EU će smanjiti poreze na energiju zbog rasta cena nafte i gasa

Evropska komisija priprema preporuku za smanjenje poreza na energiju i naknada za elektroenergetsku mrežu kako bi podstakla usvajanje čistih tehnologija, ali i ublažila udar rasta cena nafte i gasa.

Kako navode izvori upoznati sa situacijom, 22. aprila izvršno telo EU trebalo bi da usvoji dokument o politikama koji će izneti mere za ublažavanje uticaja sve skupljih energenata na privredu i potrošače. Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza tokom rata u Iranu dodatno je pojačalo zabrinutost zbog uporno visokih cena energije.

 

Zavisnost EU od snabdevanja energijom sa Bliskog istoka jeste ograničena, ali snažno oslanjanje na uvoz fosilnih goriva čini Uniju ranjivom na globalne cenovne šokove. Referentna cena gasa u Evropi porasla je u ponedeljak za 8,5 odsto, čime je rast u odnosu na nivoe pre konflikta dostigao 48 odsto, nakon što je predsednik Donald Trump objavio da SAD započinju potpunu pomorsku blokadu Ormuskog moreuza. Cena brent nafte porasla je za 41 odsto od početka rata.

Cene energije su dospele na vrh političke agende EU zbog straha od opadanja konkurentnosti regiona u poređenju sa Kinom i SAD. Plan Komisije dolazi dan pre neformalog sastanka lidera EU, koji su ranije ove godine pozvali izvršno telo Unije da predloži mere za ublažavanje tereta visokih cena energije za industriju.

Komisija ima ograničen prostor za delovanje, posebno zato što većina država članica sprovodi nacionalna rešenja prilagođena sopstvenim političkim i ekonomskim potrebama. Umesto agresivnih promena, paket mera treba da obezbedi koordinisan pristup koji će izbeći podsticanje inflacije i budžetskih deficita, uz istovremeno smanjenje zavisnosti regiona od fosilnih goriva.

Od početka rata u Iranu, 22 zemlje EU uvele su više od 120 nekoordinisanih mera vrednih preko devet milijardi evra (10,5 milijardi dolara) kako bi ublažile efekat viših cena energije, navodi izveštaj Instituta Žak Delor. To dolazi uz dodatnih 13 milijardi evra troškova zbog skupljeg uvoza fosilnih goriva.

Predsednica Komisije Ursula von der Leyen prošlog meseca je nagovestila da sve kratkoročne mere moraju biti privremene i ciljane, te da EU mora brzo da se uhvati u koštac sa strukturnim uzrocima visokih cena energije, sa fokusom na električnu energiju. Sledeće nedelje Komisija će predložiti mere za poboljšanje produktivnosti mrežne infrastrukture i smanjenje mrežnih naknada, navode izvori.

Takođe će biti predložene mere za smanjenje oporezivanja električne energije, uključujući ukidanje pojedinih taksi i obezbeđivanje da struja bude povoljnije oporezovana od fosilnih goriva.

Komisija po tradiciji ne komentariše nacrte dokumenata.

Preporuke o uštedama energije i podršci čistim tehnologijama u dokumentu koji se očekuje sledeće nedelje nadovezaće se na plan koji je EU predstavila 2022. godine, kada je smanjenje isporuka iz Rusije dovelo do rekordnih cena gasa. Komisija neće ići do predloga ciljeva smanjenja potrošnje, kakvi su bili razmatrani pre četiri godine, navode izvori.

Ni uvođenje plafona na cenu gasa nije u planu. Tokom krize 2022. godine, blok je uveo gornju granicu od 180 evra po megavat-satu za referentne cene, ali ona nikada nije aktivirana.

Plan za narednu nedelju mogao bi da sadrži i određene smernice o porezima na ekstraprofite, ali se neće ići na preporuku jedinstvenog EU mehanizma zbog različitih stavova država članica. Prošle nedelje, ministri finansija Nemačke, Italije, Španije, Austrije i Portugala pozvali su EU da oporezuje ekstraprofite koje energetske kompanije ostvaruju zbog rata.