela - moglo bi da bude opasan koktel za još jednu krizu.
Italija će uspeti da svede budžetski deficit ispod limita od tri odsto koji je postavila Evropska unija tek 2026, godinu dana kasnije nego što je bilo dogovoreno. Prema novom budžetu vlade premijerke Meloni, ove godine deficit će biti 5,3 odsto BDP-a, u poređenju sa 4,5 odsto u 2022. Sledeće godine, deficit će biti 4,3 odsto, u poređenju sa ranije planiranih 3,7 odsto. Istovremeno, plan cilja na udeo duga u BDP-u od 140 procenata, dok su projekcije za rast BDP-a na skromnih 0,9 za ovu i 0,7 odsto za sledeću godinu, pokazala je anketa Bloomberga.
Bloomberg Adria
“Italija je ekonomija koja ne raste. Nemačka je u recesiji tri kvartala i mala je šansa da ćemo u Italiji videti rast - u Italiji nije bilo značajnog rasta već 20 godina. Uzevši u obzir i deficit, verujem da će udeo duga u BDP-u pre rasti nego padati i to će uplašiti tržišta koja već izbegavaju rizike sa visokim kamatnim stopama. Sve ukazuje na to da će Italija biti u oku još jedne finansijske oluje i da će ECB morati da nađe način da je ponovo spase”, kaže Lachman.
Koliko ozbiljno Italija u srcu finansijske oluje može da ošteti širu evropsku ekonomiju, pokazuje i poređenje da je italijanska ekonomija desetostruko veća od Grčke. Samo Italija drži oko tri biliona dolara duga - eksplozija tog problema je poslednje što tržištima treba u trenutnoj ekonomskoj klimi sa usporenom Kinom i visokim kamatnim stopama u SAD.
“Ali teško je videti kako će Italija izbeći krizu - njihova ekonomska i budžetska politika idu u pogrešnom smeru i deluje kao da tržišta gube poverenje u Vladu. Napravili su niz grešaka sa bankarskim porezom po odbitku i drugim netržišnim stimulacijama. Ovo izgleda kao početak povećanog pritiska na Italiju i narednih šest meseci i da će se on osetiti i u Italiji i u evropskoj ekonomiji”, zaključuje Lachman.
O tome kako kvantitativno zatezanje ECB-a pogoršava stanje italijanskog duga i kako Lachman ocenjuje monetarnu politiku Evropske centralne banke, detaljnije u razgovoru u videu.
