.webp){kind=icon}
Uprkos obavezivanjima vlada da će smanjiti subvencije za fosilna goriva, najnoviji izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuje da to i nije baš tako, te da su različiti oblici subvencija prošle godine prouzrokovali rekordni iznos od 1,3 biliona dolara.
Analiza MMF-a usredsredila se na direktne i indirektne subvencije za fosilna goriva u 170 država. One direktne su se više nego udvostručile od prethodne analize iz 2020. godine, popevši se s 500 milijardi dolara na 1,3 biliona.
Jedan od razloga je to što su vlade žurile da ublaže inflatorni učinak nakon ruske invazije na Ukrajinu i rasta potražnje posle pandemije. Direktne subvencije su dolazile u obliku regulisanih cena postavljenih ispod onih na međunarodnom nivou ili u obliku subvencionisanja računa za energiju.
Opširnije
Brodovi zarobljeni u Panamskom kanalu zbog istorijske suše
Panamski kanal počinje da ispašta zbog klimatskih promena.
22.08.2023
Nemačka pod sve većim pritiskom da pređe na čistije oblike energije
Nemačka vlada precenjuje uticaj svojih nedavno objavljenih napora za zaštitu klime i verovatno će postići manji napredak u smanjenju emisija nego što trenutno pretpostavlja.
22.08.2023
Šta se desi na Antarktiku, ne ostaje na Antarktiku
Antarktik je pogodio najekstremniji toplotni talas ikada zabeležen.
13.08.2023
Ne žele svi da plate za karbonsku neutralnost
Oko 30 odsto ljudi u Velikoj Britaniji misli da je "pretnja klimatskih promena preuveličana".
05.08.2023
Kad je reč o indirektnim podsticajima, što uključuje preniske naknade za zaštitu okoline ili izostanak oporezivanja potrošnje kod fosilnih goriva, ukupno se iznos subvencija penje na sedam biliona dolara, što je za dva biliona više nego u 2020. godini.
Slične je zaključke u zasebnom izveštaju imao kanadski Međunarodni institut za održivi razvoj (engl. International Institute for Sustainable Development - IISD).
Očigledno je reč o velikom raskoraku između javno obznanjenih ciljeva smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i delovanja vlada.
"Preplavljeni smo izjavama o predanosti postupnom istiskivanju fosilnih goriva, ali postoji ozbiljna suša u implementaciji tih najava", kazao je Christopher Beaton koji se na IISD-u bavi proučavanjem potrošnje održive energije.
Bloomberg
Istakao je da se u prethodne dve decenije, na međunarodnom nivou, išlo unazad.
Naravno da takav razvoj situacije ima ozbiljne negativne posledice na nastojanja da se ublaži globalno zagrevanje.
Ako se ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte nastavi, klima će samo postajati sve nestabilnija, a subvencionisanje fosilnih goriva povećava rizike.
"Subvencije u vezi sa fosilnim gorivima drže cene na nižim nivoima - što povećava potrošnju, čime se podstiču novi projekti koji se inače ne bi dogodili", smatra Beaton.
Prema oceni MMF-a, kada bi se ukinule direktne subvencije za fosilna goriva i nametnulo oporezivanje negativnih učinaka na okolinu, to bi do 2030. umanjilo emisije ugljen-dioksida za 34 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine.
