Osam načina da vreme radi za vas

Šokantno saznanje da naredni dan nije garantovan najčešće dolazi u trenucima životnih kriza - kada bolest, gubitak ili burnout rasprše iluziju da vremena uvek ima. Upravo od te premise polazi Laura Vanderkam u knjizi Big Time: A Simple Path to Time Abundance, pokušavajući da objasni zašto većina ljudi danas ne pati od manjka vremena, već od osećaja njegove konstantne nestašice.

Početna ideja autorke koja je inače konsultant i ekspert za upravljanje vremenom je jednostavna: problem nije što nemamo dovoljno sati, već što vreme posmatramo pogrešno. Vanderkam zato želi da nas nauči kako da stvorimo osećaj "prostora" u životu, jasnije odredimo prioritete i povratimo kontrolu nad svojih 168 sati nedeljno. Ali, Big Time nije klasičan vodič za produktivnost. Vanderkam ne pokušava da čitaoca pretvori u mašinu efikasnosti niti promoviše ekstremne rutine.

Njena glavna ideja je psihološka: osećaj da imamo vremena često je važniji od same količine vremena.

Vreme nije najveći problem - samozavaravanje jeste | Depositphotos

Ako čitate ovaj tekst, velike su šanse da već volite planere, kalendare i Excel tabele. Ali Vanderkam smatra da je možda vreme da otvorite još jedan fajl - onaj za upravljanje vremenom. Evo i zašto.

1. Ne živite u 24 sata, već u 168!

To je upravo ono što Vanderkam radi - prati svoje vreme u Excel tabeli. U blokovima od po pola sata, od ponedeljka do nedelje. Tri puta dnevno zastane i zapiše šta je radila od poslednje provere. Koristi jednostavan jezik: "poslati imejl",  "čitanje", "odlazak po decu u školu". 

Na kraju svake nedelje odvoji prostor za razmišljanje. Koji su bili najbolji trenuci? U čemu je najviše uživala? Šta je bilo najnezaboravnije te nedelje? Šta je bilo frustrirajuće? Zatim arhivira taj zapis i otvara novi.

Ona ovo radi toliko dugo (oko 11 godina) da sada može da otvori stare beleške iz iste nedelje prethodnih godina. Nedavno je uporedila ovogodišnji april sa aprilom 2020. godine. Na taj način je stvorila neku vrstu lične vremenske kapsule. 

Njene nedeljne liste prioriteta su kratke i realne. Ako je nešto na listi, uradiće to. Ako nije, prebaciće ga za neku narednu nedelju. Po Vanderkam, upravo dnevni pogled na vreme stvara osećaj panike i oskudice. Kada posao, obaveze i san "pojedu" dan, deluje kao da nema prostora ni za šta drugo. Ali kada na vreme pogledate u kontekstu svih 168 sati nedelje, odjednom se pojavljuju slobodni džepovi vremena za trening, prijatelje, čitanje ili projekat koji dugo odlažete. Bonus savet: autorka nudi besplatnu tabelu za praćenje vremena. I jednostavno rešenje za uobičajenu anksioznost nedeljom uveče: "problem nije ponedeljak, već neizvesnost", kaže. Rešenje: petkom popodne odvojite vreme i isplanirajte narednu nedelju. Kada okvir postoji, kraj vikenda prestaje da bude stresan.

2. Život je cirkus - budite direktor, ne akrobata

Jedna od zanimljivijih metafora u knjizi jeste ideja da je život poput cirkusa. Ljudi često koriste tu frazu da opišu haos, ali Vanderkam tvrdi da je cirkus zapravo savršeno organizovan sistem i da kompleksnost sistema nije isto što i haos. Ona kaže: "Kompleksnost nije neprijatelj, ali haos jeste"!

Sa vremenom kao na trapezu - samo dobro poznati, uigrani koraci. Sa improvizacijama oprez! |  Depositphotos

Poenta je da ne živite reaktivno, skačući sa obaveze na obavezu, već da makar deo nedelje izgleda kao svesno režiran raspored. Kao svaki upravnik cirkusa, potrebno je napraviti plan. Ona predlaže planiranje tri mikro-plana u okviru velikog plana: karijera odnosno posao, veze i socijalne relacije i posvećivanje sebi kao treći. Profesionalni deo života, porodica, prijatelji i odmor ne treba da budu improvizacija, već akt namernog raspoređivanja pažnje. "Samo tako", smatra autorka "možemo kreirati zanimljivu predstavu." Dodaje da, iako se nekada oseća kao izvođačica na trapezu, dobar fokus ima ako se uvek drži dobro uvežbanih koraka. Savetuje pažljivo dodavanje obaveza, odnosno improvizacije u okviru zadatog plana. 

3. Sanjajte veliko, planirajte malo

Veliki ciljevi uglavnom propadaju jer deluju previše veliki. Vanderkam zato insistira na mikro-koracima.

Kao primer navodi sopstveni projekat čitanja romana "Rat i mir" tokom godinu dana, tako što je svakodnevno čitala svega deset minuta. Poenta nije intenzitet, već kontinuitet.

Male dnevne investicije vremena, raspoređene kroz duži period, često daju mnogo veće rezultate nego povremeni naleti produktivnosti. Izazov kod velikih planova je taj da volja može da nestane ako se suočimo sa grandioznim zadacima. Recimo, ako planirate sređivanje životnog prostora, autorka kaže, krenite ne samo od jednog ormara, već od jedne fioke. 

Zadovoljstvo je u malim koracima | Depositphotos

4.  Uživaj više u poslu uz tri male vežbe

Profesionalni život veliki je i važan deo svakodnevice. Autorka u ovom poglavlju navodi Galupova istraživanja o zadovoljstvu na radnom mestu. Konkretno, jedno iz 2023. godine koje iznosi podatak da je 54 odsto ljudi navelo da su veoma zadovoljni na poslu, a 33 odsto delimično zadovoljni. Drugo, sprovedeno deset godina ranije, navodi da je 68 odsto ljudi izjavilo da bi zadržali isti posao čak i ako bi dobili na lutriji. Vanderkam je takođe zaključila da se nezadovoljstvo poslom u velikoj meri ogleda u kontekstu koji ga prati - recimo, put do posla najniže je na lestvici kada su ispitanici ocenjivali stepen zadovoljstva, a tu se "upliće" i odnos sa kolegama. U nameri da poveća zadavoljstvo u ovoj sferi života, ona je tokom tri nedelje testirala tri taktike sa stotinama ljudi. Svaka od njih pomogla je ljudima da se osećaju zadovoljnije svojim poslom, i to u statistički značajnoj meri. Ovi pristupi su osmišljeni tako da funkcionišu za razne vrste poslova.

Provedite jedan dodatni sat nedeljno radeći ono što najviše volite na poslu
Svaki posao ima zadatke koje više volimo od drugih. Čak i kratak razgovor sa menadžerom može pomeriti balans ka većem broju takvih zadataka. 
Provedite 15 minuta više nedeljno na poslu sa nekim ko vam prija
Prijatelji na poslu su ljudi sa kojima bi rado provodili vreme i van kancelarije. Društveni aspekt posla važniji je nego što često mislimo.
Pravite dve pauze dnevno
Autorka smatra da ako unapred odlučimo kako ćemo provesti pauzu, možemo izabrati nešto što nas zaista obnavlja, umesto da automatski posegnemo za, recimo, skrolovanjem.

5. Povratite svoje 'zlatne sate'

Vanderkam posebno insistira na periodu između posla i spavanja, okvirno od 18.30 do 22.30 časa, koji smatra najpotcenjenijim delom dana. To su sati koji najčešće nestanu u beskonačnom skrolovanju, serijama i osećaju "mentalnog gašenja".

Umesto toga, autorka predlaže da se deo tih sati promišljeno usmeri na aktivnosti koje obnavljaju energiju i osećaj ličnog ispunjenja: fizičku aktivnost, kuvanje, čitanje, kreativni rad, hobi ili susrete sa prijateljima.

Iskorak u načinu razmišljanja o vremenu - put kao ispunjenijem životu | Depositphotos

Posebno ističe važnost rutine, ne kao rigidnog rasporeda, već kao mehanizma koji podstiče da ovaj deo dana dobije sadržajniju i kreativniju strukturu. U tom kontekstu, preporučuje aktivnosti koje uključuju druge ljude, jer upravo prisustvo zajedničke obaveze povećava verovatnoću da ćemo ih zaista realizovati. Kada su planovi vezani isključivo za nas same, mnogo ih lakše odlažemo ili otkazujemo.

Suština njenog pristupa jeste stvaranje vremena koje ima smisao i koje je ispunjeno malim, ali važnim zadovoljstvima. Vanderkam zato predlaže i da makar jedan dan u nedelji bude rezervisan isključivo za sebe i aktivnosti koje nas istinski raduju, bez osećaja produktivnog imperativa ili spoljašnjih očekivanja.

6. Recite "da" srećnim slučajnostima

Većina saveta o produktivnosti zasniva se na ideji da treba češće da govorimo "ne" obavezama, pozivima i aktivnostima koje deluju kao dodatno opterećenje za već pretrpan raspored. Vanderkam, međutim, uvodi "efekat srećne slučajnosti" - prostor u kojem neočekivane, ali dragocene prilike postaju moguće.

Prema njenom mišljenju, gotovo sve važne prilike, odnosi i životni pomaci nastaju upravo onda kada kažemo "da" nečemu u šta nismo potpuno sigurni. To može biti sastanak koji u tom trenutku deluje beznačajno, ali se kasnije ispostavi da je osoba koju ste tamo upoznali ključna za vaš naredni projekat. Ili izlet koji vam na prvi pogled ne deluje naročito blisko - Vanderkam navodi da je upravo odazivanjem na takav jedan poziv upoznala svog budućeg supruga.

U tom smislu, rasterećen raspored nema vrednost samo zato što podrazumeva manje obaveza. Njegova prava funkcija jeste stvaranje mentalnog i emocionalnog prostora za neočekivano. Kada smo konstantno preopterećeni, nove mogućnosti često ni ne registrujemo, jer za njih jednostavno nemamo kapacitet.

Zato upravljanje vremenom, u njenoj interpretaciji, nije samo pitanje efikasnosti i obavljanja zadataka. Reč je o održavanju otvorenosti prema onome što bi moglo uslediti: prema slučajnim susretima, spontanosti i potencijalu koji ne možemo unapred da isplaniramo. Ona taj princip naziva "malim opkladama": spremnošću da deo svog vremena investiramo u nešto novo, neizvesno i možda naizgled nevažno, upravo zato što se iza takvih iskustava često kriju najneočekivanije životne promene.

7.  Imajte na umu veću sliku

"Živi svaki dan kao da ti je poslednji" zvuči inspirativno, ali nije naročito upotrebljiv okvir kada treba dosledno donositi odluke o tome kako raspoređujemo svoje vreme.

Kada bi se život zaista posmatrao isključivo kroz prizmu trenutka, dugoročno planiranje bi izgubilo smisao - ne bismo štedeli novac, učili nove veštine, jer bi sve što ne donosi trenutnu satisfakciju delovalo kao odlaganje života.

Vanderkam, međutim, zagovara drugačiju perspektivu. Ona podseća: "Jednog dana ćemo umreti. Ali svih ostalih dana - nećemo." Ovu misao pripisuje crtanom filmu "Snoopy". Iz tog ugla, ona predlaže da vreme posmatramo u širem okviru - ne kao 24 sata, već kao oko 8.760 sati godišnje. Takva perspektiva menja percepciju oskudice i otvara prostor da uvidimo koliko zapravo imamo vremena za različite važne i ispunjavajuće aktivnosti. Umesto fokusiranja na dnevna ograničenja, postavlja se pitanje kako želimo da izgleda čitava godina i na šta bismo želeli da se ti sati zaista potroše.

Jedna od zanimljivijih ideja u knjizi jeste razlika između aktivne i pasivne zabave.

Pasivna zabava podrazumeva aktivnosti poput televizije, TikToka ili drugih oblika neangažovanog konzumiranja sadržaja - onih koje ne zahtevaju napor, ali često ostavljaju osećaj praznine. Nasuprot tome, aktivna zabava označava aktivnosti koje zahtevaju veći stepen angažovanja: čitanje klasika, učenje instrumenta ili savladavanje novog recepta.

Vanderkam ne zagovara eliminaciju opuštene, pasivne zabave, već naglašava važnost redosleda. Suština je u tome da se najpre posvetimo aktivnostima koje nas istinski ispunjavaju i angažuju, a tek potom dozvolimo sebi pasivni odmor. Na taj način, i slobodno vreme dobija veću dubinu i osećaj smisla. I nešto što ćemo pamtiti kada se osvrnemo na prethodnih 8.760 sati.

8. Vežbajte aktivno strpljenje

Nekim stvarima jednostavno treba vreme. I koliko god da živimo u kulturi brzih rezultata, priroda nas stalno podseća da se najvažniji procesi odvijaju polako, postepeno, a da žurba neretko ne daje očekivani efekat.

Autorka koristi primere iz prirode kako bi pokazala da strpljenje nije pasivno čekanje, već sofisticiran oblik prilagođavanja i opstanka. Jedan od njih je brumacija kod kornjača - stanje nalik hibernaciji, u kojem ove životinje tokom hladnijih meseci prirodno usporavaju metabolizam, rad srca i disanje. Na taj način preživljavaju zimu, kada je hrane malo, a uslovi su nepovoljni. Ona navodi da je to razlog zašto kornjače žive od 100 do 190 godina (Najstarija poznata kornjača na svetu - Džonatan (sejšelska džinovska kornjača) koja je prešla starost od 190 godina.)

Kornjače sa Galapagosa (galapagoske džinovske kornjače) najveće su žive kopnene kornjače na svetu. Čuvene su po tome što mogu da porastu preko 200 kg i žive oko stotinu godina | Depositphotos

 

Poenta ovog prirodnog procesa nije samo preživljavanje zime, već i prihvatanje ritma koji telo i okruženje nameću. Ništa se ne forsira, ništa se ne ubrzava - sve se odvija u skladu sa uslovima.

Iz tog primera autorka izvodi širu lekciju za svakodnevni život. Umesto frustracije kada stvari ne idu po planu ili ne napreduju dovoljno brzo, poziv je da razvijemo drugačiji odnos prema vremenu. Ne kao prema prepreci, već kao prema neophodnom sastojku svakog procesa. Ona to naziva aktivnim strpljenjem.

Za razliku od pasivnog čekanja, aktivno strpljenje znači da ostajemo angažovani u onome što radimo, ali bez opsesije trenutnim ishodom. To je stanje u kojem nastavljamo da učimo, vežbamo, stvaramo i doprinosimo, dok istovremeno prihvatamo da se rezultati grade postepeno, dan po dan - i da ne zavise isključivo od naše kontrole. Nego od, pogađate - vremena!

Za mene, iako i dalje nisam ubeđena da ću svoje vreme baš staviti u Excel, skoro sedam sati provedenih uz ovu audio-knjigu (uz besplatan Amazon trial) deluju kao dobro investirano vreme.