Novi pristup klimi ujedinjuje Z. Balkan u borbi protiv poplava

Regionalna saradnja ključna je za razvoj Rešenja zasnovanih na prirodi (RZP, engl. Nature based Solutions - NbS) koja bi Zapadnom Balkanu mogla da pomognu u borbi protiv klimatskih promena a posebno učestalih poplava, suša i drugih prirodnih katastrofa, zaključili su stručnjaci u okviru ADAPT inicijative Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

"Priroda ne poznaje granice. Regionalna saradnja je veoma bitna, posebno za region Zapadnog Balkana zbog velikog biodiverziteta", rekao je Vlatko Trpeski, rukovodilac odeljenja za prirodu u ministarstvu životne sredine i fizičkog planiranja Severne Makedonije.

Rešenja zasnovana na prirodi podrazumevaju sva delovanja radi zaštite, očuvanja, obnove, održive upotrebe i korišćenja prirodnih ili modifikovanih ekosistema kako bi se odgovorilo na društvene i ekonomske probleme poput dostupnosti i nedostatka hrane i vode, ljudskog zdravlja, gubitaka biodiverziteta, privrednog oporavka i probleme zaštite životne sredine uz istovremeno osiguranje dobrobiti za ljude, ekosisteme i biodiverzitet.

Među takvim rešenjima nalaze se pošumljivanje, održiva poljoprivreda, stvaranje novih prostora u gradovima za zelene površine, kao i razvijanje mehanizama za rana upozorenja od prirodnih nepogoda.

Primera radi, u okviru inicijative ADAPT, koju je finansijski podržala švedska razvojna agencija Sida, radi se na dva pilot-projekta. U Srbiji se na planini Gledić kod Kraljeva radi na pošumljavanju degradiranog šumskog područja, dok se u Albaniji radi na kontroli erozije i sprečavanju poplava.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), zemljište na celoj planeti, a ne samo u regionu, u velikom je problemu. Čak do 40 odsto zemljišta na planeti je degradirano, što utiče na polovinu svih stanovnika Zemlje i dovodi u opasnost polovinu svetskog bruto domaćeg proizvoda. Osim toga, ukoliko se bude nastavilo ovim tempom degradacije, upozoravaju iz UN, do 2050. godine degradiraće zemljište jednako površini Južne Amerike.

Depositphotos

"Pilot-projekat može biti dobar primer primene rešenja zasnovanih na prirodi", rekao je Arduen Karagjozi, direktor strateškog menadžmenta u Agenciji za upravljanje vodama Albanije. "Kroz ovaj projekat radimo na stvaranju stabilnije životne sredine koja je manje otporna na klimatske promene", napomenuo je. On je dodao da se u okviru projekta radi i na uključivanju lokalne zajednice, posebno opštine koje će iz projekta dobiti detaljne savete o tome kako dalje da nastave sa implementacijom sličnih rešenja i održavanjem postojećih.

Istovremeno, kroz pilot-projekat u Srbiji se radi na prevenciji budućih prirodnih nepogoda, rekla je Mihaela Dragan Lebovics iz IUCN-a "Region u kom se radi bio je veoma pogođen poplavama 2014. godine," napomenula je ona dok je Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite u Gradskoj upravi Kraljeva, dodao da u njegovom gradu ima dosta problema sa erozijom, poplavama i klizištima te da lokalne vlasti u Kraljevu rade na implementaciji desetogodišnje strategije u okviru koje se nalaze rešenja zasnovana na prirodi koja su uključena i u urbano planiranje.

IUCN

"Rešenja zasnovana na prirodi su jedan od glavnih aktivnosti koje mogu pomoći u smanjenju rizika od nepogoda i jačanju otpornosti lokalnih zajednica na iste", rekao je Maksimović. Osim toga, ukazao je da sve opštine u Srbiji mogu da koriste Kraljevo kao primer dobre prakse.

Dragan Lebovics napominje da je upravo zbog smanjenja rizika od prirodnih nepogoda regionalna saradnja i koordinacija posebno važna. "Svaka zemlja mora zasebno da radi na svom sistemu za rano upozoravanje, uključi adekvatne mere, poput RZP, u svoje planove i strategije na nacionalnom planu, a onda dalje treba da koordiniše poteze sa ostatkom regiona", rekla je ona. "U okviru Pariskog dogovora, više od 130 zemalja već je uključilo Rešenja zasnovana na prirodi - poput pošumljavanja, izgradnje zelene infrastrukture u gradovima, održive poljoprivrede ili zaštite priobalnih područja - u svoje nacionalne planove za klimatske promene. Značajno je da ova rešenja budu uključena u planove zemalja Zapadnog Balkana", dodala je Dragan Lebovics. 

 

 

Suše kao veliki problem

"Na Zapadnom Balkanu treba da se brinemo zbog sve češće pojave suša", opominje Louise Baker, direktorka globalnog mehanizma u sekretarijatu Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije (UNCCD). "Ne znamo kako će izgledati klimatske prilike u budućnosti, ali to će uticati kako na procenat šumskog područja, tako i na produktivnost zemljišta. U regionu mislim da je moguće preduprediti posledice klimatskih promena ako pravilno upravljamo zemljištem", dodala je.

Baker smatra da je konzervacija posebno bitna, ali isto tako su bitni i moderni modeli upravljanja, kaže ona. "Pod tim mislim da agrošumarstvo, terase i druge aktivnosti za sprečavanje suša, uz obnovu zemljišta koje je već degradirano jer postoji mogućnost da se zaustave gubici."

IUCN

 

Ovaj problem se tiče svih, kaže Baker, od vlade do lokalnih vlasti, poljoprivrednika, šumara, vlasnika bilo koje vrste zemljišta.

"Lokalne vlasti treba da rade na integrisanim planovima razvoja za urbane i ruralne delove, a ne da prave zasebne planove. Na nivou izvršne vlasti je potrebna politička volja kako bi se ovi problemi ozbiljno shvatili. Važno je shvatiti da je investicija u RZP osiguranje od budućih katastrofa, ali i investicija za bolju poljoprivrednu proizvodnju", kaže ona.

Baker dodaje da smatra da bi trebalo uvesti dodatne pozitivne podsticaje za održivu poljoprivredu. "Možda kontroverzno, mogli bismo da uzmemo u obzir poreze i subvencije koji postoje. Mogli bismo da nagrađujemo ponašanje koje je dobro za održivo upravljanje zemljištem. Nažalost, trenutne politike trenutno ne idu nužno u tom pravcu, pre podstiče intenzivno korišćenje zemljišta, a moramo polako da se udaljavamo od toga", kaže ona.

Naravno, rizici po RZP postoje, upozorava Andrea Goertler, savetnica za politiku životne sredine u Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. "Najveći rizik za ova rešenja je što nisu dovoljno planirana i dovoljno finansirana. Održavanje je izuzetno važno i zato su potrebni budžeti, uključujući javne budžete", ističe Goertler i dodaje da su rešenja zasnovana da prirodi često isplativija ekonomski od sive infrastrukture, ali i da je održavanje veoma važno.

Kako bi se sprečila zloupotreba koncepta Rešenja zasnovanih na prirodi i omogućio adekvatno sprovođenje ovih mera na terenu, Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) u junu 2021. godine predstavila IUCN Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi koji predstavlja prvi i jedinstveni set mera za ova rešenja kao odgovor na brojne globalne izazove. Ovaj standard pomaže predstavnicima vladinog, privrednog i nevladinog sektora da efikasnije sprovode rešenja zasnovana na prirodi i da maksimalno iskoriste njihov potencijal.

IUCN

 

"Osim toga, rizik je i neuključivanje svih zainteresovanih strana u proces - imamo primere i u EU šta može sve postati problem kada nisu uključeni svi koji bi trebalo da budu. Na primer, ako ne obraćamo pažnju i pravimo divne zelene površine, to može dovesti do gentrifikacije, što dovodi do toga da ljudi više ne mogu da žive tamo gde su ranije živeli zbog rasta troškova", upozorava Goertler.

Međutim, ona takođe smatra da kroz regionalnu razmenu iskustava, posebno u vezi sa zakonodavstvom, može doći velika korist kako bi se došlo do uvrštavanja rešenja zasnovanih na prirodi u zakonodavstva pojedinačnih država.

(Dopunjeno videom sa gostovanja Mihaele Dragan Lebovics na Bloomberg Adria TV.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar