Očekuje se da Evropska centralna banka (ECB) smanji kamatne stope na predstojećoj sednici za 25 baznih poena, što će dovesti kamatnu stopu na depozitne olakšice na 2,25 odsto.
Ukoliko pogledamo sve relevantne uslove, ovo je dobar trenutak za ECB da smanji kamatne stope. Prema Anketi o kreditnoj aktivnosti za prvo tromesečje 2025, standardi odobravanja kredita se stabilizuju nakon što su znatno poboljšani u prethodne dve godine, što ide u prilog tome da je kamatna stopa ECB blizu svoje finalne vrednosti, možda i u neutralnoj zoni.
Najveći broj banaka smatra kamatnu stopu trenutno irelevantnom za tražnju preduzeća za kreditima, dok je bitan faktor kod tražnje stanovništva. Tražnja od preduzeća je zabeležila blagi pad, dok kod stanovništva veći broj banaka vidi povećanu tražnju.
Opširnije
Euribor ubrzano pada u aprilu, a to pojeftinjuje kredite
Sa dolaskom carina, menja se i monetarna politika.
11.04.2025
NBS još ne spušta troškove zaduživanja, novi rez možda u junu
Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto - sedmi put zaredom, kako su analitičari i očekivali.
10.04.2025
Promena kamatne stope NBS bila bi iznenađenje
Narodna banka Srbije više od pola godine drži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto.
09.04.2025
Obveznice postale utočište, dok Trump budi strah od stagflacije
Investitori, šokirani stanjem na tržištu, hrle u američke državne obveznice, zabrinuti da bi trgovinski rat Donalda Trumpa mogao izazvati svetsku recesiju.
07.04.2025
Ako pogledamo inflaciju kao cilj monetarne politike ECB, ona je, prema poslednjim podacima, usporila i nalazi se vrlo blizu onoga što ECB cilja. Preliminarno očitavanje inflacije u evrozoni iznosilo je 2,2 odsto međugodišnje u martu, neznatno ispod februarskih 2,3 odsto. Inflacija usluga je i dalje iznad prosečne inflacije i pokazuje 3,4 odsto u martu, ali su vidljivi znakovi usporenja sa 3,7 odsto u februaru 2025.
Do kraja godine očekujemo dva smanjenja kamatnih stopa i opreznost centralne banke. Budući da se između dve sednice ECB promenila stvarnost usled carina američke administracije, smatramo da je povećana verovatnoća alternativnog scenarija koji podrazumeva dodatne korake u relaksaciji monetarne politike, kako efekti carina budu ugrozili ekonomski rast i tražnju.
Sa nižom tražnjom, očekujemo i niže inflatorne pritiske, između ostalog i u domenu energenata, ali i usled jačanja evra, što će prkositi inflatornom efektu konkretnih carina. U zavisnosti od toga kako će se dalja implementacija carina realizovati i kako će delovati na trgovinske tokove, kao i na inflaciju, možemo videti kamatnu stopu na depozite i do 1,5 odsto, van neutralne zone.
Međutim, to je zasad alternativni scenario, budući da se i odluke u vezi sa carinama i izuzećima menjaju frekventno. Ne smemo zanemariti ni smanjenje viškova likvidnosti ECB. Iako su viškovi i dalje pozamašni, smanjivanje će imati restriktivno delovanje, kako nivo bude sve niži, što će dati vetar u leđa ECB da dalje popusti kamate.
.webp){kind=icon}
