ECB će na sledećoj sednici povisiti referentne stope za dodatnih 25 baznih bodova, a nakon toga u ovoj godini više neće biti promena kamatnih stopa, procenjuje analitički tim Bloomberg Adrije.
"Fokus će se prebaciti na kvantitativno zatezanje, odnosno smanjenje portfelja obveznica ECB. Kvantitativno zatezanje je bitno zbog činjenice da su viškovi likvidnosti u evrozoni i dalje vrlo visoki i temelj kamatnih rashoda za centralne banke u EMU sistemu", dodaju analitičari.
Kako objašnjavaju, centralne banke u EMU sistemu su ranije kroz programe kvantitativnog popuštanja kupovale obveznice koje su nosile niske ili čak negativne prinose, dok sada plaćaju više kamatne stope na depozite koje poslovne banke drže kod njih.
Opširnije
ECB krenula Fedovim putem, usporila tempo podizanja kamata
Na današnjoj sednici Saveta guvernera ECB odlučeno je da će cene zaduživanja biti za 25 baznih poena veće od dosadašnjih.
04.05.2023
ECB usporava tempo podizanja stopa zbog niže bazne inflacije
Bazna inflacija usporila je prvi put u 10 meseci, ali ostaje blizu rekorda.
04.05.2023
Kreditiranje u evrozoni usporilo više od očekivanog
Pad potražnje za kreditima među kompanijama najveći je od svetske finansijske krize.
02.05.2023
MMF: ECB mora da nastavi da diže kamatnu stopu, ali oprezno
Vodeće centralne banke u Evropi morale bi biti oprezne zbog mogućih opasnosti od napetosti u finansijskom sistemu.
28.04.2023
ECB polako shvata da je pohlepa za profitom glavni uzrok inflacije
Korporativni profiti generisali su više od dve trećine inflacije na kraju prošle godine.
27.04.2023
Kao najbolji primer navode Centralnu banku Belgije, koja je navela procenu potencijalnih gubitaka od čak devet milijardi evra do kraja 2027. godine u slučaju dužeg zadržavanja značajnih viškova likvidnosti, što bi bilo više od njenog kapitala u iznosu od sedam milijardi evra.
Ipak, analitičari upozoravaju da će kvantitativno zatezanje sa sobom doneti i još neke rizike. "Na primer, premija na rizik na italijanski javni dug bi mogla ponovno da se povisi i dodatno ugrozi dugoročnu stabilnost italijanskog javnog duga. Takva kombinacija faktora bi značila još nestabilnosti na tržištima kapitala."
Prema njihovim očekivanjima, šestomesečni euribor će se stabilizovati oko 3,75 odsto u narednim nedeljama i ostati na tom nivou barem do kraja ove godine.
"Iako će ECB imati nameru da snizi stope zbog svog računa dobiti i gubitka, vidim mogućnost za rezanje referentnih stopa najranije u prvoj polovini 2024. godine", navodi glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez.
On precizira da će to biti uslovljeno oštrijim padom bazne inflacije u evrozoni, što očekuje tek nakon leta ove godine.
"Rast plata bi u uslovima niže inflacije trebalo da uspori i isto tako da ide u prilog monetarnom opuštanju iduće godine. Ipak, to će sve zahtevati da se privredna aktivnost evrozone, a time i rast korporativnih profita, značajno uspore", dodaje Knez.
Podsetimo, nakon šest podizanja referentnih kamatnih stopa od 50 ili 75 baznih poena, Evropska centralna banka je počela da sledi primer Federalnih rezervi i usporava tempo.
Na današnjoj sednici Saveta guvernera ECB odlučeno je da će cene zaduživanja biti za 25 baznih poena veće od dosadašnjih, pa će tako kamatna stopa na depozite iznositi 3,25 odsto, na glavne operacije refinansiranja 3,75 odsto, a na marginalne kreditne olakšice četiri odsto, saopšteno je iz centralne banke evrozone.
- U pisanju teksta pomogao Branislav Urošević.
.webp){kind=icon}
