Ne žele svi da plate za karbonsku neutralnost

Svi vole politike koje lepo zvuče. Ne žele svi da plate za njih.

Počinjemo da uviđamo da ovo važi za strategiju Velike Britanije da dostigne karbonsku neutralnost koliko i za bilo koju drugu politiku. Istraživanje FocalDatae pokazuje, na primer, da 40 odsto ljudi kaže da "ne bi prihvatilo bilo kakvo povećanje životnih troškova" kako bi preduzeli efikasne mere protiv klimatskih promena. Ovo je otprilike isti broj kao i broj onih koji ne bi platili više za smanjenje kriminala i da se unapredi obrazovanje. Oni koji misle da političari mogu nesmetano da nastave sa sprovođenjem ove politike najčešće kao dokaz pružaju ove podatke.

Međutim, postoji problem u ovom načinu poređenja. Troškovi smanjenja kriminala, poboljšanja obrazovanja, pa čak i smanjenja lista čekanja NHS-a (Nacionalna zdravstvena služba), ugrađeni su u opšte oporezivanje. Poreski obveznici ih primećuju kao povećanje poreza, a ne kao konkretan račun za određenu stvar. Na primer, niko od vas ne zahteva da deci kupite bolje udžbenike ili skuplje aplikacije, uz pretnju da bi vaša deca u suprotnom mogla biti izbačena iz školskog sistema.

Politika dostizanja karbonske neutralnosti nije takva. Veliki deo eventualnih troškova će se finansirati na ovaj ili onaj način, ali trenutno neki od najvidljivijih delova strategije Ujedinjenog Kraljevstva postavljaju očigledne - i visoke - avansne račune direktno pred potrošače.

Ako vam je potreban novi bojler, uskoro ćete morati da platite znatno skuplju toplotnu pumpu - ili ćete ostati bez tople vode. Ako želite da vozite u centru grada, moraćete da imate automobil bez izduvnih gasova - ili da platite ogromnu kaznu svaki put kada vozite stari auto. Ako želite da prodate ili iznajmite svoju kuću, možda ćete morati da promenite izolaciju - ili rizikujete da budete isključeni sa tržišta zakupa ili prodaje (pošto škotska vlada raspravlja o tome da ocene energetske efikasnosti postanu uslov za prodaju). Shvatili ste već i sami.

Troškovi mnogih politika nulte emisije padaju direktno na pojedinca kao potrošača i mogu biti veoma visoki. Kupovina i ugradnja toplotne pumpe može koštati od 10.000 funti (12.781 dolara) do 14.000 funti, na primer, iako sada možete dobiti bespovratnu pomoć za ovo. Ključna stvar je da se za razliku od većine drugih politika koje deluju kao dobra stvar, politika nulte emisije delimično plaća iz niza veoma očiglednih poreza.

Postoje i druge stvari koje ovu strategiju čine drugačijom i težom za sprovođenje: nemamo pojma koliki će biti konačni trošak, a kao što je Tony Blair istakao prošle nedelje u New Statesmanu, naši napori da smanjimo sopstvene emisije daće manje rezultata nego napori vlasti u Kini. "Jednogodišnji porast emisija u Kini bi bio veći od svih štetnih gasova koje Britanija emituje u jednoj godini", rekao je on.

Ankete YouGova takođe redovno pokazuju da oko 30 odsto ljudi u Velikoj Britaniji misli da je "pretnja klimatskih promena preuveličana". Pretpostavljam da vrlo malo ljudi isto razmišlja o listama čekanja NHS-a. Međutim, ovakva raspodela je, koliko važna, toliko i neuobičajena. Zbog toga će mali otpor koji smo videli u poslednjih nekoliko nedelja (od strane političara i analitičara) verovatno rasti. Vlade koje žele da to promene moraće ponovo da razmisle o tome kako se alociraju troškovi karbonske neutralnosti.