Najnoviji podaci o spoljnoj trgovini Hrvatske pokazali su da je ova zemlja u prvih šest meseci izvezla robu vrednu 11,5 milijardi evra, oko tri odsto više nego prošle lani. Rast izvoza ukazuje na podmazane zupčanike nacionalne ekonomije, mada podatak da se u uporedivom periodu stopa inflacije kretala oko deset odsto pomalo kvari zvuk vrednog zujanja privredne mašine.
Pogled na malo duži period pokazuje ohrabrujući trend. U 2013. godini, kada je ova država ušla u Evropsku uniju, vrednost robnog izvoza u prvih pola godine bila je 4,38 milijardi evra. Ove godine taj iznos je za 160 odsto viši. Čak i ako se opet u obzir uzme inflacija – a ona je u tih deset godina bila oko 25 odsto – stiče se utisak vrlo uspešne privredne politike i zdravog izvoza.
Međutim, ako se uzmu u obzir nedavne oluje i obilne padavine, oblaci koji donose sivilo nikad nisu daleko. U poređenju sa ostalim državama članicama EU, uspeh Hrvatske postaje manje impresivan. Na primer, posmatrano po vrednosti izvoza po stanovniku, Hrvatska se nalazi među pet najgorih članica EU.
Opširnije
Rast industrije posledica prošlogodišnjih loših rezultata
Industrijska proizvodnja je sporije rasla u junu u odnosu na maj.
02.08.2023
U prvoj polovini godine trgovinski deficit manji za 35,7 odsto
Deficit u spoljnoj trgovini Srbije sa svetom u prvoj polovini ove godine niži je za 35,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
31.07.2023
Industrijsku proizvodnju u Adria regionu čeka stagnacija, u najboljem slučaju
Razvoj stanja u nemačkoj privredi bitno će uticati na situaciju u Adria regionu.
24.07.2023
Najnoviji dostupni podaci Eurostata za robni izvoz odnose se na prvih pet meseci ove godine. Kako u hrvatskom robnom izvozu nema bitnijih sezonskih oscilacija, poređenje s ostalim državama daje sasvim solidnu sliku.
Izvoz vredan 9,7 milijardi evra u prvih pet meseci znači da je u tom periodu u proseku izvezena roba u vrednosti 2.519 evra po stanovniku. S tim iznosom, Hrvatska se nalazi iza Bugarske, odakle je izvezena roba u vrednosti 2.947 evra po stanovniku, i Portugala, s 3.200 evra. Slabiji od Hrvatske, među članicama EU, jedino su Malta, Grčka, Rumunija i Kipar, s tim da dve spomenute ostrvske države zaista nemaju obilje prirodnih resursa ili snažnu industriju na raspolaganju.
Na samom vrhu te liste nalazi se Holandija. Država koja je površinom za četvrtinu manja od Hrvatske i ima 18 miliona stanovnika u prvih pet meseci ove godine izvezla je robu vrednu čak 368 milijardi evra – za 358 milijardi evra više nego Hrvatska – odnosno 20.655 evra po stanovniku. Nakon nje sledi još manja Belgija, s blizu 12 miliona stanovnika i petomesečnim robnim izvozom vrednim 227 milijardi evra, odnosno 19.321 evro po stanovniku.
Naravno, kad u Holandiji posluju kompanije poput jednog ASML-a, sa najmodernijim mašinama za proizvodnju poluprovodnika koje se prodaju za sto ili dvesta miliona evra, dok se u Hrvatskoj istovremeno prodaju glasine o svemirskim aerodromima u Lici, slika je jasna.
Ali vrlo visoko na tabeli prosečnog izvoza po stanovniku, na četvrtom mestu, smestila se i susedna Slovenija, inače uz Nemačku i Italiju jedan od tri najvažnija hrvatska spoljnotrgovinska partnera. Prosečan izvoz po stanovniku ove države iznosio je 13.369 evra i pet puta je viši nego u Hrvatskoj. Pri vrhu te tabele su još dve novije članice EU, Češka i Slovačka, koje takođe po stanovniku izvoze ugrubo 3,5 puta više nego Hrvatska.
Sve u svemu, ako se uzme da je prosek vrednosti robnog izvoza na nivou cele EU oko 6.290 evra po stanovniku, vidi se da je susedna Hrvatska po tom pokazatelju znatno ispod proseka čak i uz impresivan rast poslednjih godina.
Nacionalnu ekonomiju, uz proizvode, naravno, čine i usluge i, s obzirom na to da se stanovnici ove zemlje s turizmom bude i s turizmom ležu, refleksna reakcija mogla bi da bude da nam barem uslužni sektor nadoknađuje rezultate koji su ispod proseka.
Činjenica jeste da u izvozu usluga stoje nešto bolje, ali čak ni tu nisu iznad proseka, iako taj prosek treba uzeti s dozom opreza. Prema Eurostatovim podacima za celu 2022. godinu, vrednost izvoza usluga svih članica EU bila je oko 2,53 biliona evra, odnosno 5.642 evra po stanovniku.
Hrvatska se sa svojih 5.160 evra smestila u solidnoj sredini tabele, ispod Slovenije s jedva tržišnom morskom obalom s 5.216 evra, i iznad Nemačke s hladnom morskom obalom i njenih 4.833 evra po stanovniku.
Vrh tabele EU zauzimaju države poznate bilo po svojoj diskretnoj finansijskoj industriji ili povoljnom poreskom statusu kojima mame evropska sedišta multinacionalnih kompanija – Luksemburg, Irska, Malta i Kipar. Činjenica da uz sve nabrojano imaju i malo stanovnika donekle krivi njihovu statistiku.
Nakon njih sledi Danska s prosečnim izvozom usluga od 20.260 evra po stanovniku u 2022. godini. Granicu od deset hiljada evra prelaze još samo Belgija i Holandija, obe s prilično širokoobuhvatnim uslužnim sektorom.
Na samom dnu tabele nalaze se pak Bugarska i Rumunija, gde prosečni prošlogodišnji izvoz usluga po stanovniku ne prelazi dve hiljade evra. Malo čudi što im društvo na dnu pravi Italija s tek dva evra višim prosekom od spomenute granice. Čini se da jaka italijanska turistička, ali i finansijska industrija ipak nisu baš toliko izvozno orijentisane.
Tako u poređenju s prekojadranskim konkurentom Hrvatska može biti spokojna, a slična je situacija čak i kad je u pitanju Španija. Međutim, kako se ipak nalaze u nivou nekog proseka i kako je turizam na kog se svojski oslanjaju ipak relativno nestabilna grana koju mogu da poremete i slome oluje i druge neprilike, spokoj nije baš opravdan.
Sve u svemu, nakon deset godina članstva u EU, barem kad su u pitanju izvoz roba i usluga, Hrvatska nema previše impresivne rezultate. Ukoliko se nastavi dosadašnja "uspešna politika" raseljavanja, spomenuti proseci mogli bi da rastu čak i ako se apsolutne vrednosti smanje. Takav pogled na brojke pokazao bi da se u susednoj zemlji izvozom stanovnika jačaju i izvoz roba i izvoz usluga. Jedinstveni ekonomski recept za nejestivi obrok.
.webp){kind=icon}
