Zašto će dolar ostati glavna svetska valuta za trgovinu?

Prema jednoj proceni, američki dolar čini 88 odsto svih međunarodnih transakcija. Neki misle da ova dominacija ne može da traje, dok se drugi pitaju da li bi uopšte trebalo. Zar jak dolar ne šteti američkom izvozu, a time i tamošnjim radnicima?

Dobra vest je, međutim, barem za Amerikance, da je hegemonija dolara korisna za Sjedinjene Američke Države (SAD), njihovu vladu i većinu građana. Štaviše, verovatno će trajati u doglednoj budućnosti.

Ovo pitanje je nedavno postalo aktuelno nakon što je Rusiji, zbog sankcija, odsečena većina opcija plaćanja u dolarima, a zemlje poput Brazila, Indije i Saudijske Arabije pokušavaju, makar kozmetički, da krenu u pravcu dedolarizacije, nadajući se da će u budućnosti morati manje da se oslanja na tu valutu u međunarodnoj razmeni.

Zamislite dolar kao robu ili uslugu koju SAD proizvode kao što Kina proizvodi mobilne telefone ili Japan proizvodi automobile. Kada Amerikanci razmenjuju dolare za stranu robu ili usluge, to se računa kao trgovinski deficit, ali se može posmatrati i kao izvoz dolara i dolarskih usluga. Brendovi u američkim dolarima poput Zara ili Gap brendova i prodaju svoju odeću.

Dakle, američki trgovinski deficit bi se mogao smatrati oblikom razmene: jedna usluga, koja je stabilnost dolara, menja se za drugu robu ili uslugu, na primer šta god SAD kupi od Kine. U suštini, tako efikasno brendiranje i prodaja dolara omogućava američkim potrošačima viši životni standard.

Bloomberg Mercury

Da budemo jasni, ponekad prodaja određene robe ili usluge može biti negativna stvar ili mač sa dve oštrice. Ekonomija Venecuele je u velikoj meri zavisna od prihoda od nafte i sa nestabilnim cenama, prihodi su nepouzdani. Na taj način tražnja za dolarom nije nestabilna. U suštini, sa ratom u Ukrajini i rastućim kineskim ambicijama, čini se da dolar ima sigurnu budućnost kao sigurno utočište, možda čak i previše bezbedno u širem smislu.

Ako postoji bilo kakva opasnost, to je da će se predstojeća debata u Vašingtonu o limitu duga završiti neispunjenjem. Čak i kada bi se to dogodilo, to ne bi bio argument protiv vladavine dolara ili dokaz da se ova vladavina treba okončati. To bi bio samo dodatni dokaz gluposti američke politike.

 

Jak dolar otežava izvoz američke robe i usluga. Ali u tome nema ništa posebno. Ako, na primer, Južna Koreja izvozi više Samsungovih telefona, to će povećati tamošnje plate i ojačati osvojenu valutu, a zatim otežati izvoz drugih stvari poput K-popa.

Potražnja za dolarom je priznanje američkoj istoriji kao svetioniku relativne stabilnosti, što može biti privlačnije od kvaliteta američkih traktora ili filmova.

Dokle će ići pregovori o dedolarizaciji? Verovatno ne predaleko. SAD imaju najlikvidnije i najdublje finansijsko tržište na svetu, koje ostaje otvoreno uprkos nekim ograničenjima kineskih ulaganja u industrije osetljive na nacionalnu bezbednost. Postoje jaki razlozi za postojanje dominantne valute u međunarodnim transakcijama, kao i u domaćim transakcijama.

Dok se procenjuje da je dolar uključen u 88 odsto međunarodnih transakcija, evro je slučaj u 31 odsto. Ukupna cifra je veća od 100 odsto jer postoje transakcije koje uključuju obe valute. U svakom slučaju, evro nikada neće biti vezan za jednu vladu, a Evropska unija nije ni blizu vojno jaka kao SAD.

Kineski juan učestvuje u samo sedam odsto međunarodnih transakcija, a čini se da Kina ne želi da otvori svoje tržište kapitala s obzirom da bi to moglo dovesti do brzog odliva kapitala i finansijske krize. Ali bez otvorenog tržišta, juan nije ozbiljan kandidat za međunarodnu rezervnu valutu.

Ponekad je komplikovano objasniti neke ekonomske pojave, ali to nije slučaj sa dolarom. On će zadržati ključnu ulogu, što je dobro za SAD, a razlozi su jednostavni i intuitivni.