Problemi za evropske dužnike tek počinju, a refinansiranje je sve veći izazov

Rast kamatnih stopa u Evropi je možda na ivici vrhunca, ali za potrošače, preduzeća i vlade koji su pozajmili bilione evra tokom perioda ultraniskih kamatnih stopa, period poteškoća je pred vratima.

Do kraja ove decenije dužnici širom kontinenta su suočeni sa otplatom velikih iznosa akumuliranog duga koji je nastao dok su troškovi finansiranja bili višestruko niži. Iako je prilagođavanje novoj situaciji izazov skoro svuda, uključujući i SAD, posebno je šokantno u Evropi, gde su kamatne stope osam godina bile ispod nule. Mnogi zajmoprimci su odlučili da odlože otplatu u nadi da će kamate ponovo pasti. Ali s obzirom na to da ekonomije funkcionišu bolje nego što se očekivalo, to nije tako verovatno.

Investitori predviđaju da će naredne godine biti u znaku nemogućnosti otplate i smanjenja troškova jer sve veći broj preduzeća, domaćinstava i državnih budžeta mora da nastavi da finansira dug. Snažan pokazatelj promene je jaz između kamatnih stopa koje trenutno plaćaju vlade i kompanije i onoga što bi one morale da plate ako bi bile refinansirane po sadašnjim uslovima. Osim u periodu od nekoliko meseci tokom svetske finansijske krize, ova razlika je uvek bila ispod nule. Sada se kreće oko rekordnih 1,5 procentnih poena.

"Ako ste verovali da je 2010. bila nova normalnost sa padom kamatnih stopa i stalnom mogućnošću refinansiranja, ovo je sada zaista veoma zahtevno okruženje. Kreditna situacija u Evropi može biti znatno gora nego u SAD jer je bilo mnogo više prostora za preterano oslanjanje na dugove", rekao je Mark Bathgate, bivši radnik Goldman Sachsa koji sada poseduje sopstvenu konsultantsku firmu.

Jednostavno rečeno, kako je ekonomista Milton Friedman objasnio 1960-ih, potrebno je neizvesno vreme da promene u monetarnoj politici utiču na ekonomiju.

Dok se, na primer, cene imovine kao što su državne obveznice kreću u očekivanju ili neposredno nakon odluka centralne banke, potrebno je vreme da se kamatne stope ugrade u dugoročne ugovore, cene, tržište rada i na kraju inflaciju.

Tržišta očekuju duži period viših kamatnih stopa (Bloomberg)

Za mnoge kompanije koje su se u velikoj meri zaduživale tokom pandemije, veliki talas otplata počinje 2025. i dostiže vrhunac 2026. godine. Oni kod kojih su prinosi i rizik veći treba da otplate više od 430 milijardi dolara duga u drugoj polovini ove decenije, prema podacima Bloomberga.

"U godinama lako dostupnog novca nije se mnogo razmišljalo o tome kako bi moglo izgledati okruženje visokih kamata. Očekujemo da će neki dužnici biti izloženi značajnom stresu, posebno kada je u pitanju agresivnija struktura kapitala", smatra Danielle Poli, portfolio menadžer u investicionoj kompaniji Oaktree Capital Management.

Međutim, neplaćanje duga među rizičnijim kompanijama neće se približiti stopi od 13,4 odsto viđenoj tokom globalne finansijske krize.

Na globalnom nivou, za kompanije svrstane u takozvanu kategoriju smeća, vrhunac se očekuje u martu naredne godine, od 4,7 odsto, a u Evropi bi sredinom sledeće godine mogao da bude oko 3,8 odsto, ocenjuje agencija Moody's.

Za većinu preduzeća veće kamate će značiti niže troškove kapitala, što će uticati na privredni rast. Kompanije u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi kupovale su obveznice u prvih pet meseci ove godine najbržim tempom od 2009. kako bi smanjile dug i smanjile troškove kamata. Neki su odlučili da produže rok dospeća postojećeg duga. Iako to znači izvesno povećanje kamate, jeftinije je od izlaska na tržište i traženja novih investitora u novom zaduživanju.

Prema analizi britanske centralne banke, kompanije sa visokom zaduženošću čine 60 odsto britanskog korporativnog duga, ali samo pet odsto gotovine. To znači da će ove kompanije vrlo verovatno smanjiti investicije ili radna mesta da bi preživele.

Kompanije će morati da traže novac za refinansiranje možda godinu dana pre dospeća duga, u slučaju da moraju da traže nove izvore finansiranja, kaže stariji partner Boston Consulting Group Jochen Schonfelder. Kaže da je u Nemačkoj već video da neke kompanije smanjuju troškove ili se obraćaju privatnim kapitalnim fondovima ako im brzo zatreba gotovina.

Prema njegovim rečima, mnogi očekuju da će se neki od najvažnijih nemačkih privrednih sektora, poput građevinarstva ili proizvodnje automobilskih delova, naći u teškoćama.

Učešće promenljive kamatne stope u hipotekarnim kreditima (Bloomberg)

"Veliko je pitanje da li će se to preliti na dobavljače opreme i mašina, kao i na ličnu potrošnju", kaže Schonfelder.

Potrošače će najviše pogoditi povećanje troškova otplate stambenih kredita, a u mnogim zemljama povećanje kamata se još nije prelilo na mesečne rate. Krajem juna efektivna kamatna stopa na hipotekarne kredite u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) bila je ispod tri odsto, prema podacima Banke Engleske.

Švedska može biti dobar barometar u tom smislu. Novi hipotekarni zajmoprimci vide troškove zaduživanja duplo u poređenju sa nivoom prihoda od deset odsto prošle godine, što je najviši nivo u poslednjih deset godina. To je izazvalo nagli pad cena nekretnina i probleme sa nelikvidnošću građevinskih preduzeća.

Drugi potencijalni problem je činjenica da perifernije ekonomije kao što su Portugal i Italija imaju visok udeo hipoteka sa varijabilnom kamatnom stopom.

"Ovo je jedan od glavnih rizika koje monetarna politika nosi u smislu ekonomskog pada pošto najslabije ekonomije najviše trpe", napisali su analitičari Bank of America.

Poteškoće zbog rasta kamata već osećaju države. Ove godine, zemlje sa rejtingom Fitcha moraju da otplate 2,3 biliona dolara samo na ime kamata, što je povećanje od 50 odsto za tržišta u razvoju do 2020. godine.

Za zemlje poput Velike Britanije, gde je četvrtina državnog duga povezana sa inflacijom, teret je još veći. Prošlog meseca, troškovi otplate kamata u julu bili su najveći otkako postoje istorijski podaci za taj mesec.

Teret koji osećaju vlade polako se preliva na niže nivoe vlasti, pa stručnjaci savetuju da se programi dugoročnijeg zaduživanja odlažu dok inflacija i kamatne stope ne padnu.

Ali problem je što će se na to možda čekati duže.

Ni šef Feda Jerome Powell, ni predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde u svojim poslednjim javnim nastupima nisu nagovestili da bi kamatne stope uskoro mogle da počnu da padaju, ali upravo da bi mogle da ostanu na višim nivoima dovoljno dugo dok se inflacija ne smanji.

"Dužina perioda većih kapitalnih troškova i restriktivnog monetarnog okruženja mnogo je važnija za zajmoprimce od zapravo podataka koji će biti najviši nivo kamatnih stopa", kaže Amanda Lynam iz investicione kompanije BlackRock.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar