Slovenija je započela s procenom ljudskih i ekonomskih gubitaka prouzrokovanih poplavama koje su posle rekordnih padavina u Srednjoj Evropi pogodile delove te alpske države u kojoj živi 2,1 milion ljudi.
Najmanje šestoro ljudi je smrtno stradalo, a hiljade su bile primorane da napuste domove zbog nečega što je premijer Robert Golob nazvao "najgorom prirodnom katastrofom u nedavnoj istoriji Slovenije". Slovenija će za obnovu morati da uradi rebalans budžeta, izjavio je Golob u ponedeljak za javni servis RTV Slovenija pa dodao: "Danas štetu merimo u milijardama", što znatno nadmašuje njegovu prvu procenu od 500 miliona evra koju je dao tokom vikenda.
Nakon što su počele da padaju obilne kiše, deonice najvećih slovenačkih osiguravajućih kuća, Zavarovalnice Triglav i Save Re, od četvrtka su pale za više od devet odsto.
Opširnije
Poplave u Sloveniji, u većini zemlje na snazi crveni meteoalarm
Jako nevreme noćas je pogodilo Sloveniju, a kako javljaju lokalni mediji, brojna mesta su poplavljena.
04.08.2023
Ekstremne vrućine širom planete nisu slučajnost
Malo je verovatno da će uskoro doći do olakšanja od visokih temperatura.
21.07.2023
Novi pristup klimi ujedinjuje Z. Balkan u borbi protiv poplava
Organizovana i dva pilot-projekta: jedan u Srbiji, jedan u Albaniji.
08.05.2023
Od poplava koje su pogodile i Hrvatsku, Austriju i Mađarsku, najviše je stradala Slovenija. Vlada u Ljubljani je tokom vikenda ubrzalala dostavu pomoći za najpogođenija područja, a namerava da zatraži i pomoć Evropske unije.
Kako su pristizale ponude za pomoć, Golob je u petak rekao novinarima da će poplave "verovatno izazvati najveću štetu od prirodnih katastrofa u istoriji nezavisne Slovenije", referirajući se time na odvajanje te države od Jugoslavije 1991. godine.