Americi preti finansijski kolaps dok Kina gomila zlatne rezerve

Američki predsednik Donald Trump je u petak putem društvenih mreža žestoko napao Kinu. "Kina je, što nekima možda nije iznenađenje, potpuno prekršila sporazum sa SAD. Toliko o tome da je gospodin prijatelj!", napisao je Trump na svom profilu na mreži Truth Social, pritom aludirajući na kineskog predsednika Xi Jinpinga koji je, navodno, prekršio odredbe nedavnog dogovora u Švajcarskoj, gde su se dve zemlje dogovorile da neće prekidati komunikaciju.

Trumpov ispad izazvao je pitanja među stručnjacima o kakvom je trgovinskom sporazumu reč, s obzirom na to da iz Ženeve nije bilo konkretnih informacija, pa nije jasno ni šta bi tačno Kina mogla da prekrši. Jasno je jedino da je Trumpova ljutnja deo spoljnopolitičke i ekonomske agende čija je jedina konstanta demonizacija Kine. Sve ostalo je stvar improvizacije koja najviše šteti upravo američkoj privredi i upravljanju državnim dugom.

"Trump nema strategiju", odgovorio je Tomaž Deželan na pitanje o američkoj taktici prema Kini.

Političar i koordinator doktorske studije američkih studija na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani smatra da Trump vodi strategiju ludila, što znači da u pozadini zapravo nema nikakve strategije. To pokazuje i potpuna nekoordiniranost i neinformisanost njegovog užeg kruga koji samo prati i prilagođava se njegovim postupcima. "Kasnije i sam često pobija ono što je prethodno rekao", dodaje. Upravo je to Trump učinio i u ovom slučaju.

 

Hegseth: Ja sam ovde, a gde je kineski ministar

Ko je glavni negativac u Trumpovom crno-belom svetu, pokazao je i žestok govor njegovog ministra odbrane na nedavno održanoj konferenciji Shangri-La, najvećem azijskom bezbednosno-odbrambenom forumu.

"Kina gradi vojsku kakva joj treba za invaziju Tajvana", rekao je Pete Hegseth na forumu koji je Aziji ono što je Minhenska konferencija Evropi. "Nema razloga da ulepšavamo situaciju. Pretnja koju Kina predstavlja stvarna je i može biti direktna", dodao je čelnik Pentagona. Tim govorom SAD jasno poručuju da Evropu bezbednosno i geopolitički prepuštaju samoj sebi i ruskim ambicijama dok se fokusiraju na Daleki istok.

Ali zaokret prema Aziji koji SAD sprovode još od administracije Baracka Obame, Trump je svojim haotičnim pristupom izokrenuo. Dok je Hegseth pretio katastrofalnim posledicama po Kinu u slučaju agresije na Tajvan, Kina nije, protivno dosadašnjoj praksi, poslala svog ministra odbrane u Singapur na bezbednosni susret.

Iako je Hegseth komentarom "ja sam došao, a oni nisu" pokušao da osnaži poverenje azijskih saveznika da će SAD stati uz bok, Peking je time što nije poslao ministra želeo da pošalje poruku da ne želi konfrontaciju i da ne želi da Indo-Pacifik, odnosno Tajvan postane nova Ukrajina.

 

Najavljuju li SAD finansijski kolaps

Šta Kina nudi drugim državama zauzvrat? Xi koristi priliku koju mu je Trump pružio trgovinskim ratom s azijskim ekonomijama. Kako je za Bloomberg Adriju rekao ekonomista Marko Jaklič: "Kina deluje sve spremnije za uspostavljanje alternativnog finansijskog sistema, ali još je daleko od toga da zameni SAD".

Da će investitori umesto američkih tržišta tražiti prilike drugde, na primer na kineskom tržištu koje je poslednjih godina potcenjeno s obzirom na svoj potencijal, između redova je poručio i čelnik JP Morgan Chasea.

Jamie Dimon je u najnovijem intervjuu koji je dao izjavio da SAD zbog trgovinskog rata i loše fiskalne politike preti kolaps tržišta obveznica, pa čak i gubitak dominacije dolara. "Ljudi mi govore da smo vrlo otporni. Slažem se. Ali mislim da je ovaj put drugačije. Moramo se uozbiljiti, i to brzo", rekao je Dimon, ističući Kinu kao glavnog američkog suparnika.

"Iako je Kina nestabilna autokratska država, i SAD su trenutno autokratske, samo bez razuma", ocenio je nedavno Jaklič. Upravo tako Kina poslednjih meseci pokušava da se pozicionira u odnosu na SAD - militarizacijom pod vođstvom Xija i okretanjem prema nacionalizmu, što se vidi i u njenim agresivnim teritorijalnim zahtevima. SAD su, naime, carinama najviše naštetile sopstvenim partnerima i saveznicima u Aziji - na primer, uvođenjem carina od 46 odsto na robu iz Vijetnama.

Kina to koristi kako bi svoje geopolitičke ciljeve prikazala kao ideju o "velikoj azijskoj porodici" koja živi u harmoniji trgovine i privredne saradnje utemeljene na pravilima STO, dok istovremeno, suprotno međunarodnom pravu, prisvaja ostrva u Južnokineskom moru.

Kako kaže politolog Marko Hočevar, Kina je velesila, uskoro najveća svetska privreda, tehnološki najnaprednija zemlja koja želi da trguje i sarađuje. "Takvu zemlju je bolje imati barem kao neutralnog partnera, a ne protivnika", smatra on, dodajući da američka geopolitička reorijentacija može samo ubrzati taj proces.

Gubitak poverenja

Ozbiljan problem i veliki rizik za SAD u nadmetanju s Kinom upravo je ono na što upozorava Dimon. Suprotno Trumpovim najavama da će carinama napuniti državnu blagajnu i servisirati državni dug, učinak je bio suprotan. SAD su izgubile najbolji kreditni rejting, ali i poverenje obvezničkih tržišta, koja za držanje američkog duga traže sve veće premije.

Najvažniji izvozni proizvod SAD je dolar, koji se zatim kroz kupovinu obveznica vraća u američki državni dug. Tako su SAD izgradile svoj imperiju duga, koji sada premašuje 36 biliona dolara. Države i centralne banke koje poseduju američki dug daju mu vrednost poverenjem. Kako bi taj sistem funkcionisao, američka vlada mora po svaku cenu da čuva njegovu verodostojnost i poverenje.

Trump, u nadmetanju s izvozno moćnom Kinom, ubrzano troši to poverenje, dok se Kina istovremeno štiti. Narodna Republika Kina sada je treći najveći vlasnik američkih obveznica, nakon što ju je Ujedinjeno Kraljevstvo nedavno preteklo. Vrednost obveznica u kineskom vlasništvu pala je krajem marta na 765 milijardi dolara, sa 784 milijarde dolara mesec dana ranije.

 

Šta Kinezi znaju o SAD

Spekuliše se da Peking to čini da bi dodatno destabilizovao američke finansije. Ali stručnjaci tvrde da je reč o dugoročnom procesu koji traje još od 2011, kada je kinesko vlasništvo nad američkim obveznicama doseglo vrhunac od 1,3 biliona dolara.

Matej Mazi smatra da Kina prodajom duga želi veću finansijsku autonomiju i snažniji međunarodni položaj juana. Ali upozorava i na negativnu makroekonomsku sliku, tj. pad cena nekretnina, slabu potrošnju i visoku nezaposlenost mladih, zbog čega Kina jača unutrašnju stabilnost i smanjuje zavisnost od spoljnih šokova.

Slično razmišlja i Teo Ternovec iz Generali Investmentsa, koji kaže da je Kina još za vreme prvog Trumpovog mandata počela da ulaže svoje rezerve u druge instrumente. "Kada je postalo jasno da slede napetosti između velikih sila, Kina je počela da ulaže u fizičko zlato", objašnjava. Udeo zlata u kineskim deviznim rezervama porastao je sa dva na šest odsto.

Diverzifikacija je postala još očiglednija nakon početka rata u Ukrajini, kada su zapadne zemlje zamrznule rusku imovinu. To je za Kinu bila jasna poruka šta se može dogoditi ako napadne Tajvan. Financial Times je nedavno objavio da Kina upravo zato, a ne zbog Trumpovog trgovinskog rata, ulaže u hipotekarne obveznice za koje garantuju poludržavne agencije Fannie Mae i Freddie Mac. Iako iza tih papira i dalje stoji američka vlada, ona na njih nema direktan (negativan) uticaj kao kod državnih obveznica.

Financial Times dodaje da Kina ne želi finansijski rat, nego traži način postupne preraspodele, što je proces koji opisuje izrazom "tengnuo", što znači "vešto održavanje ravnoteže hodom po tankoj žici".