Pariski sajam automobila 2024. istakao je trku za elektrifikacijom, a kineski proizvođači su svojim naprednim i pristupačnim električnim vozilima privukli veliku pažnju, uprkos pretnji uvođenja carina od strane EU.
Ovogodišnji Paris Motor Show, koji se održava od 14. do 20. oktobar 2024. godine, donosi i dublji uvid u razloge sve veće prisutnosti električnih vozila. Hrvatski automobilista Juraj Šebalj za Bloomberg Adriju ističe kako prelazak na ova vozila nije samo stvar tržišnih trendova, već rezultat snažnih regulatornih pritisaka i strogih propisa o emisijama.
Naime, Šebalj objašnjava da je jedan od glavnih razloga za ovaj prelazak stroga regulativa o emisijama ugljen-dioksida.
Opširnije
Poljuljani Stellantis u pomoć poziva Kineze
Stellantis bi uskoro mogao da se suoči sa štrajkom radnika u Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
15.10.2024
Citroën o potražnji za EV: Možda se približavamo prelomnoj tački
Sajam automobila u Parizu će obeležiti nadmetanje evropskih i kineskih proizvođača, a bitka se vodi oko cena električnih vozila.
14.10.2024
VW u vrtlogu pada prodaje, konflikta interesa u Nemačkoj i kineske konkurencije
Volkswagen je trenutno hodajući bilbord za kolektivne probleme evropske auto-industrije.
07.10.2024
Da li su se kompanije zaletele s EV planovima? Klimatski ciljevi im beže, a prodaja pada
Potražnja za EV usporava globalno, a posebno u Severnoj Americi.
01.10.2024
Da li kriza na tržištu automobila menja Stellantisove planove u Kragujevcu
Još se ne zna da li će Stellantis u Srbiji krajem oktobra istovremeno startovati sa hibridnom i električnom varijantom "fiat grande pande"
24.09.2024
"Ono što mnogi možda ne znaju jeste da je dozvoljena emisija ugljen-dioksida po automobilu oko 93 grama, a svaki gram iznad toga povlači kaznu od otprilike 1.000 evra po prodatom automobilu", govori Šebalj.
Instagram
Zbog toga su proizvođači prisiljeni da prodaju više električnih vozila kako bi izbegli visoke kazne i održali ravnotežu u emisijama svojih modela.
"Zato je ključno prodati što više električnih vozila kako bi se omogućila i prodaja benzinskih modela. To je glavni razlog zašto na tržištu vidimo sve više automobila na struju", objašnjava Šebalj.
Na sajmu su dominirali električni modeli gotovo svih glavnih proizvođača, kao što je Peugeot, koji je predstavio E-408 i unapređene SUV modele E-3008 i E-5008, s dometom do 700 kilometara.
Renault je takođe predstavio svoju viziju budućnosti kroz električne modele, među kojima su se istakli retro-inspirisani Renault 4 E-Tech i napredni Emblème.
Kineski proizvođači pod svetlima reflektora
Međutim, jedna od ključnih priča ovogodišnjeg sajma bila je prisutnost kineskih proizvođača automobila. Paris Auto Show 2024. bio je savršena prilika za kineske brendove da pokažu svoju snagu.
Devet kineskih proizvođača, među kojima su BYD, Leapmotor, Xpeng i Seres, prikazalo je najnovije inovacije u segmentu električnih vozila, što je izazvalo zabrinutost među evropskim konkurentima. BYD je, na primer, predstavio model Yangwang U8, hibridni SUV s impresivnim karakteristikama poput mogućnosti plovidbe i okretanja za 360 stepeni.
"BYD je kompanija koja izaziva strah među evropskim proizvođačima jer je ogromna i sve više prisutna na tržištu. Jesu li tehnički superiorni, ne znam, još ih nisam testirao. Uskoro će doći na red za testiranje, pa ću imati priliku da ih isprobam i vidim kako se nose u praksi", otkriva Šebalj.
BYD je predstavio model Yangwang U8, hibridni SUV | Bloomberg
Šebalj ističe da kineski proizvođači ne ciljaju samo na domaće, već i na globalno tržište.
"Kina nikad nije bila poznata kao veliki proizvođač automobila, ali sada se agresivno pozicionira kako bi postala tehnološki lider. Njen cilj je prilično jasan - želi da zagorča život svim proizvođačima na svetu. Zato ulaže ogromne količine novca u razvoj i proizvodnju električnih vozila. Uz jeftiniju radnu snagu, Kina ima kapacitet da svoje automobile izvozi širom sveta. A što se kvalitete tiče, ti automobili nisu nimalo loši", smatra Šebalj.
Evropski proizvođači uzvraćaju udarac
Kineski proizvođači ne samo da nude naprednu tehnologiju već i pristupačnije modele, što im daje prednost u borbi za kupce. Kako bi odgovorili na tu pretnju, evropski proizvođači poput Volkswagena, Peugeota i Renaulta planiraju da lansiraju jeftinije modele električnih vozila, sa početnim cenama od oko 20.000 eura.
Na primer, električni "renault twingo" koštaće ispod 20.000 evra, a "renault R5" 25.000 evra.
Ovi potezi su ključni u pokušaju privlačenja šireg spektra kupaca koji su do sada oklevali zbog visokih cena EV.
Volkswagen i Peugeot planiraju da lansiraju jeftinije modele električnih vozila | Bloomberg
Partnerstvo između kineskog Leapmotora i evropskog Stellantisa dodatno je osnažilo kineski uticaj na evropskom tržištu.
Naime, Stellantis - gigant nastao spajanjem italijansko-američkog Fiat Chrysler Automobilesa i francuske PSA Grupe - udružio se s kineskim startapom za proizvodnju automobila Leapmotor kako bi smanjio troškove, a nekoliko njihovih vozila izloženo je ovih dana u Parizu. Među njima je i Leapmotor B10, kompaktni SUV namenjen mlađim vozačima, za koji se očekuje da će koštati manje od 30.000 evra. Prijem na sajmu mogao bi da odredi sledeće korake u Stellantisovom nastojanju da proizvodi vozila brenda Leapmotor u fabrici u Poljskoj.
"Mi kontrolišemo sav njihov izvoz van Kine", rekao je izvršni direktor Stellantisa Carlos Tavares za Leapmotor u intervjuu za Bloomberg TV.
Carlos Tavares | Bloomberg
"Dok se ostali konvencionalni proizvođači u određenoj meri povlače s EV tržišta, Stellantis traži saveznike i kuje strategije za snabdevanje kako bi osvojio EV segment i očuvao profitabilnost, s obzirom na to da podizanje cena i smanjenje troškova ne može trajati unedogled", napomenuo je analitičar Bloomberg Adrije Ilija Nešić.
On je ocenio da su saradnje s kineskim proizvođačima nedavno nastale kao potencijalno najefikasniji modus operandi za evropsku auto-industriju.
Niska potražnja i loša infrastruktura
Uprkos impresivnim inovacijama, evropski proizvođači suočavaju se s problemima u vezi sa potražnjom. Šebalj napominje da će visoka cena električnih vozila i nedostatak infrastrukture za punjenje usporiti masovnu tranziciju na električna vozila.
"Vrlo je verovatno da će rok za zabranu prodaje vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, planiran za 2035. godinu u Evropi, biti odložen", kaže on. Dodaje da u Hrvatskoj, iako postoje podsticaji, samo tri odsto prodatih automobila su električni, i naglašava da bez dodatnih podsticaja i ulaganja u infrastrukturu, taj broj ne bi bio znatno veći.
"Da budemo jasni, u Kini je trenutno otprilike jedna trećina prodatih automobila električna. Dakle, nije dve trećine pa da je većina, kao što bi se moglo očekivati, već samo jedna trećina. Ljudi još uvek preferiraju motore s unutrašnjim sagorevanjem", pojašnjava hrvatski vozač.
Evropska unija, s druge strane, pokušava da zaštiti domaće proizvođače uvođenjem carina na kineske električne automobile. Iako je cilj ovih mera zaštita evropskih brendova, neki stručnjaci smatraju da bi ove carine mogle da uspore razvoj EV sektora u Evropi, jer potrošači traže pristupačne modele.
Bloomberg News
Sajam automobila u Parizu 2024. jasno je pokazao koliko je elektrifikacija postala središnji deo industrije, ali i koliko su izazovi pred evropskim proizvođačima veliki. Kineski brendovi nastavljaju da šire svoj uticaj, dok evropski proizvođači traže načine kako da balansiraju između regulatornih zahteva, tržišnih pritisaka i novih tehnoloških inovacija.
Šebalj kaže da uprkos svemu na ovogodišnjem sajmu nije primetio neki poseban trend među električnim vozilima. Kako kaže, auto kao auto, ide na struju i to je to. Smatra da "svi igraju na sigurno".
"Trenutno se svaki proizvođač bori da pronađe svoj put u svetu električnih automobila. Jedini koji je već odavno pronašao smer i zna gde ide je Tesla. Ostali proizvođači još eksperimentišu“, zaključuje Šebalj.
.webp){kind=icon}