Akcije u zelenom nakon vesti da bazna inflacija u SAD i dalje pada

Američke i evropske akcije završile su trgovanje u sredu u zelenom, a nakon vesti da je bazna inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) nastavila da pada. To znači da je smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi u septembru sve izvesnije.

Indeks S&P 500 ostvario je rast od 0,38 odsto, rast indeksa Nasdaq 100 iznosio je 0,03 odsto, dok je rast indeksa DJIA iznosio 0,5 odsto, odnosno više od 240 poena.

Kada je reč o evropskim akcijama, indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, porastao je za 0,49 odsto, nemački DAX je porastao za 0,41 odsto, londonski berzanski indeks FTSE porastao za 0,56 odsto, dok je rast francuskog CAC-a iznosio 0,79 odsto.

Bazna inflacija u SAD je u julu usporila četvrti mesec uzastopce, na međugodišnjem nivou. Indeks, koji iz ukupne inflacije isključuje hranu i energiju, u julu je iznosio 3,2 odsto, što je najmanje od početka 2021. godine. Cene u okviru bazne inflacije su tokom jula rasle 0,2 odsto, što je nešto brže od junske stope, koja je i došla kao iznenađenje za analitičare.

Ekonomisti baznu inflaciju najčešće opisuju kao bolji pokazatelj kretanja potrošačkih cena od ukupne inflacije. Ukupna inflacija je na mesečnom nivou takođe ubrzala na 0,2 odsto, ali je međugodišnji rast bio niži (2,9 odsto).

"Kako je inflacija ostala na podnošljivih 0,2 odsto, a bazna inflacija je usporila na 3,2 odsto, Fed može da smanji stope a da i dalje ima izgovor da su realne kamatne stope i dalje visoke. To Fedu daje mogućnost da smanji kamate, a da i dalje može da tvrdi da je monetarna politika restriktivna i da doprinosi obuzdavanju inflacije", rekao je Bryce Doty, portfolio menadžer u Sit Investments Associatesu.

Pojedinačno, akcije UBS-a porasle su za nešto više od pet odsto, a nakon izveštaja da je UBS Group AG u drugom tromesečju ostvario profit veći od očekivanog, pošto su snažni prilivi klijenata i prihodi od investicionog bankarstva pomogli jačanju napora izvršnog direktora Sergioa Ermottija da vrati kapital akcionarima.

Banka sa sedištem u Cirihu saopštila je da je neto prihod iznosio 1,1 milijardu dolara, što je otprilike duplo iznad procena analitičara. Ključni biznis upravljanja bogatstvom zabeležio je snažan priliv klijenata, sa 27 milijardi dolara neto nove imovine u tom periodu.