Kriza sa Iranom mogla bi da prepolovi privredni rast Nemačke u 2026.

Nemački zvaničnici vide rizik da će privreda zemlje rasti upola sporije nego što su ranije predviđali ako se rat sa Iranom oduži, navode izvori upoznati sa situacijom.

Internim procenama predviđa se rast od svega 0,5 odsto, a poslednja projekcija bila je jedan odsto, u najgorem scenariju produženja krize na Bliskom istoku, rekli su izvori koji su tražili anonimnost jer podaci nisu javni.

Pod blažim pretpostavkama, u kojima bi povišene cene nafte i gasa ostale na sadašnjim nivoima u narednim nedeljama, zvaničnici očekuju rast od 0,6 do 0,7 odsto.

 

Time se podrazumeva i da bi rast u 2027. bio niži za 0,1 procentni poen, odnosno 1,2 odsto, navode izvori.

Nemački ministar finansija odbio je da komentariše moguće ekonomske izglede, dok se ministarstvo privrede nije odmah oglasilo povodom zahteva za komentar.

Ovi scenariji ne moraju nužno biti uključeni u zvanične prognoze Nemačke, koje bi vodeći ekonomski instituti trebalo da objave 1. aprila.

Bloomberg

Procenama se pokušava da se obuhvati rastuća šteta po najveću evropsku ekonomiju izazvanu poremećajima u snabdevanju energijom nakon rata pokrenutog napadom predsednika SAD Donalda Trumpa na Iran.

Kriza primorava zvaničnike širom evrozone da preispitaju izglede. Prošle nedelje Evropska centralna banka snizila je projekcije rasta, dok italijanska vlada planira da smanji svoju prognozu za 2026. na čak 0,5 odsto, naveli su izvori upoznati sa situacijom.

Jasan udarac

Za vladajuću koaliciju nemačkog kancelara Friedricha Merza, izbijanje rata predstavlja ozbiljan udarac. Vlada je računala na oporavak nakon dve godine kontrakcije i jedne blizu stagnacije, a privreda je već pokazivala prve znake oporavka podstaknute javnim investicijama.

Bundesbank je u četvrtak snizio očekivanja za nemačku ekonomiju, navodeći rat sa Iranom među faktorima koji će verovatno dovesti do stagnacije u prvom kvartalu. To je suprotno ranijim očekivanjima umerenog rasta.

Konzervativni blok CDU/CSU kancelara Merza i Socijaldemokrate, predvođene ministrom finansija Larsom Klingbeilom, trenutno pregovaraju o obimnim reformama usmerenim na obnovu konkurentnosti i zatvaranje budžetskog jaza koji bi do kraja zakonodavnog perioda 2029. mogao dostići i 140 milijardi evra, prema izvorima upoznatim sa proračunima.

Istovremeno, raste pritisak sa krajnje desnice. Nacionalistička stranka AfD profitira od nezadovoljstva javnosti zbog ekonomskog pada i u anketama je izjednačena sa konzervativcima. Regionalni izbori u istočnoj Nemačkoj kasnije ove godine mogli bi toj partiji prvi put doneti vlast u jednoj saveznoj državi.

Slabiji rast predstavlja poseban izazov za javne finansije, jer znači niže poreske prihode. Iako je vlada već pokrenula infrastrukturni investicioni paket vredan oko 500 milijardi evra i izuzela potrošnju za odbranu iz strogih pravila o zaduživanju, i dalje mora da smanji 20 milijardi evra u osnovnom budžetu naredne godine i 60 milijardi evra 2028.

Kako samo smanjenje rashoda verovatno neće biti dovoljno, zvaničnici su počeli da razmatraju moguće povećanje poreza na dodatu vrednost sa 19 odsto na najmanje 21 odsto, navode izvori. To bi otvorilo još jednu tabu temu za konzervativne birače nakon popuštanja fiskalnih pravila za infrastrukturnu potrošnju. Merz je obećao da neće povećavati poreze, a koalicionim sporazumom se ne predviđa takva mera.

Upitan o toj mogućnosti na konferenciji za novinare nemačke vlade u sredu, portparol je odbio da komentariše.

Pored toga, koalicija razmatra dodatne pakete pomoći kako bi ublažila udar visokih cena goriva na potrošače. Klingbeil je predložio uvođenje poreza na ekstraprofit energetskih kompanija kako bi se izbeglo dodatno opterećenje budžeta, čemu se protivi ministarka privrede iz CDU Katherina Reiche.