Prodaja državnih obveznica protekle nedelje pokazuje da se vlade sve više okreću građanima kako bi se bolje nosile s okruženjem rastućih kamatnih stopa.
Zemlje kao što je to u najnovijem primeru Belgija mogu ponuditi kamatne stope koje su privlačne građanima, ali time i smanjiti cenu državnog zaduživanja. Analitičari banke Societe Generale su to nazvali situacijom u kojoj svi dobijaju. Belgija je već privukla interes vredan 22 milijarde evra za svoju jednogodišnju obveznicu, a konačni rezultati biće poznati u ponedeljak.
Takvo postupanje država podstiče banke da počnu nuditi više kamatne stope na depozite građana. To je, ne primer, slučaj u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde obveznica prodata građanima povećava konkurentnost i tera banke da više reflektuju kamatne stope centralne banke.
Opširnije
Wunsch iz ECB za nastavak povećanja kamatnih stopa
ECB će možda morati još da podigne kamatne stope pre nego što dođe do pauze, rekao je član Upravnog saveta Pierre Wunsch.
02.09.2023
Inflacija u Španiji ubrzala, ECB dobila prvi signal za septembar
Potrošačke cene su porasle za 2,4 odsto u avgustu u odnosu na godinu ranije.
30.08.2023
Problemi za evropske dužnike tek počinju, a refinansiranje je sve veći izazov
Rast kamatnih stopa u Evropi je možda na ivici vrhunca, ali za potrošače, preduzeća i vlade period poteškoća je pred vratima.
29.08.2023
Velike kineske banke mogle bi da ponovo smanje stope na depozite
Za razliku od ostatka sveta, gde se privrede bore sa inflacijom, u Kini banke pokušavaju da podstaknu privredni rast i zaštite marže.
29.08.2023
"Ima dosta pandemijske štednje. To je nešto što su vlade u Italiji, Portugalu i sada Belgiji počele shvatati", kaže Richard McGuire zadužen za strategiju oko kamatnih stopa u holandskom Rabobanku.
Kako se vlade suočavaju s većim troškovima finansiranja i povećanim finansijskim potrebama nastoje da diverzifikuju izvore, a građani očito imaju apetit za proizvode s većim prinosom.
Zasad su neke zemlje pokazale više volje da se okrenu štednji svojih građana.
Italija je ustanovila inovativno tržište obveznica za građanstvo u kojem je povrat vezan za privredni rast. Takođe je ove godine u junu prodala obveznicu koja nosi bonus isplatu ako se zadrži do dospeća. Pritom je država prikupila 18 milijardi evra što je italijanski rekord kad je reč o obveznicama za građane.
U Portugalu je vlada smanjila za devet milijardi evra vrednost obveznica koje želi ponuditi institucionalnim investitorima i odlučila se to preusmeriti prema građanima.
Sada s očitim interesom građana i Belgija može učiniti nešto slično.
U mnogim zemljama banke su vrlo spore u podizanju kamatnih stopa za građane jer su preplavljene gotovim novcem nakon godina monetarnog popuštanja. No, politički pritisak na njih raste.
Austrijski ministar finansija Magnus Brunner rekao je krajem prošlog meseca da će vlada ponuditi direktnu prodaju obveznica građanima koji traže alternativu za niske bankovne kamatne stope.
Ipak treba reći da je potražnja građana tek delić finansijske snage koju imaju institucionalni investitori. Ročnost je drugi ograničavajući faktor.
Belgijska ročnost trezorskog zapisa od jedne godine ima ograničen uticaj na 'spredove', kaže Ronald van Steenweghen iz investicione kuće Degroof Petercam Asset Management.
No, dodaje da interes Belgijanaca pokazuje poverenje u vladu što se može videti kao nešto vrlo pozitivno u širem smislu.
McGuire ocenjuje da bi i druge zemlje ohrabrene belgijskim uspehom mogle sada slediti tim putem.
Kako kaže, iduća bi mogla biti Holandije zbog velike količine štednje i privlačnosti prinosa na nizozemske obveznice u odnosu na kamatne stope na depozite.