Šta se desi na Antarktiku, ne ostaje na Antarktiku

Mnogo slušamo o klimatskim pozivima na buđenje. Evo jednog koji ne smemo zanemariti: Antarktik je pogodio najekstremniji toplotni talas ikada zabeležen.

U martu 2022. istočni Antarktik je zabeležio temperature do 38,5 stepeni Celzijusa više od proseka za to doba godine. Takozvana atmosferska reka donela je topli vazduh i vlagu iz Australije u srce zaleđenog kontinenta, podižući temperature s norme od -50°C na -10°C. Da je toplotni talas u Ujedinjenom Kraljevstvu 2022. godine u kom je zemlja prvi put zabeležila više 40°C bio toliko jak, temperature bi dostigle 60°C.

To je samo jedan od mnogih ekstremnih događaja uključenih u novi izveštaj koji je objavio časopis "Frontiers in Environmental Science". Budućnost Antarktika izgleda neizvesno, ali jedno je sigurno. Kontinuirano korišćenje fosilnih goriva izlaže najjužniji kontinent na svetu povećanom riziku od katastrofalnih kaskada. Ekstremne vrućine 2022. godine, na primer, dovele su do površinskog zagrevanja kopnenog leda, lomljenja morskog leda i kasnijeg urušavanja ledene ploče Konger, zamrznute platforme veličine Rima.

Ostali zabeleženi događaji uključuju rekordno niske nivoe leda na moru, morske toplotne talase i topljenje površine bez presedana. Što se tiče veličine morskog leda, ova godina je bila posebno neobična. Nivoi morskog leda u julu bili su tri puta viši u odnosu na dosad zabeleženi prosek. Ovi događaji su štetni za legendarni divlji svet Antarktika: između 2018. i 2022. godine je 42 odsto kolonija carskih pingvina verovatno doživelo delimični ili potpuni neuspeh razmnožavanja zbog brzog loma leda u najmanje jednoj godini.

Nivoi leda drastično su opali | Bloomberg

Ova dešavanja na Južnom polu nesumnjivo su klimatske prekretnice, odnosno prelasci tačke bez povratka. Kada vidimo da se velike sante leda odsecaju od kontinenta i urušavaju, da se površina morskog leda smanjuje, nezahvalno je misliti da je te stvari moguće lako ili uopšte popraviti. Anna Hogg, koautorka i vanredna profesorka u Školi za Zemlju i okolinu na Univerzitetu u Lidsu, navodi da u toku naših života nikada nismo svedočili oporavku ledene platforme.

Nenadoknadivi gubici u jednom od najdragocenijih i najjedinstvenijih područja na Zemlji su razarajuće i ružno nasleđe za našu decu. To je dovoljan razlog da se spreči dalja degradacija gde god je to moguće. Međutim, postoji još jedan razlog za brigu. Kao što je Jane Rumble, koautorka studije i rukovodilac Sektora za polarne regione britanskog ministarstva spoljnih poslova i Komonvelta, rekla novinarima pre objave izveštaja: "Ono što se dogodi na Antarktiku, ne ostaje na Antarktiku. To ima globalne posledice".

Jul je, prema zvaničnim podacima, bio najtopliji mesec na Zemlji, popevši se iznad prethodno najvišeg nivoa za neobično visoku razliku | Bloomberg

Uzmimo, na primer, nivoe mora. Danas, zahvaljujući upotrebi fosilnih goriva, antarktički ledeni pokrivač doprinosi okeanu šest puta većom masom nego pre tri decenije. Rezervoar leda na ledenoj ploči Antarktika je veliki, a kad bi se potpuno otopio, što naučnici ne očekuju u skorije vreme, to bi svetski nivo mora podiglo u proseku za 57 metara. Za razliku od glečera koji bi se otopili i zatim prestali da doprinose podizanju nivoa mora, Antarktik bi nastavio da postavlja izazove koji bi mogli biti egzistencijalni za neke niske regione i priobalna naseljena mesta, od Jakarte do Majamija.

Druga bojazan je da Antarktik prestaje da bude hladnjak naše planete i počinje da se ponaša više kao radijator. Trenutno, led na Antarktiku reflektuje veliku količinu Sunčevog zračenja nazad u svemir, pomažući da se svet ohladi.

U ovom trenutku, između 0,2 i 0,4 odsto ovog kontinenta izloženo je iznad leda, ali taj udeo će se verovatno povećati kako se zagrevanje nastavi. To smanjuje refleksiju površine i povećava toplotu koju planeta apsorbuje. Ovo je posledica koja se već vidi na Arktiku, koji se sada zagreva četiri puta brže od ostatka planete. Ako Antarktik počne da se ponaša kao Arktik, to bi moglo imati ozbiljne posledice.

Možda je daleko hiljadama milja, ali možete se kladiti da ćemo svi osetiti efekte promena na Antarktiku. Samo još jedan razlog više da se što hitnije krene u hrabru klimatsku akciju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar